Timovi koje je uništila transfer pijaca

Kroz rubriku “Sećamo se...“ podsetili smo se nekoliko simpatičnih generacija od kojih su praktično sve mogle da urade mnogo više. Ali, iz ovih ili onih razloga, uglavnom finansijske prirode, mnoge generacije nestajale su u svojoj fudbalskoj lepoti, neke su dostizale zvezdane visine i prkosile svim izgledima, pre nego što bi ih oni najmoćniji i najbogatiji klubovi, narodski rečeno - rastrgli.

Jednostavno, to je fudbalski biznis i čitaoci koji prate naše redovne rubrike TRANSFERI UŽIVO znaju koliko se igra promenila tokom poslednjih godina, a cene doživele vrtoglavi rast.

Tako su fudbalski romantičari ostali uskraćeni za nastavak nekih zaista bajkovitih priča. Fudbalska pijaca rasturila je mnoge klubove i generacije, a ovo je osvrt na neke od njih...

NEPONOVLJIVA CRVENA ZVEZDA

Legendarni stručnjak Ljupko Petrović nedavno je izneo mišljenje da bi Crvena zvezda posle Barija bila nezadrživa da se nije dogodio raspad Jugoslavije praćen ratom. Rasipanje najjače i najbolje generacije jugoslovenskog fudbala počelo je ubrzo pošto je osvojen Kup šampiona u Bariju. Robert Prosinečki je otišao u madridski Real za novac ekvivalentan današnjoj vrednosti od 8.000.000 evra. Dragiša Binić se preselio u prašku Slaviju, Slobodan Marović u Norčeping, Stevan Stojanović u Antverp, a Refik Šabanadžović u atinski AEK. Zvezda je i pored svih odlazaka uspela da uzme Interkontinentalni kup u Jokohami, ali dok je rat u Jugoslaviji išao ka vrhuncu, otišli su i preostali članovi šampionske generacije. Darko Pančev je izabrao Inter i transfer vredan 12.000.000 evra. Dejan Savićević je sleteo u Milan za 4.600.000 evra, Siniša Mihajlović završio je u Romi za 4.500.000 evra, Vladimir Jugović u Sampdoriji, Miodrag Belodedić u Valensiji, Vlada Stošić u Majorki, a Ilija Najdoski u Valjadolidu. Tako je urušen mit o Crvenoj zvezdi koja bi godinama dominirala evropskim i jugoslovenskim fudbalom...

TOTALNI AJAKS JOHANA KROJFA

Apsolutno najdominantnija fudbalska sila s početka sedamdesetih godina prošlog veka. Ajaks je pehare ređao kao od šale. Holandski šampion bio je 1970, 1972. i 1973. godine, nacionalni kup osvojen je 1970, 1971. i 1972. godine, a sve je začinjeno podizanjem tri Ušata pehara zaredom u periodu od 1971. do 1973. i peharom Interkontinentalnog kupa 1972. Sila! Ali pošto je Evropa treći puta zaredom pala na kolena pod naletom brutalnog Ajaksa, klupska ikona Johan Krojf ispisao je istoriju i otišao Barselonu za megalomansku sumu novca današnje vrednosti od 2.000.000 evra! S njim je počelo rasturanje velikana iz Amsterdama, ali tek godinu dana kasnije klub su napustili Johan Neskens, koji se pridružio Krojfu u Barseloni, dok je Arnold Miren otišao u Tvente. Ubrzo za njima krenuli su Ari Han i Horst Blankenburg, čime je okončana priča o zlatnoj geneaciji Ajaksa...

MURINJOV ŠAMPIONSKI PORTO

Porto je pod komandom Žozea Murinja uzeo sve! Kup UEFA, Kup, Superkup i titulu u Portugaliji 2003, da bi godinu dana kasnije stigla kruna rada sa duplom krunom! I to kakvom – šampion Evrope i Portugalije! Porto je tih godina bio apsolutni hit Starog kontinenta i klub čije su igrače želeli svi! Pošto je Posebni napustio kormilo Zmajeva i otišao u Romanov Čelsi za ogroman novac, dogodilo se neizbežno – najbogatiji evropski klubovi počeli su da ubiru plodove Portove šampionske generacije. Rikardo Karvaljo i Paulo Fereira krenuli su Murinjovim stopama na Stamford Bridž i Čelsi je za njih izdvojio tada astronomskih 50.000.000 evra. Deko je otišao u Barselonu za 21.000.000 evropskih novčanica. Derlej je spakovan moskovskom Dinamu za 7.500.000 evra, Karlos Alberto je otišao u Korintijans za 10.000.000, a Pedro Mendes u Totenhem za 3.000.000 evra. Narednog leta usledila je velika seoba u Dinamo i Derleju su se između ostalih priključili i Manišsza 16.000.000, odnosno Kostinja za 4.000.000 evra. Uprava jednostavno nije mogla da zaustavi rasipanje ekipe, ali je bar zarada bila velika. Tako su se stvorili uslovi za stvaranje još nekih simpatičnih generacija na Dragau, a Porto je bio i ostao poznat kao rasadnik talenata i fantastičnih poslovnih poduhvata.

