Pamtiće se i prepričavati, zvati majkom svih utakmica: Afrički Marakanaso za titulu Senegala

Afrika se naziva kolevkom čovečanstva, majkom kontinentom, a kad je već tako, moraće i finalna utakmica Kupa afričkih nacija između Senegala i Maroka da se percipira kao majka svih utakmica, jer sve smo videli u njoj, baš sve što jedna utakmica za istorijske udžbenike fudbala može da ponudi. Senegal je osvojio Kup afričkih nacija drugi put u istoriji posle trijumfa 1:0 nakon produžetaka pred 70.000 gledalaca na stadionu u Rabatu, preživljenog sumnjivo poništenog gola u nadoknadi, penala za Maroko u još dubljoj nadoknadi i udruženog poduhvata Papea Geja i Šerifa Endijajea za pobednički gol.

A, ono što su navijači Maroka preživeli večeras ravno je onome što su Brazilci preživeli 1950. godine u Rio De Žaneiru protiv Urugvaja u finalu, bio je ovo - afrički Marakanaso. Ravno 50 godina čekali su na titulu prvaka Afrike, molili se za ozdravljenje Ašrafa Hakimija i dobili najboljeg igrača Afrike za 2025. u punoj snazi, upregli su ceo sistem kako bi ipak podigli pehar, ali nisu uspeli. Isplivao je kvalitet Senegala koji je osvojio drugi od poslednja tri Kupa afričkih nacija. Plakaće milioni Marokanaca, cela zemlja je živela za ovaj dan, sve su uradili što su mogli kako igrači na terenu, tako i oni koji se bave logističkom podrškom, ali nije to vredelo. Setite se kako su slavili plasman u polufinale Mundijala 2022, sada će tako tugovati, maksimalno emotivno, sa izlivom velike tuge koja neće moći da zaceli makar do juna i početka Svetskog prvenstva.

Skandal i slike koje će obići ceo svet! Na finalu Kupa afričkih nacija između Senegala i Maroka pred 70.000 gledalaca, od toga oko 68.000 Marokanaca, glavni sudija Žan Žak Ndala iz DR Konga najpre je pri rezultatu 0:0 poništio gol Senegala u trećem minutu nadoknade nakon situacije pred golom Lavova Atalasa u kojoj je navodno Abdulaje Sek napravio faul u napadu pre gola Ismaile Sara, a zatim je par minuta kasnije u šestom minutu nadoknade dosudio penal u korist domaćina turnira nakon faula El Hađija Malika Dijufa nad Braimom Dijasom. Ako nije svirao gol na jednoj strani, nije bilo logično da sudija dosudi penal na drugoj, budući da su obe situacije bile manje ili više sporne. Sudija je rešio da bude u glavnoj ulozi, da reši on direktno finale, ali nije uspeo.

Selektor Senegala Pape Tijao povukao je igrače sa terena smatrajući da je Senegal pokraden, ali se Sadio Mane nije slagao sa tim, otišao je u svlačionicu i vratio igrače na teren. A, onda je Braim Dijas izveo penal oko 20 minuta nakon što je dosuđen, pokušao je igrač Real Madrida da postane heroj nacije na mangupski način, izveo je panenku, ali mu je Eduar Mendi odbranio šut i ostavio Braima Dijasa uplakanog, a skoro 70.000 ljudi na stadionu šokirano i u totalnoj tišini. Senegal je u ranoj fazi produžetka poveo, već u četvrtom minutu produžetka golom Papea Geja, a veliku zaslugu za gol imao je rezervista Senegala Šerif Endijaje koji je postavio telo pred štopera Maroka Džavada El Jamika i onemogućio ga da blokira sjajan šut Papea Geja sa oko 17, 18 metara.

Žalili su se Senegalci pred finalni okršaj na brojne propuste organizatora. Na stadionu kapaciteta 70.000 mesta, Senegalci su imali mogućnost da kupe tek oko 2.000 karata, što je značajno manje nego što je u skladu sa takmičenjima turnirskog tipa, gde bi raspodela ulaznica morala da bude mnogo ravnomernija. Nisu Lavovi terange imali ni željene uslove u hotelu u Rabatu, služili su se Marokanci svim sredstvima kako bi ostvarili ono što nije pošlo za nogom generacijama predvođenim Ezakijem Baduom, Nuredinom Najbetom, Mustafom Hađijem, Maruanom Šamakom, Medijem Benatijom, Hakimom Zijehom...

