OCENE SEZONE – ZVEZDA: Milunovićeve profesorske lekcije, Borjan sigurica kao porez i smrt, šteta zbog Kataija

Malo ko je očekivao istorijsku polusezonu tokom ranog leta. Crvena zvezda je u sporom ritmu završila prethodnu polusezonu, zatim je ispala od Omonije posle penal serije i oprostila se od Lige šampiona posle dva uzastopna učešća. Međutim, od tog dana sve je krenulo za crveno-bele. Trener Dejan Stanković je razigrao tim, crveno-beli su stekli devet bodova prednosti u odnosu na večitog rivala. I plasirali se u narednu rundu Liga Evrope sa 11 osvojenih bodova. Polusezona za pohvale, koje bi u slučaju isto takvog napretka mogla da se pretvori u najbolju takmičarsku godinu za trofejni srpski klub još od one koja je krunisana u Bariju.

Trener Dejan Stanković je podigao nekolicinu igrača i nastavio da slaže tim po svom ukusu. Retko ko od crveno-belih nije položio ispit, a ovako smo ocenili igrače srpskog šampiona za učinjeno u poslednjih šest meseci.

MILAN BORJAN 8 - Treneri se menjaju, kao i konfiguracija i izgled Zvezdine odbrane, ali reprezentativac Kanade ostaje konstanta u folderu „junaci Marakane“. Njegove dobre partije su sigurica kao smrt i porez. Više je nemoguće verodostojno opisati šta je sve uradio Milan Borjan za vreme svog mandata u Ljutice Bogdana. U polusezoni za nama gotovo je bio perfektan. Nade Genta i Hofenhajma u Beogradu da mogu da pokore Marakanu, odbile su se od pipke drčnog momka iz Srpske Krajine. Na 16 od 27 mečeva čiji učesnik je bio sačuvao je mrežu. Brojni statistički parametri pokazuju da je reč o najboljem pojedincu jeseni, jer je bio bravurozan i – konstantan. Desila se i ona greška na Kipru protiv Omonije, ali je to mizeran uzorak lošeg kiksa, u odnosu na sve dobro što je Milan Borjan doneo timu Dejana Stankovića u poslednjih šest meseci.

ZORAN POPOVIĆ – Teško je živeti u eri Milana Borjana, ali smo već napisali da je bivši član Bodo Glinta i Voždovca najbolji rezervni čuvar mreže u novijoj istoriji crveno-belih. Dobio je šansu na svega četiri meča, i otuda ostao bez ocene. Ali deluje vrlo hladnokrvno i uliva poverenje ostatku ekipe. Na tri utakmice je sačuvao mrežu.

MILOŠ DEGENEK 7 – Igranje u Ligi Evrope selo mu je kao kec na deset da pregura težak period izazvan slabom prolećnom polusezonom. Koliko je imao problema u Ligi šampiona, toliko je u drugom UEFA takmičenju delovalo da može da igra peške. Uvek može da se raspravlja o suvom kvalitetu reprezentativca Australije, ali o jednom ne može. Uvek je spreman da prvi stavi šlem i uskoči u rov. Bez pogovora je prihvatio odluku Dejana Stankovića da u Tirani igra levog beka. Nebrojano se puta žrtvovao za ekipu, i moguće da ga je nevidljiva sila nagradila periodom bez slabe utakmice. Pregurao jesen bez povrede, i na terenu proveo 2.201 minut. Nije to slučajno.

RADOVAN PANKOV 6,5 – Bilo je u početku problema, sporo, poput dizelaša junak iz Kopenhagena je ušao u novu sezonu. Kao prva alternativa neprikosnovnom tandemu Milunović – Degenek. Podbačaj protiv subotičkog Spartaka označio je prekretnicu kada je reč o bivšem članu Vojvodine. Od tog dana delovao je mnogo bolje i racionalnije. Promenom formacije Dejana Stankovića, u postavci sa trojicom pozadi, Radovan Pankov je imao neke vrlo zanimljive utakmice. Jedan od najboljih u beogradskom meču protiv Hofenhajma, odlično obavio posao i u Gentu. Dobija poverenje šefa stručnog štaba, jer ima više nego solidan prvi pas koji pomaže crveno-belima da otvore igru.