MONAKOV POSLEDNJI TRZAJ

Svima je ova priča poznata, jer se dogodila ne tako davno – Monako je sezonu 2016/17 odigrao iznad svih očekivanja i napravio spektakularne rezultate! Kneževi su zaspodarili Francuskom uprkos astronomskim ulaganjima Pari Sen Žermena, otišlo se i do polufinala Lige šampiona gde je bolji bio Juventus, a Leonardo Žardim je bio tvorac jedne od najtalentovanijih ekipa na evropskom kontinentu! Monako je igrao spektakularan, supersonični fudbal koji je ostavljao bez daha, a centralna figura ovog tima bio je Kilijan Mbape. Bila je to godina velikog proboja brzonogog Francuza na veliku scenu. Tim koji je imao potencijal da napravi dar-mar živeo je kratko. Pod uticajem ruskog oligarha Dmitrija Ribolovljeva i njegovih saradnika Monako se okrenuo biznisu i ozbiljnoj zaradi od prodaje apsolutno svih najvažnijih karika šampionskog sastava. Krenimo redom... Benžaman Mendi je transferom u Mančester Siti vrednom 57.500.000 evra postao tada najskuplje plaćeni bek u istoriji fudbala. Istim putem krenuo je i Bernardo Silva za sumu od 50.000.000 evra. Čelsi je Tjemuea Bakajoka platio 40.000.000 evra, Gvido Kariljo je otišao u Sautempton za 22.000.000 evropskih novčanica, a Valer Žermen u Marselj za 8.000.000 evra. Kilijan Mbape otišao je na pozajmicu u PSŽ, što je samo bio prvi korak ka senzacionalnom transferu vrednom 180.000.000 evra! Sledeće godine dovršeno je rasipanje Monaka. Toma Lemar je otišao u Atletiko Madrid za 70.000.000 evra, a Fabinjo u Liverpul za 45.000.000 evra, da bi Žoao Mutinjo završio u Vulvsima za 5.600.000 evropskih novčanica... Ukratko, Monako je na ime obeštećenja zaradio preko 500.000.000 evra! Ali, od tada je klub samo fabrika za proizvodnju talenata i ništa više...

VAN BASTENOV AJAKS

S Johanom Krojfom na klupi, Ajaks je ponovo izgradio moćan tim. Samo, ovog puta centralna figura bio je Marko van Basten. Te 1987. godine Kopljanici su osvojili Kup pobednika kupova uz demonstraciju sile i impresivan fudbal, ali ubrzo se sve urušilo... Van Basten je završio u Milanu za nešto više od milion današnjih evra, dok je Frank Rajkard postao zvezda lisabonskog Sportinga za 2.300.000 evropskih novčanica po sadašnjoj inflaciji. A kada je Krojf ponovo Amsterdam zamenio Barselonom 1988. godine, bio je to i kraj svih nadanja da bi mogla da se uspostavi dominacija od pre gotovo dve decenije...

BORUSIJA DORTMUND 1997

Te 1997. godine Dortmund su rastrgli svi koji su videli potencijal u toj moćnoj generaciji. Dortmund je nešto ranije osvojio Ligu šampiona pored favorizovanog Juventusa, ali to je bio samo vrhunac! Čelik se kovao mnogo ranije, pošto je Dortmund bio dvostruki uzastopni šampion Nemačke, a potom i osvajač Interkontinentalnog kupa 1997. Sledeći korak bilo je “čerupanje“ Dortmunda. Paulo Soza je stigao u Inter za 7.600.000 evra, Karl Hajnc Ridle je otišao u Liverpul za 2.500.00 evra, a Pol Lambert u Seltik za gotovo 3.000.000 evropskih novčanica. Dortmund se najviše ovajdio od transfera Jerga Hajnriha u Fjorentinu za gotovo 13.000.000 evra po današnjoj inflaciji, Štefen Frojnd je postao igrač Totenhema za nešto više od milion evra, a Štefan Klos Rendžersa za istu sumu novca. Načekali su se na Vestfalenu sve do dolaska Jirgena Klopa kako bi ponovo osetili slast uspeha...