Senegalci su odlučnije otvorili utakmicu, nastavili su da rade ono što im je bio zaštitni znak tokom čitavog turnira, držali su loptu u svojim nogama većinu vremena. Rano je tim Papea Tijaoa mogao da povede, ali je šut Papea Geja glavom iz neposredne blizine odbranio Bono u petom minutu. Još jednom je glavni junak Maroka sa Svetskog prvenstva u Kataru 2022. i polufinalne utakmice ovogodišnjeg Kupa afričkih nacija protiv Nigerije pokazao kakav refleks ima. Malo je golmana na kontinentu koji bi uspeli da sačuvaju mrežu sa tako male razdaljine, ali je Bono pokazao kakav bonus ima Maroko u liku bivšeg golmana Sevilje, a sada Al Hilala.

Marokanci su najbolju priliku u prvom poluvremenu imali u 14. minutu, kada je Ismael Saibari istrčao kontru i došao u dobru poziciju za šut, ali je ofanzivac PSV-a bio bio izrazito neprecizan. Imao je Eduar Mendi sreće da šut jednog od igrača Maroka u najvećem usponu nije išao u okvir gola, jer bi iz takve blizine nekadašnji čuvar mreže Čelsija teško odbranio udarac Saibarija. I posle pomenute prve prilike za Maroko, Senegalci su bili ti koji su držali loptu duže u nogama, a nekada su čak i previše komplikovali i riskantno se dodavali pred sopstvenim golom. Srećom po njih, to je prolazilo nekažnjeno.

Hrabriju igru Senegal je umalo materijalizovao u 38. minutu, kada je Iliman Endijaje dočekao filigranski pas na oko 30 metara od gola Maroka, ušao u šesnaesterac i šutirao neometan po zemlji, ali je Bono upravo to očekivao i skrenuo loptu u korner. Mogao je napadač Evertona da šutira bolje, ali mu je teško spočitaviti bilo šta za taj potez, jer je Bono reagovao u maniru hobotnice. Kada brani za klubove Bono je odličan golman, ali kada obuče dres reprezentacije, tada postaje svetska klasa.

Sa početkom drugog poluvremena promenio se odnos snaga, Marokanci su krenuli da igraju hrabrije, a Senegalci su pravili sve više propusta u odbrani. U razmaku od pet minuta domaćin takmičenja propustio je dve ogromne prilike. Prvo je u 58. minutu Ajub El Kabi promašio zicer sa osam, devet metara, nakon što je "dromedarskom stolaru" Eduar Mendi otežao šut izletanjem sa gola i skraćivanjem ugla. Mogao je uprkos tome da pogodi marokanski specijalista za makazice, ali je udarac završio par desetina centimetara pored gola. Samo pet minuta kasnije, ponovo je heroj Olimpijakosovog osvajanja Lige konferencije mogao da se proslavi, ali je njegov udarac sa desetak metara iskosa izblokiran, lopta se odbila do Braima Dijasa, ali je igrač Reala traljavo šutirao preko gola.

Bilo je i razbijenih arkada, ali malo prilika sve do nadoknade, jedne od onih koje će se pamtiti kao najčuvenije u istoriji reprezentativnog fudbala. I zbog proništenog gola za Senegal i zbog dosuđenog penala za Maroko i zbog odlaska igrača u svlačionicu, pa onda povratka i na vrhuncu odbane Eduara Mendija Braimu Dijasu nad kojim je i napravljen faul za penal (a, on svojom teatralnošću doprineo da bude dosuđen). Posle gola Papea Geja u ranoj fazi produžetaka, mogao je Šerif Endijaje da reši sve početkom drugog produžetka, ali mu je Bono odbranio šut sa desetak metara udaljenosti. Ipak, neće se to pamtiti, Senegal je izdržao do kraja i završio kao pobednik utakmice koja će ostati upisana kao možda i najčuvenija u istoriji takmičenja.

FINALE KUPA AFRIČKIH NACIJA 2024

Senegal - Maroko 0:0; produžecima 1:0
/Pape Gej 94/