Nikola Petković za MOZZART: Iz Zvezde me je oterala Robijeva sujeta

Da je Nikola Petković letos ostao, na Marakani danas sigurno ne bi imali ovakve probleme s pozicijama štopera i levog beka. Verovatno se ne bi desilo ni da odbrana čak 35 puta kapitulira za polusezonu, što je jedan od crnih rekorda u istoriji Crvene zvezde. Ali umesto kod kuće, fudbalski fajter s reputacijom klasičnog gradskog lika od avgusta 2012. igra za Hapoel iz Tel Aviva, gde vodi žestoku borbu za prvo mesto s komšijskim Makabijem.

Iako je otišao kao prekobrojan, o danima u Zvezdi govori pod nabojem emocija i za MOZZART Sport otkriva zašto je napustio klub posle samo 11 meseci.
“Jedini krivac za moj odlazak iz Crvene zvezde je Robert Prosinečki. Oterali su me on i njegova sujeta i sve to uopšte nema veze s mojim fudbalskim i ljudskim kvalitetima. Smetao mu je moj automobil, moj stil oblačenja, garderoba... On je čovek koji voli da mu se igrači dive. U Zvezdi se ponašao prema nama kao da mi nikad ništa nismo uradili u životu i da samo njegovim imenom i pričama treba da se oduševljavamo. Svaka mu čast za karijeru, ali to nije razlog za potcenjivačko ponašanje prema drugima“, kao i uvek britak je i na jeziku Nikola Petković.

Pa zar u početku Prosinečki nije bio oduševljen baš tobom i tvojim igrama?
“Posle prvih treninga govorio je svima: ’Frajer je odličan, može dobro da mi igra i štopera’... Na svim merenjima sam imao najbolje rezultate, što može da posvedoči i tadašnji kondicioni trener Radaković, a na svakoj odigranoj utakmici bio među najboljima ili čak najbolje ocenjeni igrač. Pored svega, on me je čas sklanjao, čas vraćao u tim, nisam imao kontinuitet igara, iako smatram da sam ga zaslužio“.

Da nisi možda ti davao povoda takvom njegovom odnosu?
“Ne, sve je stvar njegovog ega. A to zaista ne mogu da razumem... Bio je veliki igrač, prošao sve i svašta, ostvario se, nosio dresove Barselone i Reala, ali da i posle svega ima toliku sujetu, to mi nikako nije jasno. Uostalom, možete da pitate Piksija Kovačevića kako je i on prošao, jer nije pristao na to da se divi Prosinečkom. Od prvog dana sam ispunjavao sve svoje profesionalne obaveze i bio maksimalno korektan prema njemu, ali samo na ’dobar dan’. Zar to nije normalan nivo s nekim ko ti je šef? Na kraju sam i otišao isključivo zbog njega, ubrzo je otišao i on, a tokom jeseni je ispaštala Zvezda, jer se pokazalo da joj je najviše bio potreban upravo igrač na mojim pozicijama levog beka i štopera. Na kraju se vidi ko je kako prošao: on se danas bori za opstanak u ligi, a ja za titulu prvaka“.

Vidim da si pratio Zvezdine utakmice jesenas. Sigurno si informisan i o stanju u klubu. Kako gledaš na velike promene?
“Zvezda će krenuti napred. Ne može da nam bude gore nego što je bilo u prethodnom periodu, a veliku nadu u bolje dane vraća pre svega povratak Dragana Džajića. On je čovek koji je stvorio veliku, evropsku Zvezdu i predstavlja personifikaciju kluba. Raduje me i to što je u novom rukovodstvu Nebojša Čović, koji je podigao košarkaški klub i iskreno se nadam da će uspeti da postavi na noge i fudbalski. Takođe, tu je i Zoran Stojadinović, ozbiljan menadžer, čovek koji ima ime i može mnogo da pomogne Zvezdi. Klubu svašta nedostaje, ali verujem da njih trojica mogu da reše probleme i izvedu Zvezdu iz krize“.

Šta misliš o ostanku Aleksandra Jankovića na klupi?
“Poznajem Saleta i mislim sve najbolje o njemu. Cenim ga kao trenera i uveren sam da će podići Zvezdin tim na proleće. Prednost Partizana jeste velika, ali šest bodova može da se stigne. Od titule nijednog trenutka ne treba odustajati i prepuštati je rivalu. Zato će biti veoma važno da se ekipa pojača, ali i ako se zbog finansijske situacije to ne desi, opet se ne treba odricati šanse. Mi smo uz ogromnu pomoć navijača proletos uspeli da se izdignemo iznad svih nevolja i da koliko-toliko spasemo sezonu osvajanjem Kupa. Verujem da će Delije opet biti oslonac ekipi i da minus može da se nadoknadi“.

