Nikola Drinčić (©J. Grlić)
Nikola Drinčić (©J. Grlić)

Nikola Drinčić za Mozzart Sport: Stvorila se slika da je u Srbiji sve crno, a ja uživam ovde

Vreme čitanja: 7min | sre. 27.01.21. | 08:00

"Nema te pozitive i iskreno mi je žao zbog toga", priznaje vezista Vojvodine u razgovoru za Mozzart Sport

(od specijalnog izveštača iz Antalije)

Bilo je to pre gotovo pet godina. Vest o njegovom povlačenju iz fudbala kao grom iz vedra neba je pogodila srpsku fudbalsku javnost. Srećom, predomislio se. Jer da nije, ljubitelji domaće lige bi u proteklih pola decenije bili uskraćeni za čisto majstorstvo, koje im Nikola Drinčić prezentuje svake nedelje, svakog minuta prvenstva. Ne, ne pokušavamo da “ukrasimo“ priču, zaista jeste tako. Iskusni vezista jedan je od tek 11 fudbalera koji su u jesenjem delu sezone odigrali svaki sekund. Bez trenutka odmora. I sada prisećanje na situaciju iz prve rečenice teksta dodatno dobija na značaju. I onda ostane da se čovek samo zapita – u čemu je onda tajna dugovečnosti neumornog veziste novosadske Stare dame?

Izabrane vesti

"Kada je bila ova nesrećna korona stvarno smo radili fantastično sa Saletom (kondicioni trener, prim.aut), i ja sam koristio svaki slobodan trenutak da radim, da se dopunjujem. I posle kad smo došli na pripreme spojilo se i trčanje, a uz Božiju pomoć nisam se ni povređivao. Odigrao sam solidno, šef me nije menjao i to je to. Što se tiče prekida karijere, faktički nisam igrao od Izraela, tri-četiri meseca, zbog raznoraznih stvari sam se razočarao, ali su me supruga i brat nagovorili da se vratim i da odigram još koliko mogu", počinje Drinčić intervju za Mozzart Sport.

A mogao je mnogo, što je uostalom pokazao po povratku, u prethodnih pola decenije. I ako je verovati kondicionom treneru Saši Semerediju moći će još puno, jer prema rečima čoveka zaduženog za fizičku pripremljenost fudbalera Vojvodine, Drinčića čeka još mnogo godina bavljenja profesionalnim fudbalom. Da li se i sam tako oseća?

"U mojim godinama nije zahvalno pričati na duge staze. Iz moje generacije su skoro svi su odavno završili sa aktivnim igranjem. Ja to gledam po šest meseci, pa kako bude. Za sada se stvarno dobro osećam, iskreno se ni ne sećam kad sam propustio trening. Sale mi pomaže u održavanju tela, radimo na prevenciji povreda i snazi i za sada to daje rezultate."

Ali, sa godinama dolazi i postepeni gubitak brzine, što primorava fudbalera na brže razmišljanje u situacijama na terenu. Drinčiću barem to nikada i nije predstavljalo problem.

"Nikada kroz karijeru nisam imao neku veliku brzinu. Mene je odlikovala brza igra iz jednog-dva dodira. Nisam do sada previše menjao svoj stil. Eto, koliko sa šefom sarađujemo i u klubovima pre Vojvodine, uvek smo igrali napadački fudbal. I onda iz presinga je mnogo lakše igrati, nego kad igraš zonski i spustiš se dole, pa posle oduzete lopte imaš 70-80 metara do protivničkog gola i mnogo je teže."

Kada smo već kod "šefa", Nikoli su se po dolasku u Vojvodinu po treći put u karijeri ukrstili putevi sa Nenadom Lalatovićem. Reklo bi se da mu i te kako odgovaraju principi rada stratega novosadske ekipe.

"On svakog igrača gleda jednako. Nije mu bitno ime, ko je i šta je. Dosta ljudi ne zna da kada sam došao u Čukarički, on nije bio prisutan na pripremama, otišao je sa mladom reprezentacijom. Kada se vratio nije me planirao da igram, sećam se da sam tražio razgovor sa njim, da vidim da li računa na mene i kakva je situacija. Rekao mi je da ću imati šansu kao drugi i da treba da se pokažem. Igrali smo protiv Slovenaca pretposlednju ili poslednju utakmicu na pripremama, ja sam odigrao, nametnuo se i od tada se izborio, prvo u Čukaričkom, a posle i u ostalim klubovima. On gleda ko kako trenira i to mu je najbitnije."

Obojici ugovor sa Vojvodinom ističe na kraju sezone. Konkretno Lalatović je govorio da ukoliko do nastavka saradnje sa Starom damom ne dođe, da bi se najradije oprobao u inostranstvu? Da li bi ga možda po četvrti put "ispratio"?

"Ne razmišljam u tom pravcu. Imam ugovor do maja i tu sam do tad. Još ranije sam pričao sa upravom kluba šta i kako u ovih pola godine. Klub ide novom putanjom, hoće da stvara mlade igrače koji će igrati, što je sasvim normalno. Kada sam pričao sa njima rekli su mi da sam tu do maja, posle toga videćemo kako i šta dalje. Ja sam igrač koji igra za rezultat i uspeh, doneli smo i trofej u Kupu. Ne bih se baš uklapao u sve to, međutim, kažem polako. U srpskom fudbalu se menja ne na godišnjem, već na mesečnom nivou, tako da ima vremena za sve."

