Pazarac za afričko finale: Zamalek plaća igrače i po 4.000.000 evra, ali mi kontrolišemo ritam i prostor

Zadovoljstvo je bilo gledati nemačku Bundesligu početkom tekućeg milenijuma, kad su se na tronu smenjivali Bajern, Borusija Dortmund i u to vreme snažni Verder iz Bremena. Pratila su se dešavanja s velikom pažnjom i u Novom Pazaru, naručivali Premijerovi TV paketi. Uživalo se u umeću Bajernovih Olivera Kana, Biksentea Lizarazua, Ze Roberta, Mihaela Balaka, Hasana Salihamidžića, Bastjana Švanjštajgera, Memeta Šola, Đovanea Elbera, pa Jensa Lemana, Stefana Rojtera, Kristijana Vernsa, Miroslava Stevića, Tomaša Rosickog, Evanilsona, Marsija Amorosa, Larsa Rikena, Jana Kolera iz Dortmunda. Odlična je bila šampionska generacija Verdera predvođena Umitom Davalom, Mladenom Krstajićem, Frankom Baumanom, Fabijanom Ernstom, Joanom Mikuom, Ailtonom Gonkalvešom, Ivanom Klasnićem…

Imali su i Pazarci svog predstavnika u jednoj od najjačih evropskih liga, s obzirom da je mrežu Volfsburga u to vreme čuvao i mladi Sead Ramović. Momku poreklom iz ovih krajeva rođenom 1979. godine u Štutgartu društvo su u Donjoj Saksoniji tokom tri sezone pravili Marino Biliškov, Miroslav Karhan, Pablo Tijam, Dorinel Munteanu, Martin Petrov, Andreas D' Alesandro, Robson Ponte, Dijego Klimovic… Igrao je Ramović i za Štutgerter Kikers, Borusiju Menhengladbah i Kikers Ofanbah u Nemačkoj, pa za Tromse, Lilestrem i Stromgodset iz Norveške, turski Sivaspor, ukrajinski Metalurg iz Zaporožja, danski Vendsisel, ali i Novi Pazar tokom debitantske 2011/12 u elitnoj diviziji Srbije. Na Gradskom stadionu se zadržao kratko, ali uspeo je da se vrati iz teške povrede i uhvati novi zamajac.

Ovog puta akcenat je na Ramovićevoj trenerskoj karijeri, koju je započeo kao pomoćnik u Novom Pazaru, gde je bio angažovan i u mlađim selekcijama. Potom je preko Južne Afrike i Tanzanije stigao do Alžira i Beluizdada, kojem večeras od 21.00 na domaćem terenu u Barakiju predstoji prva utakmica polufinala kontinentalnog Kupa konfederacija sa Zamalekom. Beluizdad je plasmanom među četiri u drugom po rejtingu klupskom takmičenju u Africi već napravio ogroman uspeh, a protiv egipatskog velikana pokušaće da ode i korak dalje. Drugi polufinalni par čine takođe alžirski Alžer i Olimpik Safi iz Maroka.

 (2,35) Beluizdad (3,00) Zamalek (3,10)

Napravio je Beluizdad odličnu uvertiru vezanim pobedama nad Paradouom (3:0) i Mostaganemom (7:0) u prvenstvu, gde je peti sa pet bodova manje i dve utakmice manje od drugoplasirane Saure, a krajem meseca igraće i polufinale nacionalnog  Kupa sa Konstantinom.
"Ponosan sam na moju ekipu. Sve ovo nije slučajno, nego je plod rada, discipline i mentaliteta. U Alžiru se oseti ta energija. Navijači prepoznaju karakter i način igre, to ima svoju težinu kad izađemo na teren. Mnogi kažu da igramo najlepše – napadački, intenzivno i kompaktno, sa visokim presingom i velikim posedom. Po meni, ključ su kontrola prostora i vremena tokom meča. Zamalek je veliki klub, sa iskustvom i kvalitetom. Ovakve utakmice traže da budemo jasni i stabilni. Fokus je na potpunoj kontroli u svim fazama, sa i bez lopte. Moramo da kontrolišemo ritam i prostor, da imamo tajming za presing i progresiju", uoči izazova karijere govori Ramović za Mozzart Sport.

Uporedio je svoj klub sa Zamalekom, takođe alžirski i egipatski fudbal.
"Pored Al Ahlija, Zamalek je najveći u Egiptu. Istorija, trofeji, kontinuitet po pitanju velikih utakmica. Nije im problem da plate igrača više od četiri miliona evra. Imaju širok 'roster' kao malo ko u Africi. Kod nas su okviri potpuno drugačiji. Stranac stariji od 30 godina ne može da potpiše ugovor, a uslov je i minimum pet nastupa za reprezentaciju. Retki su transferi preko dva miliona evra. U Egiptu se igra vrlo organizovno i taktički jasno. Ekipe su tehnički potkovane, znaju kad da ubrzaju, a kad da umire ritam. Umeju da kontrolišu utakmicu na strukturu i iskustvo. U Alžiru je više intenziteta, duela i energije, sve unutar jasne organizacije. Prisustvo dva alžirska kluba u polufinalu Kupa konfederacija jasno ukazuje na nivo i kontinuitet naše lige. Osnova su kompaktnost, presing i disciplina. Ko kontroliše prostor i vreme najčešće ima i kontrolu na terenu. Ja tražim konstantne rotacije i igrače što razumeju da koriste prostor između linija".

