Odbačeni su ustali, pravda potekla kao bujica: Rijeka slavi Dinamove pogrešne procene

Deo zagrebačke svlačionice bio je i startni štoper Ante Majstorović, koji nikada nije dobio šansu u Dinamu i prošlog leta je stigao za džabe. Bio je i Gabrijel Rukavina, prošao je njegove mlađe kategorije i pušten je u redove velikog rivala bez da je traženo obeštećenje. Luka Menalo godinama je nosio dres Modrih, Amer Gojak čak sedam bio njegov igrač i u tom vremenskom intervalu upisao je preko 200 utakmica.

U Dinamovoj školi bio je i bek Bruno Goda, koji ove sezone nije imao bogzna kakvu minutažu, najviše iz razloga što je Mladen Devetak igrao prilično dobro u kontinuitetu. Bio je zacementiran kraj leve aut-linije kod Radomira Đalovića. Ali, od svih pobrojanih koji su imali veću ili manju minutažu, izdvajaju se i odskaču dva imena. Prvo je Niko Janković.

Poslednja prvenstvena utakmica, Rijeki treba pobeda za titulu. Niko Janković zatresao je mrežu, utabao je stazu timu sa Rujevice da dođe do titule. Overio ju je Toni Fruk, najbolji igrač kluba. Sudbina je udesila da Dinamu dođe glave igrač koga je precrtao.

(©Guliver/xxDamirxSkomrljx ds_rijeka_trofej1-250525)

Niko Janković upisao je tek 21 minut u dresu Modrih. Davne 2010. godine Dinamo ga je pokupio iz Trnja i šetao po pozajmicama. Imao je izlet u Štutgart dok je bio u mlađim kategorijama, išao u Slaven i Goricu da se dokazuje, kao i Zrinjski, što će biti od krucijalnog značaja, jer tamo je sarađivao sa Sergejem Jakirovićem, koji je insistirao na njegovom dolasku na Rujevicu. Dinamo ga je isprva pustio u Rijeku na pozajmicu, spekulisalo se da će biti deo pogodbe za dolazak Matije Frigana na Maksimir. Međutim, to se nije obistinilo.

Takav aranžman nije napravljen, Rijeka je pre dva leta prodala Matiju Frigana u Vesterlo za 5.500.000 evra. Ipak, Niko Janković nije se vraćao u Zagreb, ostao je na Rujevici i nakon isteka pozajmice. Potpisao je ugovor sa riječkim klubom, koji je 50 odsto otkupio od Dinama zimus kada mu je Nika Galešića prodao za 3.000.000 evra.

Niko Janković jedan je od igrača koji su obeležili šampionsku sezonu Rijeke, ugravirano je njegovo ime bilo kod osam pogodaka i šest asistencija ove sezone u svim takmičenjima. Drugi koji nije imao toliko bitnu ulogu i koji je bio znatno kraće je Duje Čop.

Određene stvari se ciklično ponavljaju. Kada je Rijeka prekinula Dinamovu dominaciju dugu 11 godina, imala je u sastavu Franka Andrijaševića, koji je bio član Hajduka i prelaskom u zagrebački klub postao je persona non grata. Sa Modrima je postao prvak, osvajač duple krune, kao i sa Rijekom, dok je u klubu u kome je napravio prve korake u seniorskom fudbalu podigao samo pehar kupa. Duje Čop imao je sličan put.

Debitovao je za Hajduk sa 17 godina i 76 dana. U tom trenutku bio je najmlađi debitant u HNL-u. Ali, bile su to godine kada je splitski klub još i imao kakve-takve uspehe, tada je poslednji put igrao u grupnoj fazi evrokupova. Mladi igrači nisu dobijali previše prostora, a Duje Čop je bio nestrpljiv. Gledao je ka inostrnastvu i zagledao se u portugalski Nasional. Jer, to je bio klub koji kupuje talentovane igrače iz celog sveta. Sve se iskomplikovalo…

(©Guliver/xxDamirxSkomrljx slavlje_rijeka7-250525)

Hajduk nije želeo da mu da papire, umešala se i FIFA, a Duje Čop je naknadno shvatio da ni u Nasionalu neće biti prvi izbor i na kraju se vratio u Split. Obećano mu je da će igrati, dva puta je bio biran za igrača meseca, međutim, i drugi boravak na Poljudu se neslavno završilo. Klupsko rukovodstvo je odjednom, preko noći, odlučilo da otpiše nekolicinu igrača. Među njima je bio i on.

Tražio je uzroke, ali nije mogao da ih pronađe. Hajduk nije tražio odštetu i otišao je u komšiluk – do Parka mladeži. Dok je igrao za RNK Split, skautirao ga je Dinamo i doveo. Četiri titule, jedan kup i Superkup. Upisan 61 gol. Bio je i najbolji strelac, dao je 22 pogotka, koliko je postigao i njegov otac Davor u ex-YU noseći dres Dinama iz Vinkovaca u sezoni 1985/1986 kada je bio prvi tobdžija lige (igrao za Hajduk, kruševački Napredak…). Dolazio je i odlazio sa Maksimira, više puta dokazivao da vredi, no nije bio dovoljno cenjen.

Njegovi golovi uzimali su se zdravo za gotovo. Najviše su odjeknuli one koje je dao Dinamu i Hajduku.

Čak 12 puta pogađao protiv Hajduka, bio je posebno motivisan protiv Bilih. Ređe je tresao Dinamovu mrežu, ali su pogoci u poslednje dve sezone bili i te kako bitni. Dok je igrao za Šibenik, izbacio je Modre iz kupa i praktično uručio otkaz Antu Čačiću. Smenjen je dan nakon ispadanja. A, prethodne sezone postigao je het-trik na Maksimiru kao igrač Lokomotive! Ispraćen je ovacijama sa tribina, ne samo za te golove, nego za sve što je uradio u Dinamu i nikada nije bio nagrađen. Malo je nedostajalo da tada bude smenjen Sergej Jakirović…

Procenili su u Dinamu da su najbolje fudbalske godine iza nekadašnjeg hrvatskog reprezentativca. Prvo su ga pustili u Lokomotivu, a zimus kada je postala aktuelna priča sa Rijekom, nisu reagovali. Bilo je i zagovornika teze da ga treba vratiti, samo da ne pojača direktnog konkurenta za titulu.

(©Guliver/xxDamirxSkomrljx slavlje_rijeka33-250525_2)

Nije se to dogodilo, osvanula je poruka: Nek se čuje, stigao je Duje!

Rijeka je otkupila Duju Čopa od Lokomotive i iskeširala je 300.000 evra klubu iz Kranjčevićeve. Rasteretio je Tonija Fruka, prva violina ekipe više nije morala svaki minut da provede na poziciji lažne „devetke“, mogao je da dejstvuje i iz pozadine, da deli lopte i više bude zadužen za kreaciju. Radomir Đalović je starog lisca često koristio kao džokera ovog proleća, doprineo je osvajanju naslova prvaka sa tri data i dva nameštena pogotka.

Brojke nisu impozantne, ali je Rijeka sa njim dobila na dubini, imala je opciju više u napadu. I još jednom se potvrdilo: gde god da igra, Duje Čop ostavi trag. Kao i: Rijekina titula mora da ima sastojke iz Dinamove kuhinje.

Oni koji su osećali nepravdu sada slave.