Foto: J. GrlićFoto: J. Grlić

Obaranje prosečne starosti ekipe je, dakle, prevashodni cilj Vojvodine u narednom periodu. Lalatović je na pripremama u Beleku postepeno krenuo u izvršenje tog plana, prvom timu priključio nekolicinu omladinaca. Odlična prilika da ponešto nauče od igrača sa dugogodišnjim iskustvom poput Drinčića. Ili bi to barem bio slučaj u neka ranija vremena.

"Niti sebe izdvajam, niti im previše delim savete. Igrač sam kao i oni i kao što oni meni mogu da kažu sve, tako isto i ja njima govorim. Dosta se to promenilo u odnosu na period kad sam ja bio mlađi, gde oni faktički sazrevaju sa 16-17 godina, dobijaju šansu, igraju i imaju samopouzdanje, tako da ne vidim da bih ja trebalo da im govorim da rade ovo ili ono."

Vojvodina u završnoj fazi priprema u Turskoj ima desetoricu igrača mlađih od 21 godine. Da li se neko posebno ističe?

"Još kada sam došao u Vojvodinu rekao sam za Mladena Devetka da je fizički spreman za mnogo više, što je on i potvrdio. Već godinu i po dana igra u kontinuitetu. Za njega više niko ni ne govori da je mlad, a on ima 21 godinu. Što se ostalih tiče, tu su i Zukić, Topića da ne spominjem, o njemu svi već znaju i pričaju. Dovoljno govori to što oni već sa 19-20 godina imaju po 50-60 utakmica, znači da imaju kvalitet. To nije slučajno."

Isto kao što nije slučajno što je Vojvodina već nekoliko uzastopnih godina u samom vrhu Super lige. Prethodne sezone na trećem mestu, odmah iza Partizana, možda je ove godine vreme da konačno "razdvoje" večite rivale.

"Sve što smo do sada napravili je fantastičan uspeh, iako mnogi ne gledaju na to tako. Partizan i Zvezda su daleko ispred svih, i što se tiče finansija i sportskog dela, i proći će još dosta vremena da bismo ih mi stigli kao klub u organizacionom smislu. Kažem, u Srbiji je tako, nikad se ne zna, može da se promeni sto stvari. Uglavnom, naš cilj je ove sezone da doguramo što dalje u Kupu i izborimo Evropu. U prvenstvu ima još 19 kola. Mi u prvih pet imamo mnogo težak raspored i koliko sebi možemo da olakšamo, toliko možemo i da zakomplikujemo. U Kupu očekujemo žreb, čini mi se da imamo IMT, Radnik Surdulicu, Spartak, i u slučaju povoljnog žreba ponovo možemo da igramo Evropu.“

Iako možda finansijski ne može da mu parira, Voša se prethodne sezone značajno približila Partizanu, ekipi sa kojom se, utisak je, Drinčić nije rastao u najboljim odnosima. Motiv više da bivši klub ostavi iza?

"Za svaki klub u kojem igram dajem maksimum. Ja želim da Vojvodina bude prva, pa sa kim god igrali, voleo bih da idemo na titulu, da igramo Evropu. Ljudi možda to tumače na drugačiji način, ali i kad igram sa bratom fudbal, volim da ga pobedim, što je sasvim normalno. Što se Partizana tiče, osetio sam momenat da je vreme da odem, jer se sve promenilo. Ni sa kim se nisam svađao, svoj san sam ispunio kada sam došao u Partizan. Igrao sam u Rusiji u dobrim klubovima, mogao sam da ostanem tamo i napravim dobar transfer, ali sam hteo sebi da ispunim želju, to sam i uradio i ne kajem se ni malo."

Kao neko ko je osetio čari igranja u inostranstvu, a igrao je pored Rusije, još u Turskoj i Izraelu, Drinčić ističe da srpski fudbal beleži određeni napredak i na primeru letošnjeg meča u kvalifikacijama za Ligu Evrope uverava da srpski fudbal ne tapka u mestu, kako mnogi smatraju.

"Mi smo, na primer, sada igrali protiv Standarda u Ligi Evrope. I pored nepovoljne situacije u klubu i svega što se dešavalo, gde nije bilo revanša, pokazali smo se u dobrom svetlu na toj utakmici i šteta je što nismo prošli. Siguran sam da smo zaslužili barem penale da igramo. Na 1:1 imali smo stopostotnu šansu da završimo utakmicu, ali Bože moj. Još jednom, u Srbiji ima dosta dobrih igrača, nego se stvori slika da je ovde sve crno. Nema te pozitive i iskreno mi je žao zbog toga. Ja uživam igrajući u Srbiji. Ima dosta lepih stadiona, ideš u Šabac, u Užice, Zvezda, Partizan, ideš u Niš, Kruševac. Naše prvenstvo sigurno ima dosta čari."

Samim tim je i Vošina konkurencija u borbi za Evropu sve veća.

"Ove godine se pojavio TSC. Niš se taman popeo, ali malo stagnira trenutno. Sada se stvorio krug u kojem imamo Zvezdu, Partizan, Vojvodinu, Radnički Niš, Čukarički, Spartak Suboticu, Voždovac. Sve su to zdrave sredine i deluje da sve ide dobrim putem. U poslednje vreme su se i tereni jako sredili, što je po mom mišljenju jako bitan faktor. Ima puno dobrih igrača, i koliko god ljudi potcenjivali našu ligu, nije baš tako. Jer ipak iz nje su igrači odlazili i dan danas igraju u Mančesteru, Ajaksu i to nije slučajno", zaključuje Drinčić.


tagovi

FK VojvodinaNikola Drinčić

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara