Orlić bez odigranog minuta priča o atmosferi na Novom Zelandu

Kompletna svlačionica je deo jednog velikog tima. Ne samo onih startnih 11, koji najviše izgaraju na terenu. Važna je i uloga onih koji koji su samo prividno bili u drugom planu, a bez kojih ta šampionska slagalica ne bi bila kompletna.

Pozdani štoper Crvene zvezde Radovan Pankov nijednog trenutka ne žali zbog toga što nije bio deo startne postave na Mundijalitu 2015. godine, iako bi se u ulozi startera bez sumnje podjednako dobro snašao kao i njegovi saigrači. Tadašnji prvotimac Vojvodine kaže da je iz drugog plana predstavljao vetar u leđa svojim drugarima i saigačima iz državnog tima, pa sa Novog Zelanda nosi uspomene koje će mu ostati zauvek urezane u sećanju.

"Sa nekom posebno setom se sećam svega toga i drago mi je što sam bio deo tog velikog uspeha. Kako vreme odmiče vidimo da sadašnje selekcije ne uspevaju ni da se plasiraju na Evropsko prvenstvo, a kamoli da ponove tako veliki rezultat. Nema šta, sve to je bilo kao jedna bajka. Od puta na Novi Zeland, dolaska, dočeka, mini priprema, celo Svetsko prvenstvo... Mislim da će se filmovi snimati o tom događaju. Naravno, igaju se i drugi sportovi, košarka, vaterpolo, gde su ostvareni stvarno neverovatni uspesi. Ali, mi Srbi smo slabi na fudbal. Zvezdin Bari je najveći rezultat u istoriji sprskog sporta, a taj uspeh na Novom Zelandu je zaista neverovatan. Pogotovo što više nismo onako velika država kao što je bila Jugoslavija. Osvojiti svetsku titulu i pobediti u finalu jedan Brazil. Svako ko pomisli na fudbal prvo pomisli na Brazil, bez obzira što je Engleska kolevka fudbala. Stvarno nevereovatan uspeh", sa zadovoljstvom se priseća Pankov.

Zvezdin štope nije bio u startnoj postavi, ali je ekipu krasilo ogromno zajedništvo, što je bio možda i ključ uspeha.

Svi su tu kao nekada, ovo je priča starih drugova

"Jeste. Šta ćeš, ne može tamo svako da ima isti prostor. Tu su ovi u startnih 11 i oni koji ulaze u igru. Uglavnom su to napadači. Nema mnogo utakmica na turniru... Tu ulogu koju sam imao iskoristio sam maksimalno. Nisam bio nervozan, naprotiv, bio sam jedan od najpozitivnijih, davao sam vetar u leđa ostalim saigračima", dodaje Pankov.

"VELJKO JE OZBILJAN GOSPODIN. NE ZNAM DA LI JE BOLJI TRENER ILI PEDAGOG"

Većina članova zlatne generacije smatra da je Veljko Paunović bio ključni čovek u ostvarivanju ovog rezultata.

"Veljko je jedan ozbiljan gospodin i trener. Par godina ranije, kada smo se prvi put okupili, imali smo neku tablu u svlačionici na kojoj smo pisali svoje ciljeve. Svako od nas je pisao. Uspeli smo da ostvarimo sve sem osvajanja Evropskog prvenstva. Navodili smo redom, prvo prvi krug, pa plasman u polufinale evropskog prvenstva, što nam je obezbedilo plasman na Svetsko prvenstvo. I tako dalje... Veljko je specifična ličnost. Želim mu što pre da pronađe klub. Ne znam da li je bolji trener ili pedagog. Iz prave je sportske porodice. Sve je to sa razlogom".

Pankov kao i svi momci iz te generacije smatraju da bi rezultati i uspesi te generacije bili zagarantovani i u budućnosti da je Paunović nastavio dalje sa radom.

"Ja sam ubeđen da bi tako bilo. Postojao je sistem, igrači su ga dobro poznavali i on je sve poznavao u dušu. Ne bi se gubilo vreme za pravljenje nekog novog tima, za neko novo upoznavanje".

Mnogi su smatrali da tu čitavu generaciju treba ispoštovati i izgurati je sve do seniorske selekcije.

"Nije bilo ni to realno. Ipak je to omladanski fudbal. Ne mora da znači da bi svi bili u stanju da igraju za seniorsku reprezentaciju. Ali, svi su u timu već igrali seniorski fudbal u domaćim ligama i to je bila naša velika prednost u odnosu na ostale selekcije na Mundijalitu. Već smo stekli čvrstinu i navikli se na jake duele".

Ipak, naredni selektor mlade reprezentacije Srbije Tomislav Sivić na prvo okupljanje čak nije pozvao ni neke igrače koji su igrali važnu ulogu u tom omladinskom timu.

"Ima tu dosta stvari, neću tom selektoru da pridajem preveliki značaj. Ne želim da pričam o njemu u trenutku kada se obeležava pet godina od osvajanja Mundijalita. Imao je sve na tacni. Oformljene i spojene generacije 1994. i 1995. Morao je da napravi rezultat. Treneri hoće da imaju svoj potpis, svi hoće da izmisle nešto novo, a bilo je dovoljno samo da se izvrše minimalne korekcije".

Iz ove perspektive gledano - da li je taj Mundijalito imao značajnog doprinosa za vaše karijere?

"Naravno. Pogotovo ovima što su odmah nakon Svetskog prvenstva napravili transfere u velike klubove. Prekretnica u karijerama je bila ogromna. Meni lično i možda i ne baš toliko. Vratio sam se u Vojvodinu, posle otišao u Rusiju. Verovatno bih i bez toga išao takvim putem. Hoću da kažem da mi nije pomoglo recimo da u Španiju ili Nemačku, ali mi je puno srce što sam uradio nešto veliko za svoju Srbiju", zaključio je Radovan Pankov.