Novi Partizanov špic gleda klipove Levandovskog i Halanda, nada se karijeri Mitrovića

Ono što je Takuma Asano bio u superligaškoj, to su Samed Baždar i Marko Milovanović u konkurenciji kadeta i omladinaca. Najbolji strelci Partizana. Japanac je pre naprasnog odlaska postavio granicu nasledniku, Rikardu Gomešu, da postigne 18 golova u prvenstvu i još tri u kupu – mada povratnik zna i za bolje, brojao je do 26 – dok su izdanci klupske škole minule sezone rešetali u takmičenju sa sebi ravnima. Baždar čak 39 puta, Milovanović 17, ali samo na 22 meča.

A već u prvom kontrolnom tokom priprema u Sloveniji nagovestio je da bi u narednom ciklusu mogao da bude džoker, fudbaler koji će ako zagusti ući i zatresti mrežu. Samo pola sata proveo je Milovanović na terenu u duelu sa Koprom i dvaput je savladao golmana Golubovića. Na najbolji je način je zgrabio šansu, predstavio se javnosti i sam sebi podigao lestvicu očekivanja.

„Lako je davati golove u ovakvoj ekipi. Posao nas napadača je da tresemo mreže. Ne, ne nameravam da se zaustavim“, istakao je centarfor iz „klase 2003“, izučenih lekcija u „Zemunelu“, u nadi da će u narednim mesecima ukrasti koji minut Rikardu Gomešu. „Njegov angažman može da bude samo dobra stvar za mladog igrača. Imaću od koga da učim, ali i da se namećem stručnom štab, pokažem šta mogu. Zdrava konkurencija je dobra, naše je da radimo i namećemo se treneru. Među nama nema zle krvi“.

Odavno Partizan nije imao skoro dvometraša u napadu. Milovanović je visok 1,96 i bez obzira što je protiv Kopra pokazao snalažljivost nogama (posebno kod drugog pogotka) od njega se, prirodno, očekuje da bude opasan u skoku.

„Sve zavisi od situacije, verujem da se dobro snalazim i u vazduhu, nadam se da ću to pokazti. Što se tiče glavnih karakteristika, špic sam koji stvara dubinu, dosta pomaže ekipi, posebno onoj koja igra napadački fudbal, ostavljam povratne lopte, razigravam ostale ofanzivce, činim tim boljim“.

Očigledno ga krasi i samopouzdanje, ovo mu je bila prva utakmica za seniore (makar i prijateljska) i prirodno je očekivati da na narednoj, kad mu se ukaže prilika, bude učinkovit.

„Ne mogu da obećam ništa, osim da ću dati sve od sebe. Mi smo napadači, golovi se računaju, ali na prvom mestu je dobra igra, pomoć ekipi. Pogoci dođu sami, kao nagrada“.

Imajući u vidu da pripada Generaciji Z, posredstvom interneta Milovanović „skida“ fore nekih od najboljih napadača današnjice.

„Omiljeni su mi Robert Levandovski i Erling Haland, Norvežaninu sam sličan po tipu. Gledam njihove klipove, pokušavam da budem što bolji“, dodaje rođeni Smederevac, uz nadu da će imati slilčan razvojni put kao njegov zemljak Aleksandar Mitrović, značajnog traga u Humskoj. „Ni to ne mogu da obećam, ali verujem da će do toga doći. Ljudi u rodnom kraju me baš podržavaju“.