Opširna Uefina analiza: TV prihodi prave razliku među ligama, Junajtedov tim najskuplji u istoriji fudbala!

Pandemija je prošla, situacija se polako stabilizuje, klubovi su pokazali da su otporni, iako su dugovi sve veći, a jaz između bogatih i siromašnih i dalje dubok kao okean. To je u najkraćem rezultat velike Uefine analize o finansijskoj situaciji u evropskom fudbalu, pa tako i Srbiji koja svakako spada među siromašnije.

Istina, srpski klubovi su u sezoni 2022/2023 zaradili 12 odsto više nego prethodne godine, tačno 65.000.000 evra, ali struktura prihoda nije baš idealna. Dakle, govorimo o prošloj ne o ovoj sezoni, u Srbiji to izgleda ovako.

UEFA prihodi: 23.000.000 (36%)

Komercijalni prihodi: 17.000.000 (26%)

Ostali prihodi: 16.000.000 (25%)

Prihodi od prodaje ulaznica: 5.000.000 (7%)

Prihodi od TV prava: 4.000.000 (7%)

Poređenja radi najbogatiji Englezi čak 47 odsto novca zarade od TV prava, 30 procenara od komercijale, 14 od ulaznica, osam od Uefe. Značajna razlika i to samo govori o tome – i nije tu Srbija nikakav izuzetak – da TV prava prave najveću razliku među ligama.

Englezi tako od TV prava zarade čak tri milijarde i pristojan kusur. Iznad te milijarde su i Španci, Nemci i Italijani. Francuzi su na pola milijarde i to je sve okej, oni su daleko iznad svih. Problem je međutim što i Šveđani od TV prava zarade 35.000.000 evra, Danci recimo 39.000.000, Škoti 26.000.000, Austrijanci 24.000.000, Švajcarci 21.000.000. To znači da svaki klub iz tih zemalja u proseku na godišnjem nivou od TV prava prihoduje 2.000.000 evra ili više. Danci čak 3.300.000. Portugalci idu na čak 10.000.000 – mada nepravedno dele pa se većina zadovolji sa 4.000.000, ali svi znamo da se Primeira gleda zbog Benfike, Sportinga i Porta – Turci 7.000.000.

Kad je pak razlika između samih klubova u pitanju tu globalizacija uradi svoje. Oni najpopularniji zarađuju na svim kontinentima i sve su dalji od ostatka Evrope. Mančester junajted je tako aktuelnu tim oformio plativši usput 1.422.000.000 evra! I slovima: milijardu i četiri stotine i dvadeset i dva miliona evra. To je dakle najskuplji tim u istoriji fudbala, iako je jasno da rezultatima i igrom to ne opravdavaju.

Kako bilo, Junajted je nadmašio rekord Realove ekipe iz 2020. koja je koštala 1.332.000.000 evra. Treći na listi je aktuelni tim Mančester Sitija sa cenom od 1.286.000.000 eva. Oni bar i izgledaju tako. Čekaju se još rezultati Čelsija, oni su dostavili podatke samo za 2022. godinu, a tek posle toga su brutalno uložili. I na terenu potpuno podbacili.

Para dakle nikad više. Bar za velike. Real je prijavio prihode od 841.000.000 evra, Siti od 836.000.000, čak i kao Grčka dužna Barselona je bila na 815.000.000 evra. Lajpcig, sa kojim je Crvena zvezda igrala u grupnoj fazi Lige šampiona, zaradio je 354.000.000. Podsetimo, generalni direktor srpskog šampiona Zvezdan Terzić, koji se više puta javno žalio i zbog malih prihoda od TV prava, nedavno je rekao da je Zvezda zaradila 60.000.000 evra i u srpskih uslovima to je astronomska suma. Nažalost, ne može da se poredi sa evropskom konkurencijom. Šta tek da kažemo za TSC, koji je u Ligi Evrope za rivala imao Vest Hem sa prihodima od 275.000.000 evra. Dubok kanjon između njih.

Generalno, 16 klubova Mozzart Bet Superlige iz prošle sezone zaradilo je nešto više od Bugarske, ispred smo Slovačke, na nivou Kazahstana, za nekih 30 odsto ispod Hrvata, Kipra i Čeka, duplo siromašniji od Izraela, da ne pominjemo Poljake (153.000.000 evra napsram naših sedamdesetak), Grke (159.000.000), Norvežane (161.000.000) ili Dance, Austrijance i Švajcarce, sve na 250.000.000 i više. Belgijanci su na pola milijarde, Portugalci i Holanđai iznad, Rusi iznad milijarde, ligu petice da ne pominjemo, jer su prihodi Premijer lige ukupno na 6.500.000.000 evra.

Šta je još zanimljivo? Mnogo toga, ali da izdvojimo par kruioziteta. Na primer, prvi put u istoriji fudbala 20 najvećih klubova je za plate igrača dalo manje nego lani, istina za 1,1 odsto, ali opet. Sve skupa plate za igrače su skočile za skromnih jedan odsto, ali u Turskoj, Francuskoj, Belgiji i Italiji pojedu između 83 i 89 odsto prihoda.

Dug raste, srpski za 52 odsto, ali nije to toliko neuobičajeno, posebno jer je dobar deo izazvan pandemijom korona virusa. Špancima su obaveze porasle za 61 odsto, Englezima za 38. Te dve zemlje u ukupnom dugu evropskih klubova učestvuju sa čak dve trećine. Pedantni Nemci su smanjili dug za dva odsto, Rusi za čak 22. U prošloj godini se sa bankrotom suočilo sedam klubova, daleko od negativnog rekorda iz 2011. kada je u stečaj otišlo njih 35. Pred koronu, 2019. godine, bilo ih je šest.

Uefa se bavila i investicijama novih vlasnika, ali toga kod nas po pravilu nema. U Evropi su pak vlasnike menjali Slavija Prag, Viktorija Plzenj, Sampdorija, Majorka, Lids, Šibenik... I sve je više klubova u vlasništvu kompanija koja pod šapom ima više ekipa. Pa sve više zemalja uvodi i ograničenja. Srbija je jedna od devet država koja nema restrikcije, ali bar trenutno – nema ni takve primere.

Imamo kompaniju Mozzart kao naslovnog sponzora Superlige i to je u skladu sa evropskim trendovima, jer čak 40 odsto nacionalnih prvenstava u imenu ima neku od firmi koje se bave igrama na sreću. Tako je i u Portugaliji, Češkoj, Austriji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Švedskoj, Finskoj, Grčkoj... Kladionice su i inače druge na listi najčešćih sponzora evropskih fudbalskih klubova (prvi su prodajni lanci). Ako računamo samo onu glavnu reklamu na grudima, betting industrija je tu na liderskoj poziciji sa 23 odsto.