Petrić i deca – Klupa na Karađorđu kao slika i prilika jednog očajnog prelaznog roka

Došao je Gordan Petrić na klupu Partizana da bi posle katastrofalnog starta crno-belih u novoj sezoni nešto promenio. Sa dva treninga jasno je da nije mogao bog zna da šta uradi, ali ga je pomilovala sreća pa je golom Svetozara Markovića u 95. minutu Parni valjak dobio meč protiv Mladosti GAT u Novom Sadu – 1:0. A, mogao je komotno i da izgubi, jer je domaći tim dva minuta ranije imao čist zicer...

Vreme nije saveznik Petriću, jer vremena za korekcije u igri Partizana nema, jer se igra na svaka tri dana, ali još veći je problem što promene nema ni sa kim da napravi. Pogled na klupu vicešampiona Srbije u Novom Sadu budio je jezu kod navijača, jer su na njoj sedela – deca.

Od sedmorice igrača, mimo golmana Stevanovića, čak četvorica igrača imaju u nogama manje od deset utakmica za prvi tim Partizana: Mihajlo Ilić se tek jednom upisao, Vanja Vlahović i Mateja Stašević nisu ni debitovali, dok je Kristijan Belić ovog leta tek stigao u Humsku i još se ne snalazi najbolje. Samed Baždar je do Novog Sada upisao 14 nastupa, a kao “stare kuke” ispali su Nikola Terzić sa 40 mečeva u nogama za Partizan i Nemanja Jović sa 71 odigranom utakmicom. Ni levi bek Zlatan Šehović, koji sa 22 godine deluje kao veteran naspram ostalih, nema preveliku kilometražu u klubu, jer otkako se vratio, odigrao je tek 51 minut.

Po godinama gledano, Šehović je tu najstariji sa 22 leta, Belić i Terzić imaju po 21, Jović 20, Ilić 19, a Baždar, Stašević i Vlahović po 18 godina. I to je klupa koju je iza sebe imao Gordan Petrić u Novom Sadu. To je grupa igrača koja je trebalo da donese preokret na terenu, u slučaju da Parnom valjku ne ide, kao što mu nije ni išlo...

Na kraju, od mogućih pet izmena, Petrić je napravio samo tri: poslao je na teren Terzića, Jovića i Baždara. Partizan je uz sreću i spretnost štopera Markovića dobio meč, ali ni mrve zadovoljstva nije bilo na licu novog trenera crno-belih, jer je njegov tim igrao očajno, a ni poletarci koji su ušli s klupe nisu tu ništa promenili.

Pre nekih dva meseca, na promiciji Ilije Stolice za novog šefa struke, novinari su upitali tadašnjeg sportskog direktora Ivicu Ilieva oko pojačanja i konstatovali da je Partizanu potrebno pet-šest novih, kvalitetnih igrača.

“Da zaokružimo na deset”, sarkastično je replicirao Iliev.

Mogao je da se cinično smeje koliko hoće, ali ga je realnost surovo demantovala. Zato je, uostalom, sada – bivši direktor. Iz Partizana je ovog leta otišlo 14 igrača, među kojima je bilo i dosta rezervista, a njihov odlazak nije nadoknađen ni po kvalitetu ni po kvantitetu. Zato je u Novom Sadu Gordan Petrić na klupi imao upražnjena mesta. Nije imao čak ni do kraja popunjen zapisnik, mogao je još dvojicu igrača da povede sa sobom. Samo još da ih je imao...

Mada, kada se pogleda ko je nedostajao: Saničanin zbog crvenog kartona, Menig, Lutovac i Filipović zbog povreda, opet je pitanje sve i da su i oni bili tu, ko je od njih igrač koji bi mogao s klupe da donese neku prevagu na terenu.

Suma sumarum, Partizan je kriminalno odradio letnji prelazni rok. Čak nema ni dovoljan fond igrača po broju, a kamoli po kvalitetu. Uz sve to, tim je potpuno ubijen u pojam, nema igru, nema ni samopouzdanja, a sve dešavanja tokom i nakon meča sa AEK-om su dodatno utukla igrače. Gol Svetozara Markovića bi mogao da bude neka iskra da se ekipa malo trgne, da joj se vrati nivo samopouzdanja i želje. Ali, neće to nešto mnogo popraviti i igru.

Petriću su u velikoj meri vezane ruke. Dobio je u nasledstvo tim u ekstremno lošem stanju, a pred njim su dve krucijalne tačke za sezonu u jeku: duel sa Hamrunom za mesto u Ligi konferencije, u koji Partizan kakav god da je ulazi kao favorit i mora da prođe dalje. A, onda sledi vrlo brzo, za dve nedelje, večiti derbi. Iz kojeg Parni valjak mora da izađe kao pobednik da bi se vratio u šampionsku trku. Koliko novi trener može da popravi crno-bele za svega dve nedelje, pa sve i da dobije još dvojicu novih vezista koje traži, pitanje je od milion dolara…