Piksi za MOZZART: Medicinski smo fenomeni ako ne izbacimo Škotsku

Tačno dve decenije je prošlo. Od poslednje avanture Srbije – tada Jugoslavije doduše – na kontinentalnoj smotri. Jeste se završilo sa onih 1:6 protiv Holandije, ali tek nakon što smo u kvalifikacijama prošli Hrvatsku, a zatim i grupu što nam se nije desilo otkako igramo kao samostalna država. I sad nova šansa. Čini se nikad bolja. Jer iako u Fudbalskom savezu Srbije ne vole kad se pred ovako važne utakmice postavlja imperativ, smatrajući da Orlovi najviše prikažu kad kreću iz uloge autsajdera, legendarni Dragan Stojković, prva violina reprezentacije na tom Evropskom prvenstvu 2000. godine, ističe da izabranici Ljubiše Tumbakovića ne bi smeli da propuste ovu šansu.

“Da smo mogli da biramo, ne znam da li bismo izabrali ovako. Da se za Evropsko prvenstvo borimo protiv Škotske u Beogradu... To je najbolje što je moglo da nam se desi. Ni u snu ne bismo smeli da propustimo ovakvu šansu“, kaže Stojković za MOZZART Sport.

Ističe naravno da ne bismo smeli da u meč uđemo opušteno, ali...

“Moramo da kažemo da će to biti teška utakmica, da treba biti oprezan, ali to su sve stare floskule. OK, stoje, ali da se ne lažemo, Škoti kao Škoti, a tu su i Norvežani, ne spadaju baš u prvu klasu evropskog fudbala. I ne reba da drhtimo. Sve je u našim rukama“.

Tim Škotske za Srbiju: Formacija 3-5-2, Mektomini štoper, Mekgin motor, Robertson zvezda

Obrazlaže Stojković dalje.

“Razlika u kvalitetu je na našoj strani. Treba samo da ga potvrdimo na terenu. Tu tehničku superiornost, daleko bolju nego Škoti. Naši igrači su moćni, mogu da naprave razliku. Daleko više nego Škoti. Oni nemaju Dušana Tadića ili Sergeja Milinković Savića, da ne nabrajam sad sve. Vidi, ne treba ja ništa da im pričam, imaju oni selektora da im kaže šta treba da rade. Ali treba i samo da pogledaju snimak utakmice u Oslu i ništa više. Samo da se ne prevare, pa da slučajno uzmu kasetu – ili USB sada – i puste snimak utakmice protiv Mađarske“, polu u šali, a polu u zbilji će Piksi.

A kad razmišlja o tom dvecenijskom odsustvu sa kontinentalnih smotri...

“Da mi je u ono vreme neko pričao, ne bih mu poverovao. Ali je činjenično stanje. Neverovatno dug period. Iskreno, ja se najviše sećam te utakmice na Maksimiru, 2:2, nama je odgovaralo, njima nije. I same utakmice i te tenzije koju je vukla. Biti ili ne biti. Izađeš i bukvalno na terenu ostaviš poslednji atom snage, svu hrabrost izvučeš iz sebe. To ne može da se zaboravi. Tad je bilo i mnogo teže da se plasiraš na Euro, s ovim novim formatom, s većim brojem ekipa, mnogo je lakše. U stvari, bili bismo medicinski fenomeni ako ne bismo iskoristili ovu šansu“.

Istina, nismo mi uvek znali da odgovorimo na taj pritisak, a sad kad se igra na jednu...

“A odgovaralo nam je u Oslu? Što nam ne nije odgovaralo? Nema to veze“, hrabri Stojković ekipu podsećajući reprezentativce da su kvalitetniji sastav.

“Optimista sam s pravom. Od nas zavisi. Ako ne odemo sad, kad ćemo? Ovi svi igrači, pa i ovaj sistem u kome smo igrali, dopada mi se kako smo izgledali, tehnički smo jači i bolji, objektivno to govorim“.

Dodatno hrabri Piksija i to što se želja igrača očitala u tome što su svi došli u Beogradu, uprkos protivljenju italijanskih vlasti, koje zbog pandemije korona virusa nisu bile voljne da fudbalere puštaju na reprezentativne obaveze.

“Koja bre zabrana? Jesu li oni normalni? Jesu li pri svesti? Ko će meni da zabrani da igram za svoju zemlju? Ne postoji ta sila. Ako već ne može da se igra za reprezentaciju, onda nek se ne igra uopšte, što onda da igraju za klubove? Tako ja to gledam. A i to je dobar znak da su momci spremni“, decidiran je Dragan Stojković.

Nije se on plašio velikih utakmica. Neće valjda ni njegovi naslednici u državnom timu.