NEMANJA MILUNOVIĆ 7,5 – Kakva transformacija, i kakav dvomesečni period u karijeri snažnog štopera iz Čačka. Išao je povremeno putanjom Novaka Martinovića kao personifikacija Zvezdinog promašaja u poslednjoj liniji, ali je pod vođstvom Dejana Stankovića, bivši reprezentativac Srbije postao bolja verzija Ibrahima Gaja. I to mnogo bolja verzija. Kada je Stanković promenio način igre i formaciju, Milunović je seo za katedru i držao čas defanzivne igre. Upropašćavao je direktne rivale u Ligi Evrope, šalio se u skok duelima, nepogrešivo anticipirao situacije. Trener je uspeo da mu sakrije mane, Milunović mu je to višestruko vratio. Dao važan gol u Gentu i zaslužio novi ugovor. Popularni Đed, kako ga zovu u svlačionici, delio je poklone saigračima i stručnom štabu, pre novogodišnjih praznika. Prema UEFA statistici najbolji štoper Liga Evrope. Tačka. Nema više.

STRAHINJA ERAKOVIĆ 6 – Težak period inicijacije je imao Eraković na najviši nivo. Debi u večitom derbiju neće po dobrom pamtiti, imao je katastrofalan kiks i protiv Inđije. Sreća za njega, pa je Dejan Stanković istrajao na njemu kao jednom od projekata kluba. Uspeo da se stabilizuje i pored velikog psihološkog opterećenja, jer je dobio nesebičnu podršku trenera. Šta god da uradi u karijeri moraće da se do poslednjeg dana zahvaljuje Dejanu Stankoviću. Pamtiće se i lepa rola u Hofenhajmu, kao i finiš u Gentu. Dovoljno za prelaznu ocenu.

MILAN RODIĆ 7 – Ima ona priča o povredama, večitoj dilemi kada je u pitanju iskusni levi bek. Ali u tim pričama dominira mišljenje: bez Milana Rodića Zvezda je sasvim drugi tim, slabiji za snagu, taktičku pismenost i defanzivnu urednost. Spletom dobro poznatih okolnosti došao je u situaciju da bude jedini pravi levi bek u glomaznom Zvezdinom rosteru. Igrao je povremeno i preko granice bola. Zabeležio 20 utakmica, bio jedan od najboljih na kiparskoj vrelini protiv Omonije, briljirao u Beogradu kada je gostovao Gent. Ako bude otišao Zvezda će teško boljeg naći. Ako bude ostao, crveno-beli će morati da mu dovedu zamenu i rasterete ga. Onda će Milan Rodić, biti onaj Rodić iz Milojevog vremena stalno. A to je reprezentativni kalibar.

STEFAN HAJDIN – Presedeo šest meseci i čekao da mu istekne ugovor. Ostaće misterija kako nije ubedio Dejana Stankovića da mu u nedostatku druge opcije na levom beku da šansu.

MILAN GAJIĆ 7 – Jedan od onih koji su rehabilitaciju našli u zdravstveno-trenerskoj ustanovi Dejana Stankovića. Još to nije flertovanje sa maksimumom, ali bivši član Bordoa nagoveštava da bi mogao da bude i dugoročno rešenje za A selekciju. Tamo gde je već trebalo da bude posle sjaja na Novom Zelandu. Zvezda ga je čekala skoro kao Mirka Ivanića. Bio je prosečan tokom proleća, ovo polugođe položio je sa vrlo dobrim uspehom. Stalno raspoložen za pravljenje viška po boku, spletom okolnosti je stigao do dva gola i isto toliko asistencija. Pamtiće se dugo onaj protiv Libereca.

MARKO GOBELJIĆ 6 – Korona, povreda primicača, zatim i lista. Utisak je da je u poslednjoj sezoni Vladana Milojevića, snažni Kraljevčanin bio mnogo konstantniji i bolji. Tada je znao da sakrije Fišera iz Kopenhagena, odigra sjajno u Pireju na Liga šampiona nivou. Ali, iako postoji određeni hejt prema ovom momku, i u stanju profesionalnih problema Marko Gobeljić može da bude od koristi ovom timu. Kao prinudni levi bek imao je asistenciju protiv Genta, kada je i pogodio stativu. Povremeno se mučio, utisak više sam sa sobom i nevidljivim psihološkim pritiskom, nego sa rivalima, što se manifestovalo kroz nedostatak mirnoće prilikom situacija za centaršuteve. Na 23 meča upisao tri asistencije. Utisak bi bio drugačiji da je umesto okvira pogađao mreže Partizana i Genta. Imao je još prilika.