🎁🎁🎁🎁🎁

Uđi u Mozzart Sport FAN ZONU. Čitaj, igraj, osvajaj!

🎁🎁🎁🎁🎁

Za sebe tvrdi da je iz nemačke trenerske škole preuzeo disciplinu i organizaciju, kao i da je neke stvari poneo odavde.
"Sa Balkana dolaze osećaj za igru, kreacija, karakter i mentalitet. Na kraju, nije bitno odakle dolaziš, nego šta svakodnevno radiš i kakve standarde postavljaš. Svuda postoje struktura i jasnoća u igri. Imao sam sreću i privilegiju da tokom igračke karijere sarađujem sa vrhunskim trenerima, poput Dika Advokata, Jirgena Rebera, Dragoslava Stepanovića ili Ronija Dejle. Od svakog sam naučio različite stvari, od organizacije i discipline do razmišljanja i pogleda na igru. Imao sam i vrhunske saigrače, koji su uticali na moje razumevanje fudbala. Kada samo počinjao trenerski posao u Novom Pazaru, dobio sam poverenje od Kenana Kolašinca. Njega želim posebno da istaknem. Vrhunski je trener, karakteran čovek što stoji iza svojih principa. Malo je danas takvih ljudi. Otišao sam nakon njegovog odlaska i radio sa mlađim selekcijama", priča Ramović.

GALAKSI I JANG AFRIKANS

Nekada najskuplji golman u Norveškoj, a sada najplaćeniji stručnjak u Alžiru najveće priznanje doživi kad mu igrači kažu da je promenio njihovo viđenje fudbalske igre.
"Moj zadatak je da učim, edukujem, razvijam i inspirišem igrače, da im pomognem da dostignu i nadmaše svoj potencijal. Želim da im pojasnim šta je potrebno da rade i da ih odvedem na nivo koji sami ne mogu da dohvate. Insistiram da akcija kreće od golmana, insistiram na rotacijama između linija, izvlačenju protivnika iz njegove strukture i napadanju prostora. Hoću ideju. Nisam pobornik dugih lopti, ali to ne znači da je to loš način igre. Jednostavno, meni borba za drugu loptu predstavlja kocku, a ja to ne volim".

A, otkud u Alžiru?. Pa, tako što ga je posao je pre pet godina iz Novog Pazara odveo na jug Afrike, preuzeo je ekipu Galaksija.
"Nije to bio lak put. Nisam dobio šansu da budem šef stručnog štaba u prvom timu Novog Pazara, ali ne želim da to zvuči negativno. Pazar je ostvario izuzetne rezultate, a to je odraz kvalitetnog rada uprave, sportskog direktora, svih u klubu i fenomenalnih navijača. Galaksi sam preuzeo dok je bio na dnu, sa dva boda iz osam utakmica. Pretilo je ispadanje. Znao sam kakav je rizik, ali to me pokreće. Volim izazove, da radim tamo gde je najteže i najveći je pritisak, gde malo ko želi da preuzme odgovornost. Ostali smo u ligi, a tokom naredne dve godine, bez jakih finansija, morali smo da gradimo tim razvijajući tehnički obučene i radne mladiće. Galaksi je u narednom periodu njih 12 prodao velikim afričkim klubovima, dok su petorica postali reprezentativci Južne Afrike, koja će igrati na predstojećem Svetskom prvenstvu. Drugu sezonu smo kao šesti i igrali finale dva kupa. Istorijski rezultat, koji nije prošao nezapaženo", vraća film Ramović.

Polako je krenuo ka severu. Sledeća destinacija bio je trofejni Jang Afrikans, a posle svega tri meseca u Tanzaniji dobio je poziv iz Alžira.
"Na 18 utakmica ostvarili smo 14 pobeda, uz po dva remija i poraza, što potvrđuje kontinuitet i kvalitet čitavog procesa. Imao sam priliku da vodim tim i u Ligi šampiona Afrike. To je bilo iskustvo najvišeg ranga, ali je nakon tri meseca usledio novi korak. Početkom februara 2025. godine došao sam u Beluizdad, klub sa više od 20 trofeja. Visok nivo podrazumeva velike ambicije. Brzo smo stvari postavili na mesto, igrali finale Superkupa i finale Kupa Alžira. Ove sezone smo stigli do visina na kojima Beluizdad nikada nije bio. Polufinale Kupa konfederacija je istorija, a istovremeno smo povukli desetoricu mladih iz akademije. Četvorica su već standardni prvotimci. Veliki je pritisak ovde. Do mog dolaska su se treneri menjali nakon 15 do 25 utakmica, a niko nije vodio ekipu više od 54 puta. Ja sam trenutno na cifri 57. Ostvarili smo 32 pobede, 16 remija i devet poraza. Ponosan sam jer sam ostvario najduži kontinuitet od svih trenera u Beluizdadu".

