Nezadovoljstvo čini svoje: Čistka u Borcu i Sarajevu

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Sarajeva)

Kada se pred početak nove sezone u Premijer ligi Bosne i Hercegovine licitiralo o mogućim osvajačima šampionske titule, najčešće su se mogla čuti imena Borca i Sarajeva. Da očekivanja javnosti nisu bila bezrazložna pokazuju i potezi klupskih uprava u oba tabora. Banjalučani su posegli za trenerom pa je sa velikom pompom dočekan Nenad Lalatović. Temperamentni stručnjak je od prvog dana zasukao rukave, krenuo sa dovođenjem igrača kojima veruje i optimistično najavio osvajanje titule. Sa osmesima na licima bila je tada banjalučka javnost, smatravši da je srpski stručnjak idealan čovek za donošenje novog pehara u vitrine. Vrlo brzo, dres kluba iz Platonove ulice zadužili su Nedeljko Piščević, Momčilo Mrkaić, Milan Spremo, Marko Gajić, Milan Spremo, Nikola Andrić, Nikola Ninković, Darko Lazić. Sve igrači koje je Lalatović nekada trenirao u Super ligi Srbije i sa njima imao odličan odnos. Pride, dovedena su i imena koja su proverena u BiH fudbalu poput Gorana Zakarića i Benjamina Tatara, pa se shodno tome, Borac izdvajao u vrhu liste favorita za šampionsku titulu.

Nije krenulo dobro. Nenad Lalatović je na klupi banjalučkog kluba izdržao svega desetak utakmica. Otišao je, a na njegovo mesto došao iskusni stručnjak Vinko Marinović. Uspeo je koliko toliko Marinović da ispegla što se ispeglati moglo, pa se sa jako pristojne treće pozicije otišlo na pauzu. Kako je krenulo – završilo je odlično, iz perspektive banjalučkog kluba. Kao što to obično biva, novi trener je aktivirao igračku križaljku. Prvo je otišao mladi Amar Begić, a nakon njega i Goran Zakarić. Na izlaznim vratima su i Lalatovićevi 'ljudi od poverenja', pa će sasvim sigurno klub napustiti Milan Spremo, Marko Gajić i Nikola Andrić. Dakle, pet igrača već je razdužilo opremu, a kako stvari stoje, taj broj će biti znatno uvećan jer su klupska očekivanja mnogo veća. Sve u svemu, banjalučane očekuje turbulentna zima, jer će Vinko Marinović sigurno aktivirati igračku križaljku.

Slična situacija je i u Sarajevu, iako se za klub iz Titove može reći da je u još većoj krizi. Ogromna očekivanja imala je BiH javnost od bordo tima, pogotovo nakon razočaravajuće prošle sezone koja je okarakterisana kao jedna od najgorih u istoriji. Da se ne bi ponovio taj scenario, klub je odmah krenuo u fazu rekonstrukcije. I tima i stručnog štaba, ali i sportskog sektora. Prvo je doveden novi – stari sportski direktor. Emir Hadžić. Bivši igrač kluba koji je imao značajan doprinos u osvajanju poslednje titule, jer je bio zaslužan za nekoliko igrača koji su igrali važnu ulogu u tome. Prvi njegov potez pri povratku u direktorsku fotelju bilo je dovođenje Feđe Dudića za trenera. U tom trenutku, reklo bi se idealno rešenje. Mladi i perspektivni stručnjak koji je sa Veležom osvojio Kup BiH, te ispisao istoriju nastupima u Evropi. Za njim je krenula salva pojačanja koja su dočekana sa velikim oduševljenjem u bordo delu Sarajeva. Asmir Suljić, Nardin Mulahusejnović, Vlatko Drobarov, Marin Aničić, Nemanja Tomašević, Adnan Džafić, Frane Čirjak. Igrači od kojih se mnogo očekivalo.

Delovalo je to kao jedan lep plan i pohod ka tituli šampiona koju sa nestrpljenjem iščekuju svi navijači bordo tima. Krenulo je kao iz bajke. Tri uvodne pobede za pumpanje samopouzdanja i ogroman optimizam koji je bukvalno buktao u svlačionici. Međutim, kola su krenula nizbrdo, a niko nije imao kočnicu da ih zaustavi. Epilog svega jeste skromno peto mesto na zimskoj pauzi sa čak osam bodova zaostatka za pozicijom koja vodi u Evropu. Smena trenera Feđe Dudića, nezadovoljstvo navijača....

Već se krenulo sa rekonstrukcijom. Odmah je otišao sportski direktor Emir Hadžić, a nakon njega krenuli su i raskidi ugovora sa igračima. Već tokom sezone otišao je Rifet Kapić. Razlog je bio promašeni

penal i ogroman pritisak navijača. Ugovor je raskinuo i Rijad Kobiljar, a isto su uradili Vlatko Drobarov, Nardin Mulahusejnović. Da se na tome neće zaustaviti odlasci, dokaz su i informacije koje uveliko kruže u BiH javnosti da se očekuje odlazak još nekih igrača poput Daniela Avramovskog, Nemanje Tomaševića, Frane Čirjaka...

Dakle, skoro isti scenario kao u banjalučkom Borcu, s tim što su u Borcu bar rešili pitanje trenera, dok se za šefa struke bordo tima i dalje licitira.

Rekonstrukcija, rekonstrukcija, rekonstrukcija.. I dok oni na sve moguće načine prave planove i slažu kockice u igračkom kadru, mostarski Zrinjski je to već davno uradio pa će se, kako stvari stoje, titule domoći i ove sezone.