Nisu lepi, ali znaju da trče i udare

Puritanci će zamerati Dijegu Simeoneu i Nelsonu Verisimu što su iščupali umetnost iz fudbala, Ralf Rangnik se već žalio na večito izležavanje Atletikovih fudbalera i „smešnu“ sudijsku nadoknadu od svega četiri minuta, u Amsterdamu podsećaju da su sve vreme dominirali i da su nezasluženo poraženi, ali sve te reči neće moći da promene činjenično stanje – Mančester junajted i Ajaks su ispali, a u osam najboljih u Evropi otišli su Atletiko i Benfika.

Fudbalska dekadencija odnela je novu pobedu i podsetila svet da se sport ipak igra za njegovo visočanstvo rezultat. Estetika je samo bonus, trešnjica na torti, slatka je i bez nje, neće nedostajati nikome u Madridu i Lisabonu.

Sve se na kraju svodi na tu jednu loptu ili tri u slučaju Reala, koji je isto tako bio potčinjen u većem delu dvomeča sa Pari Sen Žermenom, ali je znao da ne može da se trka sa Francuzima, da ne može da računa na magiju u potezu Mbapea, Mesija ili Nejmara, i bio je dovoljno pametan da ideju sprovede u delo.

Neko će reći da je bio i srećan, kao što su bili i Atletiko i Benfika. Nije ta sreća pala s neba, no su je Jorgandžije i Orlovi privukli tako što su oberučke uhvatili konopac i natezali dok se nije pomerila na njihovu stranu. Na Old Trafordu je tako Antoan Grizman bio najbolji u defanzivnim duelima i iz njih šest izvukao četiri lopte.

“Kad tim igra kao tim to me uzbuđuje. Mi smo takmičarska ekipa. Nije nas sramota da igramo iz odbrane“, odmahnuo je rukom Simeone na primedbe svih onih koji u fudbalu vide samo dribling, šut, lucidan pas...

Čolo, kao i njegov kolega sa Benfikine klupe, vidi rupe u odbrani i zna kako da ih – eliminiše. Zato i ne čudi što je prvu izmenu protiv Junajteda izvršio tek u 79. minutu. Ralf Rangnik već je posegao za četiri rotacije u timu. Pre toga je doduše Simeone defanzivnih 5-3-2 prešaltao na još defanzivnijih 4-5-1 povukavši Grizmana iza Žoaoa Feliksa. Ali se Grizman uporno ubacivao iza leđa Junajtedovih štopera, kao i Renan Lodi na drugom kraju terena. Tako je Atletiko i stigao do gola.

A protiv Atletika...

“Znali smo koliko dobro brane prednsot, 10 godina igraju tako. Znali smo da protiv njih mi moramo prvi da pogodimo“, sumirao je utiske Rangnik.

S druge strane, Benfika je do gola stigla iz jedine prave šanse na utakmici, a Ajaksu ništa nije značio posed lopte od 66 odsto, niti 16 šuteva naspram četiri suparnička, niti skoro tri puta više uspešnih dodavanja. Uefina statistika kaže: 88 napada Holanđana i svega 19 Portugalaca. Koga briga? Taj jedan je sve što se pamti. Ajaksovih 88 su već zaboravljeni.

Nije pomoglo ni što Benfika – usidrena pred golom Vlahodimosa – nije uspela da organizuje nijednu kontru. Ne mari...

“Kad je trebalo da napadnemo – nismo mogli da izađemo s naše polovine terena. Ali najbitnije je da smo pobedili“, objašnjava junak meča i strelac pobedničkog gola Darvin Nunjez.

Brazilac Žilberto daje dodatno pojašnjenje – imao je samo jednu misao na umu.

“Nisam imao ni priliku da napadnem, ali nisam smeo ni da dozvolim Tadiću da se ubaci iza mene“.

Lepo je kad je lako dati gol. Jednako važno je kad umeš da ga odbraniš. Pa nek je i ružno.