Pato o nedosegnutim visinama: Voleo bih da sam imao sadašnju pamet, nisam bio svestan šta se dešava van terena

Fudbalskom Italijom su u prethodne dve dcenije prošli brojni biseri koji su sa manje ili više uspeha uspevali da veliki potencijal pretoče u dela po kojima će ostati upamćeni. Među igračima u vrhu te liste kada je u pitanju talenat ostaće Alesandre Pato, čuveni Brazilac koji je uspeo da još kao tinejdžer podigne sve na Apeninskom poluostrvu na noge, međutim danas, kada ispisuje poslednje stranice fudbalske biografije ne može se reći da je u potpunosti ispunio očekivanja.

Tek punoletni Pato, 2007. godine stigao je u redove Milana, tada aktuelnog prvaka Evrope i uz obeštećenje od 24.000.000 evra poneo breme visokih očekivanja posle niza Brazilaca koji su ostavili dubok trag među Rosonerima. Uprkos odličnom startu evropske biografije, povrede i određene odluke uticale su da Pato ne ostvari u potpunosti sve projakcije te se 2013. godine vratio u domovinu. Usledile su epizode u Engleskoj, Španiji, Kini i Sjedinjenim Američkim Državama, a pošto mu je ove zime istekao ugovor sa Orlandom 33-godišnji napadač vratio se u Sao Paulo gde trenira i razmišlja o narednom koraku. Tokom pauze između izazova, u razgovoru za Tutomerkato, Patose dotakao aktuelnih tema, ali i preotao film na neke od upečatljivih trenuaka iz prošlosti.

"Nažalost, u fudbalu se dešavaju povrede i nedavno sam posle utakmice osetio bol u kolenu. Očekuje me još dva meseca do povratka na teren, ali ne žurim. Slobodan sam igrač i videćemo šta će se desiti u međuvremenu", rekao je napadač i dodao:

"Trenutno samo želim da se dobro izlečim, ne žurim da se vratim. Da vidimo šta će biti, ne zatvaram vrata nijednom klubu. Srećan sam što mi je Sao Paulo izašao u susret, imam tretmane ovde, ali nikada nismo razgovarali o budućoj odluci da se vratim da igram sa njima. Videćemo, oni znaju da sam slobodan".

Iako se u periodu kada se kao 18-godišnjak preselio na Stari kontinent očekivalo da će znatno duže trajati na najsvetlijoj fudbalskoj pozornici, Pato danas iz drugog plana gleda igrače sa glavnim ulogama.

"Postoji razlog zašto Ibrahimović ima više od 40 godina i dobro mu ide tamo. Volim Milan koji mi je toliko dao. Zaista mi se sviđa Serija A i nedostaje mi Italija. Rekao sam svojoj ženi da ću se vratiti i ona je spremna da uradi sve za mene. Ostajem navijač Italije koja ima fenomenalne ljude strastvene prema fudbalu. Kao što sam rekao, ne znam šta me čeka u budućnosti, ali vrata za moj povratak su sigurno otvorena. Kada sam bio u Kini, svratio sam da vidim prijatelje u Italiji, zatim Galijanija i Berluskonija. Ali tada više nisam mogao zbog drugih iskustava koje sam imao u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama. Sada želim da se vratim, bilo da jeza odmor ili, ko zna, za posao. Uvek sam pratio Milan, održavam kontakt sa mnogim prijateljima koji tamo rade. Vidim da se mnogo toga promenilo u klubu prate jasan trend, na terenu i van njega i da mogu samo da rastu".

Od perioda kada je Brazilac stigao na San Siro, tada dom šampiona Evrope, situacija u klubu se značajno promenila, te su rosoneri, kao i pato, prošli kroz turbulentan period.

"Tokom svih ovih godina u fudbalu shvatio sam da za svaki klub na svetu postoje usponi i padovi. To su procesi, promene koje stižu. Hvala Bogu da sam igrao sa legendama, sa istorijom fudbala, ali sam bio deo i nove ere. Istina je, Milan je imao mračne trenutke, ali su se vratili osvajanjem skudeta i ciljevi su jasni, povratak u Ligu šampiona i nadam se da mogu da nastave ovim putem."

Kada je stigao u evropsku prestonicu mode mnogi su ga smatrali za budućnost fudbala, ali se pritisak i očekivanja očigledno nisu odrazili na pozitivan način na napadača.

"Savet koji dajem svim igračima je ne samo da moraju da razumeju šta se dešava na terenu, već i oko njih. Nažalost, tada sam bio dečak fokusiran samo na teren, nesvestan šta se dešava van njega. Naučio sam to na svojoj koži. Voleo bih da imam pamet koju imam danas, da razumem kako je to funkcionisalo van terena. Ali ne kajem se, jer me je fudbal naučio toliko toga. Volim Milan, dao mi je toliko toga. Zahvalan sam mu za sve što me je naučio i zato što zahvaljujući njemu postao proepoznatljiv u čitavom svetu. Naravno, kada bih mogao da se vratim, ponašao bih se drugačije."

Jednu od velikih raskrisnica u karijeri Pato je imao u januaru 2012. godine kada je bio na korak od Pari Sen Žermena, ali je tada odbio poziv iz Grada svetlosti uz obrazloženje da je srcem uz Milan.

"Ne znam šta bi se dogodilo da sam odlučio drugačije. Moglo je da bude lepo, ali moglo je da prođe loše. Bio sam igrač Milana, morao sam da pitam predsednika mogu li da idem ili ne. I pružio mi je šansu da ostanem, pružio mi je priliku da imam velike izazove i stavio sam na raspolaganje svom klubu. Bio sam zadovoljan donetom odlukom. Onda su usledile povrede i vratio sam se u Brazil. Kao što sam rekao, da sam znao ne toliko sa Milanove, koliko sa svoje strane, možda bih se ponašao drugačije", rekao je Pato.