Nit je Čuka za Evropu, nit Radnički za plej-of... Ali su i jedni i drugi zreli za remont

Jedina rezultatska dilema pred poslednje kolo regularnog dela sezone u Mozzart Bet Superligi ticala se baš Radničkog. Da je Radnik izgubio na Karaburmi, a Kragujevčani slavili na Banovom brdu, tim Božidara Bandovića bi umesto Surduličana išao u plej-of. Da je Čukarički slavio, barem bi zaostatak za mestima koje vode u Evropu smanjio na jednocifren broj bodova.

Ništa se od toga nije desilo, jer ako će i jedni i drugi da budu objektivni i pogledaju se u ogledalo – nit je Čuka za Evropu, nit je Radnički za plej-of. Barem sudeći po onome što su već više puta prikazali ove sezone, pa i danas u međusobnom okršaju u 30. kolu prvenstva Srbije.  Tačnije onome što nisu prikazali, jer smo na Banovom brdu gledali iscrpljujućih 90 minuta za konačnih 0:0.

Kažemo isrcpljujućih ne u fizičkom smislu,mada kontakta i duela jedino je i bilo, već u psihološkom. Pošto bi i psihoterapeutima bilo potrebno vreme da odgonetnu veliku misteriju: zašto dva tima sa, za srpske uslove, ipak iznadprosečnim fudbalerima igraju ovoliko ispod proseka?

Mozgali bi i mozgali i na kraju bi verovatno savetovali “pacijentu“ da je vreme da prestane da kuka, da se konačno mrdne i promeni nešto u svom životu. I nebitno da li ovde metaforički mislimo o igračima ili klubovima, kao da je ta duga veza počela da guši obe strane. Nit su klubovi zadovoljni. Nit su igrači. I niko nije posebno kriv. Samo više ne ide.

Čukarički jeste u meč ušao znatno agresivniji od gostiju, koji su na početku izgledali kao da nemaju ni volje da se porvaju za to mesto među osam najboljih. Bez šuta u okvir protivničkog gola, bez iole smislene akcije, uz utisak da će trener Božidar Bandović, u saradnji sa sportskim direktorom Slavkom Perovićem, na leto morati da napravi ozbiljne rezove, jer ova generacija Radničkog kao da je sve od sebe dala s te dve evropske ekskurzije. I da se na tom putu iscrpela, pa što ne reći i emotivno ispraznila. I da u njoj više nema previše fudbala ni motivacije za ostankom u Kragujevcu.

Ista tvrdnja bi mogla da se primeni i za Čuku, jer ovaj tim je po individualnom kvalitetu morao da bude bliži Evropi ili već u njoj. Možda joj je falio bolji trener – zato je i doveden Marko Jakšić da pokuša nešto da promeni – mada je sigurno da joj je falilo i malo krvi u nogama igrača.

Jesu oni dominirali u prvom poluvremenu, držali loptu, pokušavali i da brzom razmenom pasova probiju bunker pred golom Luke Lijeskića, ali uspelo im je to samo u 14. minutu kada je Lazar Mijović proigrao Uroša Miladinovića, ali je golman Radničkog zaustavio udarac iz teškog ugla.

Svaki sledeći put, a bilo je takvih situacija, nedostajao je jedan pas, malo brža reakcija, malo pametniji izbor u završnici... Pa je tako Srđan Mijailović, ne baš poznat kao izuzetno opasan igrač u napadu, bio prinuđen da tri puta šutira sa više od 20 metara.

U nastavku nešto više tuče i minimalno više fudbala, posebno sa strane gostiju. U Čuki, Mijović i Miladinović, oko kojih se nešto i vrzmalo na početku utakmice, utopili su se u sivilo. Niko drugi nije ni pokušao.

Radnički je barem izrazio želju da igra na protivničkoj polovini terena. Udarac Estera Soklera iz vrlo izgledne pozicije požtrvovano blokirao Milan Đoković, dok je pokušaj Luaja Ben Hasina paradom odbranio Vladan Čarapić, tek da se upiše da je bio tu. Mada aplauzi i njemu i Lijeskiću na drugoj strani, oni su bar svoje obavili.

Ali kad se podvuče crta,  dobro je što na trbinama nije bilo ljudi. Jer da jeste – ne bi se vratili. A kad se na leto završi sezona, pitanje je ko će se od ovih igrača vratiti u iste klubove. Pa čak i da li će na klupi Radničkog sedeti Božidar Bandović, jer nekoliko desetina navijača koji su u Beograd doputovali iz Kragujevca glasno je tražilo njegov odlazak.

Da je baš Bandović najveći krivac za sve probleme Radničkog ove sezone? Ni blizu. Međutim, nešto treba da se konačno mrdne. Nešto veliko. I na Brdu. I u Kragujevcu.

ČUKARIČKI – RADNIČKI 1923 0:0

Stadion: Čukaričkog
Sudija: Stefan Jeknić

Čukarički (4-2-3-1): Čarapić 6,5 – Miletić 5,5 (od 64’ Nikčević 5), Maiga 5,5, Đoković 6, Cvetković 5,5  - Mijailović 6,5 Docić 6 (d 89’ Sisoko) – Mijović 6 (od 64’ Sise 5,5), Tufegdžić 5,5 (od 76’ Radosavljević), Miladinović 5,5 – Tedić 5,5 (od 76’ Pavkov).

Radnički 1923 (4-2-3-1): Lijeskić 6,5 – Miličić 5,5, Marjanović 6,5, Simović 6,5, Kovačević 5,5 –Ristić 6 (od 78’ Alfa Balde) – Adžić 5 (od 55’ Sise 5,5), Ben Hasin 6, Evandro 5,5 (od 78’ Tomić) – Vidakov 5 (od 66’ Bukumira 5,5) – Sokler 5,5.

Igrač utakmice: Srđan Mijailović

Žuti kartoni: Nemanja Miletić, Ismael Maiga (Čukarički), Bojan Adžić (Radnički).