Između južnoafričkog, tanzanijskog i alžirskog fudbala, glasa za ovaj poslednji.
“Svaka liga ima svoj identitet. Južna Afrika sa brzim i tehnički vrlo kvalitetnim igračima. Postoji dobar potencijal, ali taktički ima prostora za razvoj. U njihovim akademijama se tome ne poklanja baš uvek dovoljno pažnje. Tanzanija je u nekim segmentima slična, ali tempo nije na istom nivou. Liga je neujednačena, dominiraju tri finansijski jaka kluba. Ostali nisu na tom nivou, što utiče na ukupni kvalitet. Alžir je tehnički, taktički i fizički najkompletniji. Liga je veoma zahtevna i svaka utakmica traži maksimalnu pripremu . Na kraju pobednika odluče detalji. Kompaktnost, disciplina i intenzitet su na visokom nivou", konstatuje 47-godišnji stručnjak.

NIJE VAŽNO KOLIKO SI DALEKO STIGAO, NEGO KOLIKO SI NA TOM PUTU OSTAO ČOVEK

Ramović dok je vodio južnoafrički Galaksi (©Guliver)

Priznaje da ne razmišlja o nekim novim poslovnim koracima, recimo o povratka u Evropu.
"Ne vežem se samo za ligu ili ime kluba. Naravno da želim da budem najbolji u onome što radim, ali za mene uspeh nije samo posao. Uspeh je biti dobar čovek, najbolji suprug, otac, sin i prijatelj. Ljude cenim kako cenim i sebe. Pokoran sam Bogu i zahvalan na svemu što mi je dao da doživim, vidim i osetim. Na kraju, nije važno gde radiš, nego kakav si čovek i šta ostavljaš iza sebe. Ako radiš ispravno, put te sam odvede tamo gde treba. Nikada se nisam plašio neuspeha. Više bi me bilo strah da ne pokušam razmišljajući o tome kako kako bi drugi komentarisali eventualni neuspeh. Život me je naučio da nema smisla brinuti o tome šta drugi misle o tebi, jer neki ne znaju šta da misle ni o sebi. Istina je da svaki napredak ima svoju cenu, napredak je bol. Većina ljudi ne želi da oseti bol i odlučuje se za komfor. Ipak, snovi i ciljevi nikada ne žive u zoni komfora. Sve u svemu, mislim da nije važno koliko si daleko stigao, nego koliko si na tom putu ostao čovek. Titule dođu i prođu, a čovek ostaje”.

Prati i Pazarce u nastojanjima da se ponovo domognu Evrope.
"Za mene to nije samo klub, već moj grad, familija i mesto gde sam napravio prve trenerske korake. S porodicom sam bio u skoro 100 zemalja, ali nigde kao u Pazaru nema te topline, energiju i duše. Za mene su to najbolji ljudi na svetu. Gde god da odem, nosim Novi Pazar u srcu. Nikada ne znaš kud će te fudbal odvesti, možda se jednog dana poklope trenutak i okolnosti da budem trener Plavih. Za mene bi to bila posebna priča, ali i odgovornost s kojom znam da se nosim", kaže Ramović.

Tokom života u Novom Pazaru stekao je prijatelje za sva vremena.
“Igrao sam sa mnogo kvalitetnih igrača, a u Pazaru moram da izdvojim Edina Ademovića i Jasmina Trtovca. Nije samo teren merilo, nego i mentalitet, karakter i profesionalizam koji su svakodnevno donosili. Ne njih si mogao da se fudbalski i posebno ljudski osloniš u svakom momentu”.

Svaka reč nekadašnjeg golmana Volfsburga oslikava ono što je poneo od kuće.
“Zahvalan sam svojoj porodici – roditeljima, bratu i sestri, supruzi i mojoj deci. Ovaj put ne bi imao nikakvog smisla bez njihove ljubavi, podrške i strpljenja. Sve što postigneš nema vrednost kad nemaš s kim da osetiš i podeliš, ako nemaš kome da se vratiš. Kako sazrevaš, počinješ da razumeš činjenicu da se krug ljudi oko tebe smanjuje, ali da postaje jači i iskreniji. Čovek na kraju shvati najvažnije – da bi najsrećniji bio kada bi znao da mu je Bog prihvatio jedno dobro delo", završio je Sead Ramović priču za Mozzart Sport i okrenuo se predstojećem vojevanju sa velikim Zamalekom.