Od legende Sautemptona do kokainske zavisnosti i paranoičnih halucinacija

Nije bio veliki umetnik sa loptom. Naprotiv. Ali pozadi je bio vrlo koristan. Sasvim dovoljno za status miljenika Sautemptonovog stadiona Sent Meri na kojem je Klaus Lundekvam proveo lepih 12 sezona i sa kojeg je ispraćen prikladnim oproštajnim mečom… Verovatno tada nije slutio u kakav će mu se košmar život pretvoriti kada bude okačio kopačke o klin.
"Pio sam dve litre žestine, šmrkao pet do 10 grama kokaina svakog dana. Odustao sam. Mislio sam da sam kao ljudsko biće gotov", ispoveda se Norvežanin u iskrenoj ispovesti za magazin Blizard u kojoj govori o svim iskušenjima na koja nailaze profesionalni fudbaleri.
"Pili smo svaki dan. Posle treninga sastanak u lokalnom pabu. To je bila kultura ponašanja", priseća se Lundekvam i podseća na čuvenu izreku Harija Rednapa da ne zna kako sa ponaša sa strancima jer "nikad ne piju".

Lundekvam i dalje tvrdi da alkohol nije predstavljao veliki problem. Ali, da može da bude uvod u opasni svet poroka.
"Kao igrač Premijer lige, a nije tako bilo nekad, živiš u nekom balonu u kojem se svi brinu o tebi. Družiš se sa poznatima, filmskim i pop zvezdama… Nije problem piće. Toga je u fudbalu uvek bilo i uvek će bit ii ne vidim problem da se proslavi posle pobede. Ali, danas društvom kruže mnogo opasnije stvari. Razne droge, vrlo dostupne u tom krugu ljudi o kojem govorim. Maltene je slobodan protok narkotika, kokaina pre svega".

Većina, naravno, ne nasedne na rizik. Lundekvam nije mogao. Iako je poklekao tek kada je zbog teške povrede završio karijeru sa 35 godina.
"Treba ti nešto da zameni taj adrenalin koji dobijaš kad iz nedelje u nedelju igraš pred desetinama hiljada. Nešto da se osetiš zaista živim. Kad se penzionišeš ostane velika praznina koju je maltene nemoguće popuniti. U mom slučaju nastao je začarani krug u kojem sam uzimao sve više i više i odjenom shvatio da sam u nevolji. Kokain sam prvi put probao sa društvom na Marbelji. Odmah sam se navukao. Drugi mogu to da izdrže, ja nisam".

Uskoro su počeli problemi. Supruga je otišla sa dvoje dece, a Lundekvam ostao sam. Monotonija je đavolje igralište...
"Već sam se pomirio sa saznanjem da ću da pijem i da se drogiram dok me sve to ne ubije. Sedeo sam kući, sve su mi donosili. Upadao sam u paranoju pošto sam sve vreme bio na alkoholu i kokainu. Pomisliš da te ceo sve posmatra. Sve sijalice u kući sam odvrnuo".

Ako vam nije jasno – Lundekvam je mislio da ga sijalice snimaju. Situacija je postajala sve gore, pa se dešavalo da noć provede zaključan u ormanu ili da sa kuhinjskim nožem u dvorištu pravi zasedu paparacima kojih nije bilo.
"Pretio sam svima koji su mi prilazili. Policiji, ljudima iz hitne pomoći".

Nekoliko puta je završavao u bolnici i gotovo momentalno po izlasku iz iste vraćao se porocima. Dva puta je bio i iza rešetaka zbog posedovanja kokaina i napada na policajce.

Srećom, jedne večeri je osetio da telo više ne može da izdrži i prijavio se na lečenje. Pravi prijatelji su priskočili, porodica se vratila… Lundekvam sada radi kao stručni konsultant na norveškoj televiziji TV2.
"Jedini savet koji mogu da dam fudbalerima je da čim završe karijeru pronađu nešto čime će se baviti kad ustanu iz kreveta. Danas se fudbalerima sve daje na tanjiru, ali na kraju krajeva – niko se ne zaboravlja tako brzo kao bivši fudbaler"...

"Zar nije strašno to saznanje što nikad više nećeš smeti da odeš na kriglu piva?", pitao ga je nedavno kolega.

Posle minut razmišljanja Klaus je odgovorio: "Jeste, ali razmišljanje o onome što bi se desilo kad bih seo za šank još je gore".

(FOTO: Action Images)