NJEGOŠ PETROVIĆ 6,5 – Ne, ovih pola ocena više, nisu plod krucijalnog detalja polusezone i one bombe iz Genta. Već insajderskih saznanja o kojima je morao da priča i momak iz Krupnja, kao i odgovorni sa Marakane. Celo leto Njegoš Petrović je kuburio sa povredom tetive, u jednom trenutku se činilo da će morati hiruškim putem morati da reši problem. Međutim, gust kalendar učinio je da u Ljutice Bogdana pokušaju sa alternativnim lečenjem. Ali sa povređenom tetivom je Petrović umesto golova i asistencija, brojao samo pasove unazad. Tek je u finišu jeseni sve to došlo na svoje. Donekle. I dalje su tu fantastičnni trkački performansi i šut, ali... Moraće da u kontinuitetu bude kao u Gentu. Ako ostane na Marakani.

SEKU SANOGO 6,5 – Da Dejan Stanković ocenjuje, Seku Sanogo bi dobio bar 7, možda i 7,5. I niko ne spori da je on posebno važan za Zvezdin sistem. Kao usamljeni lovac na greške rivala, znao je da pokriva i prostor od 50 kvadratnih metara. Upravo u takvim situacijama, punio je oko posmatrača ružnim i bespotrebnim startovima. Ali odrađivao je posao. Godine su tu, zenit karijere je prošao, ali je bivši reprezentativac Obale Slonovače kadar da u zubima nosi i bundesligaške igrače. Nekada je buldožer koji ruši sve pred sobom. I to ne samo slabije. Racionalnim presingom podavio je kompletan vezni red Hofenhajma u Nemačkoj. Plašili su ga se u Beogradu. Bio je opasan po Zvezdin gol, kada je prinuđen da pasom levom nogom otvori napad.

GELOR KANGA 6 – Znamo svi za ono nepisano pravilo da velika euforija, koliko i velika ljubav, stvara velika razočaranja. Ne, kada je reč o znanju reprezentativac Gabona nije sporan, ali pored njegovog imenika stoji veliki upitnik. Najviše zbog sukoba sa Dejanom Stankovićem tokom poluvremena u Liberecu. Krenuće u nove pripreme, žargonski rečeno, sa četiri lične greške. Sledeća će biti isključujuća, ako pre toga za njega ne dođe ponuda. Mora Kanga da se prvo izrazgovara sam sa sobom, i konačno shvati da je ovom timu potreban kao hleb nasušni. Ali samo kada ne prelazi granicu profesionalnog ponašanja i silovanja lopte i sporta. Na njegova izdanja uticao je i virus korona, imao je i neke hrabre rodićevske momente, kada je povređen odigrao beogradski duel sa Hofenhajmom. Pre toga je dao gol Gentu u sigurno najracionalnoj partiji u oba mandata. Samo to Dejan Stanković traži od njega. Pitanje je može li stalno da dobije.

MIRKO IVANIĆ 7,5 – Jedan od seminarskih ranih radova Dejana Stankovića. Čudno je reći za momka tog životnog doba, ali je Mirko Ivanić iznenađenje polusezone, jer je u jednom trenutku i najbliže okruženje počelo da sumnja u njegov procvat na travi najvećeg srpskog stadiona. Kad ono, međutim... Bio je jednojajčani fudbalski blizanac sa Aleksandrom Kataijem, nekrunisani kralj i gazda veznog reda. Milina je bilo gledati njihove razmene pasova, fudbalsku inteligenciju na malom prostoru, suvi talenat. Mirko Ivanić je počeo da igra i pobedio. Prvo samog sebe. Polusezonu je završio sa 11 golova i pet asistencija. Bilo je naznaka perfekcije, još da je pogodio kad je morao protiv Genta...

VELJKO NIKOLIĆ 6,5 – Kada pitate brojne srpske stručnjake, raspoređene od Kine do Emirata, o Veljku Nikoliću svi će vam reći da je to igrač retke serije. Plemeniti vezista koji se snagom talenta uvek pojavljuje u potrebnim međuprostorima, sposoban da snagom talenta eliminiše nedostatak fizike. Sa Marakane njegov učinak potkrepljuju podacima sa fudbalskih platformi, koji otkrivaju Nikolićeve jake začine za sistem Dejana Stankovića. Broj pretrčanih kilometara, dostojnih top nivoa fudbala. Baš zbog tog opšteg konsenzusa deluje da je bivši član OFK Beograda mogao bolje. Imao je uticaj na igru Crvene zvezde, ali pošto je definisan kao vođa novog talasa kluba sa Marakane, morao je više. Posebno što je kod Dejana Stankovića imao status najstandarnijeg igrača. Moraće da bude učinkovitiji u poslednjoj trećini terena, i oslobodi se povremene lakomislenosti i viška samopouzdanja. Inače, neće potrajati na velikoj sceni. Veliki plus je što je pokazao da može da bude od koristi i na mestu zadnjeg veznog.

