Piksi Stojković o prvom meču i prvom golu za Plave, o promašenoj „panjenki“, fudbalskim učiteljima

Novi početak za Dragana Stojkovića i reprezentaciju. Prošlo je skoro 40 godina od dana kada je kao fudbaler prvi put obukao dres najdražih boja, a sada ga tri dana dele od debija na mestu selektora Srbije.

Prva utakmica se pamti kao prva ljubav. Svaki detalj, lupanje srca pre izlaska na teren, još u svlačionici kada se onaj plavi dres nosio sa neskrivenim ponosom...

„Velika je vremenska distanca, ali odlično se sećam novembra 1983. Taj poziv koji sam dobio od selektora Toze Veselinovića predstavljao je ostvarenje sna za jednog momka iz Niša. Imam čak i francuski dres sa te utakmice, čuvam ga kao uspomenu na jedan trenutak koji nikada neće biti izbrisan iz moje memorije. Prelepa uspomena, nešto što vam ostaje za ceo život“, prisetio se Stojković u intervjuu za sajt Fudbalskog saveza Srbije.

I odmah se Piksi prebacuje u vreme današnje, na čekanu premijeru u ulozi selektora.

„Sada me očekuje debi na selektorskoj klupi, to je isto jedna vrsta vatrenog krštenja. Mnogo lep osećaj, opet ću predstavljati svoju zemlju, ali u jednom drugom obliku. Za mene je to ogromna čast i zaista sam emotivno ispunjen. Verujte mi da jedva čekam prvo okupljanje u Staroj Pazovi. Mislimda i igrači jedva čekaju, jer se svi zajedno nalazimo pred velikim izazovima u narednom periodu“.

INTERVJU - Dragan Stojković: Mogu li Tadić i Sergej zajedno? Ko je novi Matić? Zašto Petković?

Čista simbolika: Dragan Stojković je kao igrač prvi gol u reprezentativnoj karijeri postigao protiv Portugalije. A, već na prvom okupljanju u ulozi selektora rival će mu biti Portugalija (30. mart).

„To je nit koja nas povezuje i koju je teško objasniti. Nešto prelepo, detalji koji se pamte. Naravno da više ništa nije isto, sada sam u nekoj novoj ulozi. Onda sam brinuo o tome kako ću da odigram, da se zabavim, da dam gol ili napravim neki potez koji će ljudima ostati u sećanju. Ovo sada je funkcija koja zahteva mnogo više odgovornosti, pameti i iskustva“.

A, prvi gol postigao je – iz penala. Dobio je, iako najmlađi u timu, čast da šutira protiv Portugalije sa bele tačke.

„Bio sam omiljen među saigračima, najmlađi u timu... Bio sam pomalo i drzak, ali bila je to pozitivna drskost koju igrač mora da ima, naročito ako poseduje kvalitet. Oni su svi tada govorili da sam vunderkind, da imam talenat neviđenih razmera. A, onda kada vam dođu takvi momenti na utakmici, tu drskost morate da pokažete. Tu hrabrost... Iako mi nije bilo svejedno. Kada sam postavio loptu na penal i kad sam pogledao ka golu, on je bio ovako mali. Razmišljam u sebi, gde sada, kako...“

Ali, Stojković nije izgubio veru u sebe.

„Kao da je rutinska stvar: golman je otišao u jednu, lopta u drugu stranu. Pod prečku. Bez ikakvih problema. Ali, samo ja znam kako mi je bilo u glavi pre šuta“.

Mozzart je spremio veliko iznenađenje u vidu Bonusa dobrodošlice od 100% za sve novoregistrovane igrače. Informišite se o detajima OVDE.

Pogađao je Piksi penale tokom karijere, ali i promašivao. Jedan od najupečatljivijih je bio u dresu Zvezde u finalu Kupa protiv Borca, kada je izveo neuspelu „panjenku“. Zato je dobio pitanje da li bi zamerio danas nekom svom igraču kada bi na taj način promašio jedanaesterac.

„To se desi, apsolutno mu ništa ne bih zamerio. Vi ne idete svesno da šutirate penal na taj način, prelomi se u momentu i to je to. Meni se desilo u tom finalu Kupa, a zašto sam tako šutirao, zaista ne mogu da objasnim. To vam iskreno kažem, jer sam krenuo ka penalu sa idejom da šutiram u golmanov desni ugao, dole po zemlji, pored stative. I u poslednjem trzaju, kada sam prišao lopti, odlučio sam se na nešto totalno glupo i nepotrebno. Veležu sam nekoliko dana pre toga dao gol „panjenkom“ u Beogradu, ali ne verujem da je Karalić zbog toga ostao na liniji. Nije sigurno znao da ću tako šutirati. Rizikovao je i dobio. Zato ni svojim igračima neću ništa reći, to je njihova odluka. Svesni su odgovornosti, a dešava se da i najveći igrači na svetu promaše „panjenku“.

Ne brani Piksi pulenima ni da protivniku guraju loptu kroz noge rivalu ispred svog šesnaesterca u 120. minutu produžetka, kao on 1990. na Mundijalu protiv Španije.

„Ma, ne bih ništa. Opet su to individualne odluke igrača u datom momentu. Zavisi gde se dešava i da li ima funkciju. Ako je samo radi toga da ponizi protivnika i sebi da na značaju, onda bi imao ozbiljan razgovor sa mnom. Ali, ako je u funkciji igre... Nekada ne postoji drugi način da rešite situaciju na terenu osim ako čuvaru proturite loptu kroz noge. Osvajate na brzinu prostor i to nije nikakvo potcenjivanje, već jedina moguća solucija da se ugrabi nekoliko metara prostora u svoju korist“.

Imao je Stojković brojne trenere kroz karijeru, neke velikane jugoslovenskog fudbala, ali ističe da sam gradi svoj put, bez uzora.

„Trudim se da stvorim svoj identitet, svoju ličnu kartu. Veoma je bitna edukacija, da učite od pravih ljudi. To ne znači da ih kopirate, jer je to velika greška. U fudbalu treba biti inteligentan, Bogu hvala sebe smatram takvim. Danas se igra totalno drugačiji fudbal u odnosu na period pre 20 i 30 godina. Da ne kažem da se radi o dva različita sporta. Mnogo se toga promenilo i postoje stvari koje su postale prostije, a samim tim brže i efikasnije... Imam privilegiju da sa najvećim imenima svetskog fudbala mogu da sedim opušteno, da ručamo, da pričamo o fudbalu, da gledam njihove treninge, bez obzira da li se radi o stručnjacima iz Reala, Arsenala ili nekog drugog kluba. A, to su fantastična iskustva“, podvukao je Dragan Stojković, novi selektor reprezentacije Srbije.

Prvi put ćemo ga videti na delu u sredu uveče kada na Marakanu Orlovi zaigraju protiv Republike Irske.