IMPRESIVNI PALMEIRAS

Kakva je to mašinerija mogla da bude da je Palmeiras zadržao sve karike! Palmeiras je 1993. i 1994. godine bio nacionalni šampion, ujedno i osvajač Pauliste u obe sezone, a posle demonstracije kvalitetnog fudbala, klubovi su se otimali za glavne zvezde. Usledila je totalna rasprodaja u rasponu od tri godine. Te 1994. godine Mazinjo je otišao u Valensiju, Fredi Rinkon u Napoli, a Cezar Sampajo i Zinjo u Jokohamu. Godinu dana kasnije Inter je za Roberta Karlosa platio 3.500.000 evra, dok je Zago otišao u Kašivu. Pravi priliv novca usledio je leta 1996, kada je Deportivo La Korunja razbila kasu i platila 23.000.000 evra za Rivalda i Flavija Konseisaa! Za njima je krenuo i Đalminja. Amaral je otišao u Parmu, da bi 1997. godine Kafu sleteo u Rim za 7.600.000 evra, dok je Luizao prebačen u Deportivo za 6.500.000 evra! Zamislite sada sve te igrače na jednom mestu...

AJAKS 1995

Najmlađi sastav koji je pokorio Evropu! Bilo je to fantastično vreme za fudbal, a Luj van Gal je pisao istoriju u Amsterdamu i stvarao ekipu iz koje su praktično svi imali vrhunske karijere! Posle osvajanja tri uzastopne titule u Holandiji između 1994. i 1996. godine vrhunac jedne strašne generacije dogodio se 1995. osvajanjem Lige šampiona i Interkontinentalnog kupa! Pazite sada ovo... Klarens Sedorf je završio u Sampdoriji za gotovo 4.000.000 evra. Peter van Vosen je otišao u Istanbul, kao i Džon van den Brom. Finidi Džordž je kasnije prebačen u Betis za 10.000.000, a Nvankvo Kanu u Inter za gotovo 4.000.000 evra. Edgar Davids i Mihael Rajziger su otišli kao slobodni igrači u Milan, a sledeće godine stigli su im Patri Klajvert za 2.000.000 evra i Vinston Bogarde. Mark Overmars je stigao u Arsenal za 7.500.000 evra. Braća De Bur su iz Ajaksa otišla 1998. godine. Obojica u Barselonu za ukupno 15.000.000 evra.

OLIMPIK MARSELJ 1993

Ono što se nije ostvarilo 1991. u Bariju, desilo se 1993. godine trijumfom nad moćnim Milanom u finalu Lige šampiona! Nedugo posle ovog poduhvata obelodanjeno je da tadašnji vlasnik Bernar Tapi ima problem sa likvidnošću i šampionska generacija nije mogla da se zadrži. Posle osvajanja dve titule u Francuskoj (1991, 1992) i Lige šampiona, u rasponu od godinu dana sve se promenilo... Alen Bokšić je prodat Laciju za 11.000.000 evra, Marsel Desaji u Milan za 5.500.000 evra, Abedi Pele i Paskal Olmeta u Lion. Sledeće godine Didije Dešan je otišao u Juventus za 5.500.000 evra, Basile Boli u Rendžers za 3.400.000 evra, a Rudi Feler u Bajer Leverkuzen.

LACIO S PRELAZA DVA MILENIJUMA

Čuda je pravio Lacio na prelazu dva milenijuma! Te magične 2000. godine pokorio je celu Italiju i osvojio sve – Seriju A, Kup i Superkup. Godinu dana ranije uzeta su dva evropska pehara – Kup pobednika kupova i evropski Superkup! Lacio je uz Parmu tih godina bio najsimpatičniji klub koji i danas budi neke setne uspomene... Bio je to tim nakrcan superzvezdama koji je definitivno mogao više. Ali, nažalost, nije... Seržo Konseisao je prosleđen Parmi za 17.000.000 evra po današnjoj inflaciji. Za njim su krenuli Nestor Sensini i Matijas Almeida. Alen Bokšić je prodat u Midlzbro za 3.500.000 evra, a Stefano Lombardi u Inter za 750.000 evra. Ivan de la Penja završio je u Barseloni, a Roberto Manćini odlučio je da stavi karijeru na pauzu. Godinu dana kasnije Mančester junajted postavio je rekord po visini novca izdvojenog za obeštećenje kupovinom Huana Sebastijana Verona za 43.000.000 evra! Pavel Nedved je otišao u Juventus za 39.000.000 evra, a s njim je istim putem otišao i Marselo Salas za 25.000.000 evra. Fabricio Ravaneli je bez obeštećenja prebačen u Derbi, dok je Darko Kovačević prodat Real Sosijedadu za 15.500.000 evra. Tačka na nekada veliki Lacio stavljena je prodajom Alesandra Neste za 31.000.000 evra, kasnije Siniše Mihajlovića i Dejana Stankovića u Inter. Posle toga više ništa nije bilo isto među Nebeskoplavima...

Primera kako je fudbalska pijaca uništila neke fantastične primere zaista je mnogo. Setimo se Parme, Fjorentine, Deportiva, Real Sosijedada, Lestera, Lidsa, Bajer Leverkuzena, Volfzburga... Mogli bismo ovako u nedogled!

Foto: Reuters, MN Press, ©AFP