ŽELJKO GAVRIĆ 6 – Krenuo je furiozno, nastavio – mlako. Imao je protivnike u povredama i virusu korona, ali jedan od ljubimaca navijača, koji ima akontacionalnu podršku, nije se ponavljao. Ili su očekivanja bila veća. Tek sada svi veruju da on bar jednom mesečno može da isporuči sličan gol kao protiv Voždovca. Ništa nije propustio, ali je je jedan od onih koji se zbog čudnog i zgusnutog korona kalendara nije razvio do kraja, o čemu je pričao Zvezdan Terzić. Tamo na zapadu, gde Željko Gavrić namerava da ide, ne vrednuju povremeni blesak, već samo kontinuitet. Talenat je ogroman, kao i želja kluba da istraju na njemu.

ALEKSANDAR KATAI 7,5 – Šteta, šteta i opet – šteta. Da nije bilo korona uslova Marakana bi redovno ustajala na noge i pozdravljala vanvremenske poteze majstora iz Srbobrana. To je ono što Zvezdina publika traži godinama, čega je stalno gladna. Bilo je bojazni kako će se povratak u Srbiju reflektovati na motivaciju Aleksandra Kataija, ali on je postao mnogo više od najkreativnijeg igrača Dejana Stankovića. Lomio je sve prepreke i rivale, počev od Ararata, pa zaključno sa Gentom. Bila je to umetnost, ali i klasičan ekstremni fudbal i nehumana zakonitost profesionalnog sporta, koji je na kraju koštao Kataija. Suviše dugo je igrao sa povređenim primicačem, pa se telo na kraju pobunilo. Zlokobne glasine o teškoj bolseti nisu se, na sreću svih, ispostavile tačnim. Morao je na prinudnu pauzu pre odlučujućih mečeva u Evropi, što mu je oduzelo šansu da stane rame uz rame sa Milanom Borjanom. Pre toga je odigrao 19 utakmica i postigao 10 golova. Pamtite li najlepši?

SRĐAN SPIRIDONOVIĆ 5,5 – Mogao bi u starosti da se zapita gde mu je bila mladost, ili kako je jeftino proćerdao prvih šest meseci u Crvenoj zvezdi. Vrlo verovatno i poslednjih. Silovit start uz dva gola i dve asistencije nagoveštavao je status velikog pojačanja. Ali nastavak je bio ispod prelazne ocene. Izgubio je poverenje Dejana Stankovića još u oktobru, praktično ostao bez učinka na velikim mečevima. I kada je dobijao šansu, kao protiv Hofenhajama, to je izgledalo slabo. Jako slabo. Kao da mu nije do kraja prijao život u Beogradu.

VELJKO SIMIĆ – Odlučio se da ostane u Crvenoj zvezdi i pored letošnjih ponuda sa Kipra i Poljske. Pogrešio je. Nije ubedio Dejana Stankovića da zaslužuje šansu. Odigrao svega 93 minuta takmičarskog fudbala. Bez učinka.

EL FARDU BEN 7 – Kao neka mitska ličnost. Kada god pomislite da je na izdisaju i da nema više šta da ponudi Crvenoj zvezdi, on se rodi u novom obliku. I bude ubojiti kao nikada pre. Pravi primer stranca koji se ponavlja u kontinuitetu. Tačno je da je reprezentativac Komorskih Ostrva imao neka stelet izdanja i da je morao na Kipru da iskoristi jedan od dva perfektna prodora Milana Rodića. Ostalo – više nego dobro. Na brojnim pozicijama u ofanzivi El Fardu Ben je vraćao Dejanu Stankoviću za poverenje. Otvorio vrata trijumfa protiv Libereca, stigao do kote od 10 golova i pet asistencija. Već godinu dana se priča kako je on dostigao maksimum i da treba da ode iz kluba, ali... Veliko je pitanje hoće li crveno-beli naći momka i igrača sličnih karakteristika. Njegov trag je vrlo upečatljiv.

ANDRIJA RADULOVIĆ 6 – Prošle godine prvenac, ove osećaj da može da igra na najvišem nivou. Levonogi tinejdžer iz Kotora je, prema onome što je prikazivao kada god je dobijao šansu, zaslužio veću minutažu. Jedan od najtraženijih fudbalera Crvene zvezde postigao je gol na karakterističan način protiv Zlatibora. Blistao je na Banjici, dobio je „samo“ prelaznu ocenu zbog malog uzorka mečeva. Na terenu je proveo svega 289 minuta raspoređenih na devet utakmica. Mogao bi da obeleži proleće i naredne kvalifikacije. Samo da ga na Marakani ne guraju na levog beka. On je ofanzivac u biti, sa levicom van serije.