Pomenuo si novac. Očekuješ li Zvezdinu konsolidaciju u tom smeru?
“Za početak, najvažnije će biti da igrači budu isplaćeni, jer su oni ti koji klubu treba da donesu rezultat. Kako se oseća čovek koji radi a ne zarađuje? Zato često ne mogu da verujem šta sve pišu oni čuveni ’internet navijači’, koji samo pljuju i pišu kako igrači ne treba ni da dobijaju pare. Da li bi isto mislili da su prošli kroz isto što i mi? Pa, bre, igrači u Zvezdi nisu imali šta da jedu! Ozbiljan sam, ne zezam se, znam da su neki išli ranije na spavanje jer su bili gladni!“

Kako je na sve to gledala prethodna uprava?
“Nikako! Na sve to su vršili neviđen pritisak da svaka utakmica mora da se dobije, da titula mora da se osvoji, a pritom su nas vređali kako su stigli u loži, u kafani, svuda... Ali nikada nisu dolazili dole da kažu bilo šta, niti da kritikuju. Uostalom, šta su imali i da dolaze kad su nam svima dugovali zarade za šest meseci i premije. Brate, pa pokupi se i idi kad vidiš da nešto ne možeš da radiš, kad nisi u stanju. Oni koji su doskora vodili klub jedini su krivci za sve što se dešavalo, za  to gde je Zvezda dospela. Neka se sami zapitaju zašto sponzori i mnogi ljudi nisu hteli u Zvezdu, a sada kad njih više nema mnogi dolaze i žele da dođu. Pa, čekaj, ko si i kakav si ako ti se to desi?“

I tebi su ostali dužni, priča se da si čak i oprostio 60.000 evra?
“Da, otpisao sam Zvezdi deo duga, ali još dosta zarada mi nije isplaćeno. Zavlačili su me letos, obećavali novac prvo u julu, pa u avgustu, a kada su ponovo prekršili reč pustio sam menicu koju su mi sami dali kada sam potpisivao ugovor. Drugog izbora nisam imao, to sam pošteno zaradio i ne želim da se odreknem“.

Da li si o tom dugu razgovarao s novom upravom?
“Ne još, ali sam spreman na dogovor. Moj advokat je u Beogradu i uvek je tu da dođe i sastane se s ljudima u klubu“.

 Da li si razmišljao o mogućnosti da ti se i treći put ukaže prilika da obučeš Zvezdin dres?
“Od Zvezde nikad nisam bežao, niti ću. To je moj klub, bez obzira na sve ono ružno što mi se desilo na Marakani. Zvezdaš sam od rođenja i često uhvatim sebe kako i ovde u Tel Avivu slušam i pevam navijačke pesme, pre svih ’O Zvezdo, zvezdana...’ I sigurno bih uvek došao na razgovor, ali ne bih mogao da garantujem da bismo se i dogovorili“.

Ugovor s Hapoelom ti je istekao 1. januara. Da li ćeš ga produžiti?
“Postoji opcija o nastavku saradnje na još godinu i po ili rastanak bez obeštećenja. Iskreno, želim u jaču ligu. Postoji interesovanje klubova iz Nemačke i Turske, tako da ću sačekati početak prelaznog roka“.

Kako si se snašao u Tel Avivu?
“Grad je dobar za život, prijatna je klima, a Hapoel ima dobar tim i sjajne navijače koji po odanosti podsećaju na delije. Naravno, sve je to u manjim razmerama, ali stadion nam je uvek pun, gleda nas po 16.000 ljudi, a dobra je atmosfera i kad se igra protiv Makabija iz Tel Aviva i iz Haife, kao i protiv Beitara iz Jerusalima, koji takođe imaju dobre navijače“.

U početku te nije bilo u timu?
“Posle samo tri dana od mog dolaska tadašnji trener je morao da se povuče zbog bolesti i došao je novi. Abukasis nas nije poznavao i svima je rekao da ćemo dobiti šansu. Bio sam strpljiv, iskoristio sam prvu priliku koja mi se ukazala i već dva meseca igram standardno. Na poziciji sam levog štopera i potpuno mi odgovara, iako sam u karijeri češće igrao beka“.

U Izraelu igraju igrači sa naših prostora. Da li se družiš s nekima od njih?
“Viđam se sa partizanovcem Nenadom Marinkovićem, on igra za lokalnog rivala Bnej Jehudu. Sada je kod mene u Hapoel došao crnogorski reprezentativac Savo Pavićević, koji je nedavno igrao protiv Zvezde u dresu Omonije, a čujem se ponekad i sa drugima“.

Jel’ bila frka kada se u novembru zapucalo po Izraelu?
“Iskreno, nije bilo svejedno kada je počeo konflikt u Gazi. Pre svega je bio pogođen jug zemlje, ali je napadnut i Tel Aviv. Srećom, sirene su prošlost, situacija se primirila i ljudi su se vratili normalnom životu“.

Piše: Slavko Đorđević; Foto: Star Sport.