Opet se izvukla! Barselona u 96. minutu pobegla iz Njukaslovog kazamata

Mnoge je ostavila u čudu izjava koju je Tio Volkot dao pre dvadesetak dana. Nadobudan, kakvi obično budu Englezi kada treba da hvale domaći fudbal, nekadašnji igrač Arsenala ispalio je kako bi Real Madrid u Premijer ligi kakva je trenutno završio na – osmom mestu, dodavši kako bi se petnaestostruki prvak Evrope namučio na gostovanjima Kristal Palasu i Lids, nasmejavši dobar deo fudbalske Evrope.

Ali večeras će se smejati Volkot, jer njegova tvrdnja je dobila svojevrsnu potvrdu. 'Pogurao' ju je Njukasl, jedanaestoplasirani tim Premijer lige, pošto je u prvom meču osmine finala Lige šampiona zaustavio lidera i aktuelnog prvaka Španije Barselonu - 1:1 (0:0). I, možda će zvučati čudno, neće biti zadovoljan rezultatom koji nosi na Nou Kamp. S pravom, jer je zaslužio mnogo više. Međutim, neoprezni Malik Tšau je u nadoknadi kao gumicom obrisao sve ono dobro što je tim Edija Haua radio tokom 90 i kusur minuta i otvorio vrata Njukaslovog kazamata katalonskim 'zarobljenicima'.

Reč je to koja najpribližnije opisuje kako su se fudbaleri Barselone osećali na Sent Džejms parku. Isprebijani na sredini terena, izmučeni od strane supersoničnih krila četvorostrukog prvaka Engleske, izabranici Hansija Flika odavali su utisak kao da samo jedva čekaju da krenu nazad za Kataloniju. Delovali su zadovoljno i sa 0:0, činilo se da nemaju način kako da uzvrate kada je Harvi Barns Njukaslu doneo zasluženu prednosti, ali nisu ni morali da ga traže. Pomogao im je Tšau. Napravio je faul nad Danijem Olmom i poklonio faul rivalu koji je Lamin Jamal realizovao u šestom minutu nadoknade za konačnih 1:1. I tako se Barselona, ni kriva ni dužna, baš kao i u septembarskom okršaju dve ekipe 'izvukla' na Sent Džejms parku.

Tada možda nije zaslužila poraz (slavila 2:1), ali ju je baš kao i večeras Njukasl u nekoliko navrata imao u šaci, a Barselona je pronašla način da pobegne sa giljotine, da ne izgori u vatrenoj atmosferi kakvom malo koji klub na Ostrvu još može da se pohvali.

S obzirom na preostala dva para koji su mu bili ‘konkurenti’ u istom terminu, najviše se očekivalo od duela na severu Engleske, ali se ispostavilo da je upravo on ponudio najmanje. Možda delom i zbog toga što ni Edi Hau ni Hansi Flik nisu mogli da izvedu najboljih 11. Njukasl već neko vreme ne računa na kapitena Bruna Gimaraesa, dok Tino Livramento i Antoni Gordon nisu bili spremni za svih 90 minuta. Barsa je s druge strane doputovala bez startnog bekovskog tandema (Žil Kunde – Alehandro Balde), pride i Frenkija de Jonga, čije odsustvo je znatno pomoglo engleskom strategu u pripremi utakmice.

Holandski vezista bio je taj koji je u septembarskom duelu dva tima diktirao tempo i u tandemu sa Pedrijem očarao vezni red Njukasla načinom na koji kontroliše loptu. Bez njega je fudbalerima engleskog tima bilo osetno lakše da pariraju na sredini terena, mada je u startu bilo jasno da prednost domaćina leži u ofanzivnom delu tima. Preciznije u njegovoj brzini. Problem je što osim supersonične brzine navala Njukasla nije imala – ništa. Ili makar to nešto drugo nije demonstrirala večeras.  

Iako je bio Hauovo iznenađenje, Vilijam Osula je odradio sasvim korektan posao. Koristio je fizičku superiornost u odnosu na protivničke štopere, dugim korakom stvarao prednost ubacivanjem iza leđa, ali nije radio što mu je primarni zadatak. Lopta mu je konstantno bežala, ’mačevao’ se sa njom danski centarfor sve vreme, a ni u završnici nije briljirao. Proćerdao je nekoliko pristojnih prilika nateravši mnoge da pomisle kako je ono protiv Mančester Junajteda početkom meseca bila slučajnost. Da još uvek ne može da se 'ponavlja'.