Ovo je fudbal, čoveče: Bordalasov šamar estetskom puritanizmu i trijumf ogoljenog zanata

Igrači Reala tumarali su nemoćno terenom sopstvenog stadiona nakon što su prvi put od 2019. godine izgubili dve prvenstvene utakmice zaredom, a na suprotnoj strani stajao je čovek sa hirurški preciznim planom. Pepe Bordalas, strateg koji je pre nekoliko godina izgovorio čuvenu rečenicu „Ovo je fudbal, čoveče“, kao odgovor na konstataciju da njegov tim igra "antifudbal", još jednom je praktično demonstrirao šta pod tim podrazumeva.

I dok će fudbalski puritanci, ti samoprozvani čuvari "lepe igre", ponovo sipati drvlje i kamenje na njegov stil, istina je neumoljiva: Hetafe je očitao lekciju iz logike timu koji se guši u sopstvenom luksuzu. Kritikovati Bordalasa iz pozicije estetskog puritanizma nije ništa drugo do elitističko slepilo. Optužbe za "kvarenje igre" i "antifudbal" padaju u vodu pred činjenicom da je plan Hetafea bio savršen. Zatvoriti prostor, ugušiti kreativce Reala i srušiti ritam utakmice nisu prečice, već legitimni taktički alati.

Njegove reči nisu bahatost, već potvrda trijumfa zanata nad haosom. Dok se Real oslanjao na individualni kvalitet koji se sinoć pretvorio u besciljne centaršuteve, Bordalas je ponudio strukturu. Hetafeov model dokazuje da su disciplina i žrtva jednako vredni resursi kao i skupi transferi.

Upravo u toj tački se lomi koplje, zašto je destruktivna perfekcija manje vredna od konstruktivne? Ako je cilj fudbala neutralisati protivnika i iskoristiti njegove slabosti, onda je Bordalas veći umetnik u svom poslu nego oni koji propovedaju beskonačne pasove bez konkretnog učinka. Nazivati njegov stil grehom protiv fudbala je vrhunac apsurda. Pravi greh je ući u meč sa takvim resursima kakve ima Real, a ne ponuditi nikakav smislen odgovor na čvrstinu i disciplinu.

Bordalas ne kvari igru, on je demistifikuje, odbija da učestvuje u pozorišnoj predstavi u kojoj autsajder treba da bude samo dekor za tuđu slavu. Njegov "antifudbal" je zapravo pošteni oblik borbe, prihvatanje sopstvenih limita i njihovo pretvaranje u najjače oružje. Za tim koji je sezonu počeo sa samo 12 registrovanih igrača, svaki drugi pristup osim ovog asketskog bio bi ravan sportskom samoubistvu. Kritičari bi mu verovatno oprostili da je izgubio sa 4:0 igrajući otvoreno, ali mu ne praštaju što je pobedio igrajući pametno. To nije fudbalska etika, to je bliže nečemu što bismo mogli da nazovemo snobizmom.

Na suprotnoj klupi, Alvaro Arbeloa delovao je kao čovek bez odgovora. Real je napadao bez ideje, svodeći igru na puku formu bez suštine. Tim vredan stotine miliona evra delovao je izgubljeno protiv ekipe koja je sezonu počela sa ozbiljnim administrativnim problemima i limitiranim kadrom.
„Počeli smo prvenstvo sa 12 igrača i sa fudbalerima koji nisu mogli da budu registrovani. Kratka klupa, bezbroj poteškoća… Zato je ovo jedna od najvažnijih pobeda sezone“, naglasio je Bordalas.

Ove reči dodatno ogoljavaju kontrast. Sa jedne strane imamo tim koji se bori sa realnim egzistencijalnim ograničenjima i iz njih izvlači maksimum, a s druge tim koji se davi u luksuzu, povredama ega i nedostatku ravnoteže. Real ima kvalitet, ali sinoć nije imao ono što Bordalasov fudbal uvek ima - pobednički mentalitet bez kompleksa.

Čak i situacija sa Antonijem Ridigerom, čiji je udarac kolenom u lice Dijega Rika ostao nekažnjen, nije izbacila Bordalasa iz koloseka. Njegova diplomatska mirnoća nakon meča govori o čoveku koji zna da je svoj posao uradio na terenu, a ne u medijskim prepucavanjima.
"Svi su to videli, moguće je da je to bio crveni karton, ali nema potrebe da tome dajemo veći značaj. Sada moramo da uživamo u pobedi."

Dok su se sa tribina čuli zvižduci upućeni domaćinu, stadion je svedočio upozorenju koje nadilazi jedan poraz. Real Madrid se nalazi pred zidom, a lista problema postaje sve duža. Ako protiv Hetafea izgledaju ovako ranjivo, pitanje je kako će izgledati protiv Sitija.

Bordalas je ponovo pokazao da ovo jeste fudbal, i to legitiman način da se igra fudbal. Madriđani će, s druge strane, morati hitno da pronađu odgovor na pitanje: šta je zapravo njihov fudbal? Jer ako je sinoćnji meč bio sudar puritanizma i pragmatizma, zanatlija iz Alikantea je taj koji je sa stadiona izašao uzdignute glave u svakom pogledu, bez ikakve potrebe da se bilo kome pravda za stil fudbala koji forsira.

Bordalas nije prodavac magle, jednostavno rezultat koji je upakovan u bodljikavu žicu i to mnogima smeta. Njegov fudbal nije tu da bi mu se divili, već da bi se protiv njega patilo, a to je legitimno pravo svakog trenera koji sa limitiranim kadrom izlazi na megdan gigantima.