ALEKSA VUKANOVIĆ 6,5 – Tiho, iz potaje, kao totalni drugopozivac bivši član Napretka pretvorio se u specijalca Dejana Stankovića. Kao špic nije zadovoljio na Kipru, što je donekle razmuljivo jer pre toga nije bio u ozbiljnoj konkurenciji. Ali kao čovek za specijalne operacije – jeste. Junački je odradio posao u Gentu na neprirodnoj poziciji levog spoljnjeg i znatno popravio utisak o svom učinku. Do novembra je odigrao samo pet mečeva u prvenstvu. Kasnije je bio redovan. Znao je i za bolje individualne partije, ali kao igrač kolektiva se potvrdio. Izvukao je Dejan Stanković skoro sve od snažnog Hercegovca.

DIJEGO FALČINELI 7,5 – Stankovićev bingo! Napisali smo već: da je došao samo sedam dana ranije Crvena zvezda bi se preko Omonije plasirala u plej-of za Ligu šampiona i osigurala veća sredstva iz UEFA. I to lagano. Primer školovanog napadača, čije svako kretanje je personifikacija najviših fudbalskih škola. Savršeno napada loptu i radi za ekipu. Golgeterski učinak je mogao da bude bolji od devet golova u svim takmičenjima. Bilo je tu stativa, promašenih zicera, ali sistemu Dejana Stankovića potreban je baš ovakav centarfor. Marljiv, radan i spreman da kretnjama otvori prostor igračima iza njega. Budite sigurni da je Falčineli mnogo pomogao Kataiju, Benu i Ivaniću da postanu najbolji strelci tima.

RIČMOND BOAĆI 5 – Poslednjih šest meseci na Marakani pretvorila su se u horor period za nekadašnjeg reprezentativca Gane. Ni senka onog Boaćija iz prvog mandata. To nije mogao da bude, jer mu je zdravstveni karton bio ispečatiran kao da je bio na frontu. Povreda, do povrede. Išao je u Italiju kako bi sanirao hronične probleme sa zadnjom ložom. Postigao je dva gola, ali na mečevima visokog intenziteta bez učinka. Znao je Dejan Stanković da ne može da se osloni na rovitog napadača. I pored toga svi će ga na Marakani pamtiti po dobrom.

MILAN PAVKOV 5,5 – Karijera mu je i dalje u slobodnom padu. Izgleda mnogo spremnije nego proletos, ali definitivno moraće da se resetuje, i poput Kange, rasčisti sam sa sobom. Nije uspeo da ubedi trenera da može da bude prava podrška Dijegu Falčineliju. Povremeno delovao otuđen od tima i dešavanja u epicentru terena. Za 278 minuta takmičrskog fudbala postigao je samo dva gola. I to protiv Voždovca i Inđije. Nigde ga nije bilo kada se odlučivalo i lomilo. Radio je u korist svoje štete.

NIKOLA KRSTOVIĆ 6 – Kao i Radulović ima mali uzorak mečeva. Ali postiže pogodak na 98 minuta što je za napadača u ranim dvadesetim vrlo dobro. Pamtiće prvenac u Šapcu, kao i pobedonosni pogodak na Banjici kada su se crveno-beli ljuljali u okviru osmine finala Kupa Srbije.

TOMANE - Rano je otišao, ali pogotkom u Tirani donekle se iskupio za promašeni penal u Pireju. Poentirao je i u Superligi Srbije.

TRENER DEJAN STANKOVIĆ 7,5 - Potanko smo analizirali njegov jednogodišnji mandat na klupi Crvene zvezde pre nekoliko dana. Zna se šta je sve uradio, ispisao je istoriju crveno-belih u poslednjih šest meseci. Ali da ponovimo najbitniju činjenicu: bivši veliki vezista rešen je da postane veliki trener. Niko to ne bi rekao pre 12 meseci, ali Dejan Stanković deluje marljivo, studiozno i posvećeno. Sa vrlo pedantnim stručnim štabom, predstavlja stručnjaka sa italijanskim „genima“ u biti. Crvena zvezda je igrala na različite načine, pobeđivala objektivo bolje od sebe. Nekako su se ti rezultati poklopili i sa Stankovićevim blagim sazrevanjem, umirivanjem temperamenta.

*Napomena: nisu ocenjeni Branko Jovičić, Miloš Vulić, Mateo Garsija i Dušan Jovančić, koji su otišli u letnjem prelaznom roku zbog malog uzorka mečeva. Isto kao i mladi napadač Marko Lazaetić, koji je debitovao u meču sa Radom.