Potrebna hitna (re)akcija na Mestalji: Valensija zabrinjava, kao da ponovo hoće da grca
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | ned. 03.08.25. | 12:24
Što je mogla da proda – prodala je, a pojačanja nema ni u naznakama…
Karlos Korberan se pojavio i proizveo efekat u meri u kojoj se ni oni najzagriženiji na Mestalji nisu nadali. Isti onaj sastav, koji nije imao ni glavu ni rep, i kome je pretila selidba u Segundu je odjednom proigrao. Zaličio je na nešto, imao je stav i karakter, bio spreman da se pobije. To ga je i očuvalo među najboljima u španskom fudbalu. U jednom trenutku čak dovelo i na prag borbe za izlazak na evropsku pozornicu.
Valensija je, ipak, neće ugledati. Realno govoreći bilo bi i previše, sasvim dovoljna nagrada navijačima bila je što nisu strepeli do poslednjeg kola. Karlos Korberan ih je „kupio“ postignutim rezultatima, takođe i ostanak na Mestalji, međutim, kao da su odgovorni, oni koji sve ove godine beže od odgovornosti, zaboravili ili pomislili da je svemoguć. Jednom je prošlo, sada očekuju da čudo ponovi sa još tanjim igračkim kadrom.
Izabrane vesti
Potrebna je hitna (re)akcija na Mestalji, jer Valensija zabrinjava. Neaktivnošću, nedelovanjem. Kao da ponovo hoće da grca i grčevito se bori za opstanak. To će joj i sledovati ukoliko se nešto do kraja avgusta ne promeni.
Što je mogla da proda – prodala je, a pojačanja nema ni u naznakama…
Kristija Moskera prodat je u Arsenal za 15.000.000 evra, Jarek Gaziorovski u PSV za 9.800.000 evra, dok je Herman Valera u Elče pušten za siću od 100.000 evra. Zarade još i ima, ali ulaznih transfera – skoro da nema. Đulen Agirezabala je pozajmljen od Atletik Bilbaa, biće konkurencija Stoletu Dimitrievskom među stativama, a kupljen je samo štoper Hose Kopete od Maljorke, otkup je koštao 3.600.000 evra.
Valensija je ovoga leta uložila više nego prethodnog, međutim, igrački kadar joj je tanji. Jer, više nema ni Umara Sadika, ni Rafe Mira, ni Giorgija Mamardašvilija, ni Enca Barenećee. Slepim miševima je potrebno barem pet pojačanja: dva napadača, defanzivni vezni, levi i desni bek. I to je minimalno, tek da pokrpi gde postoje rupe.
A, ozbiljna rekonstrukcija je potrebna Valensija, ne nekakva kozmetika. Sve što se trenutno radi je mazanje očiju i životarenje, kao i nadanje da će Karlos Korberan opet uz pomoć štapa i kanapa sačuvati klub. Tokom priprema se da videti da će biti muka, niti jedna pobeda i muke sa realizacijom...
Šest godina zaredom Valensija nije izašla u Evropu, što je najgori niz u klupskoj istoriji, piše Marka, ali od toga klub ima većih problema. Jer, ništa ne vodi ka tome da će se stvari promeniti u pozitivnom smeru, mogla bi još dugo tako, verovatno će tako i biti sve dok je Piter Lim taj koji odlučuje. Sve je podređeno selidbi na Novu Mestalju, koja se gradi još od sredine prve decenije ovog milenijuma, rezultati su u drugom planu.
Praktično na Mestalji, zdanju koje odiše istorijom i sprema mu se rušenje, stoji signal za pomoć. Očigledno da se ništa neće promeniti dok se vlasnik ne promeni.
