Pozdravlja vas bivši igrač

Dva gola i asistencija na debiju u El Klasiku. Još dva promašena stopostotna zicera. I širenje požara u odbrani Reala skoro pri svakom napadu. Kada god bi lopta išla ka njemu, među Realovim navijačima bi zavladao očaj.

Pjer Emerik Obamejan je u najvećem derbiju evropskog fubala debitovao spektakularno! Ili bolje reći "skandalozno". Tim opisom je Marka sinoć krunisala njegovu igru u El Klasiku. Naravno, u pozitivnom smislu....

Još od Realove legende Alfreda di Stefana i daleke 1953. godine niko nije ostvario takav učinak na prvom El Klasiku.

"Pozdravlja vas bivši igrač", bilo je sve što je posle partije karijere poručio javnosti Obamejan.

Nemali broj ljubitelja fudbala je tvrdio do pre samo dva meseca da je Obamejan "bivši igrač". U Arsenalu mu je prvo skinuta kapitenska traka, potom je sklonjen iz tima. Bio je prežaljen što se tiče fudbala na najvišem nivou. Ako je višak u ovakvom Arsenalu koji više pripada društvu Lige Evrope nego Lige šampiona, kakvu budućnost da očekuje u nekom većem klubu?

Bio je na korak od odlaska u zaborav i prelaska u saudijski Al Nasr koji mu je nudio ogroman novac. Zimski prelazni rok se bližio kraju, a svi klubovi koji su pokazivali površno interesovanje poput Juventusa, Sevilje ili Marselja nisu imali ni najmanju nameru da preuzmu njegovu astronomsku platu koja je Arsenal koštala preko 20.000.000 evra godišnje.

I odjednom se pojavila Barselona kojoj je gorelo pod nogama, ali koja nije imala novca za kapitalna pojačanja. Obamejan nije bio želja trenera već kluba koji se vodio tržišnim uslovima. Ćavi je hteo Moratu i nadao mu se do poslednjeg dana januarske pijace.

Ipak, katalonski gigant je bio limitiran i pravio je finansijske gimnastike kako da se pojača, a da ne potroši. Imali su novca samo za Ferana Toresa. Dani Alves je došao da igra skoro za džabe, Adama Traore je doveden na "dođem ti" i tek na leto će se videti kako će Barsa da smuva neki finansijski model da ga otkupi od Vulvsa.

Obamejan je bio samo jedna, tanka opcija. Više zbog finansijskih, nego zbog sportskih motiva. Po slovu ugovora, Arsenal bi mu isplatio još preko 30.000.000 evra bruto plate za preostali deo. Ni njima nije odgovaralo da ostane. Ali Barsa nije nudila ništa. Niti da plati obeštećenje, niti da pokrije veći deo plate na pozajmici. Vreme je prolazilo, a neizvesnost je rasla.

Poslednjeg dana prelaznog roka je igrač rešio da stvari uzme u svoje ruke. Samoinicijativno je uzeo privatni avion i doputovao u Barselonu. Makar je tako izgledalo...

I dok su mnogi tvrdili da stiže na lekarske preglede i da je sve dogovoreno, iz Barselone su preko svojih novinara poručivali da oni nemaju nikakav dogovor. Zapravo, u dogovoru sa igračem su pravili pritisak na Arsenal. Obamejan je taj koji je morao da izgura transfer, da pritisne Arsenal i da se finansijski žrtvuje ako želi da oživi karijeru.

Bili su u pitanju bukvalno poslednji sati kada je londonski klub kapitulirao. Kao i ranije u slučajevima Ozila ili Vilijana. Platili su Obamejanu nešto više od 8.000.000 evra kompenzacije umesto 30.000.000 koliko bi ih koštao do kraja ugovora. Dali su mu čiste papire, a on je u poslednjim minutima prelaznog roka potpisao za Barselonu. Za deset puta manju platu od one koju je imao u Londonu! Obamejan u Barseloni zarađuje oko 2.000.000 evra bruto po sezoni.

Barselona je sa njim potpisala specifičan ugovor do leta 2025. Uz klauzulu da može da ga najuri već posle godinu i po dana (leto 2023) ako ne zadovolji. Bila je to vrsta Ćavijevog pritiska da bi kontroverzni Gabonac od starta shvatio gde je došao i da bi sredio glavu. Do sada ga nije bio glas vrednog i disciplinovanog momka. Često je u klubovima pravio skandale, vodio buran privatni život i narušavao atmosferu u svlačionici. Ugovor u Barseloni mu je jasno govorio da će leteti naglavačke iz kluba ako se ne bude ponašao normalno.

Shvatio je i on da je ovo šansa koju ne sme da propusti. Sa 32 godine i posle neslavnog kraja u Arsenalu, mogao bi da zaboravi na vrhunske klubove ako bi upskao u Barsi. Niko ga više ne bi hteo. Silno motivisan da fudbalski oživi, od prvog dana se povinovao pravilima i shvatio da je Barsa "više od kluba".

Koliko je Barselona njemu pomogla, toliko je i on njoj. Vapila je Blaugrana za egzekutorom pred protivničkim golom. Pedri, Feran, Dembele, Traore, Fati... Sve su to sjajni ofanzivci, ali nisu realizatori ubitačnog golgeterskog instinkta. Nije to Memfis Depaj kojeg je Ćavi zatekao u ekipi i želeo da ga se reši, ali nije mogao. Nisu to ni Luk de Jong, ni Brajtvajt. Zapravo, možda i jesu, ali na nižem nivou. Barsi je bio potreban centarfor top klase.

Do Obamejanovog dolaska Barselona je dala 40 golova na 29 utakmica ili 1,3 po meču. Od njegovog debija je dala 27 na 11 ili 2,45 po utakmici. Obamejan je dao sedam golova na prvih sedam prvenstvenih utakmica! Pre njega je to pošlo za nogom samo osmorici u istoriji španskog fudbala. A ima tu ozbiljnih imena: Di Stefano, Puškaš, Seminario, 'Mahiko' Gonzales, Ronaldo, Vijeri, Ibrahimović i Andre Silva. Ukupno, Gabonac ima devet golova na 11 utakmica za Barsu. Baš onako kako bi brojke centarfora Barselone trebalo da izgledaju...

Obamejanovi kvaliteti su pravi blagoslav za Ćavijev poletni tim sposoban da stvori gomilu šansi sa svih strana. Kada špic iza sebe ima munje poput Pedrija, Ferana i Dembelea kao što je Obamejan sinoć imao, njegovo je da stoji na petercu i ubacuje. Doduše, mora umeti da se kreće i da vara protivničke štopere kao što je to Obamejan radio sinoć.

Ubacio je dva od četiri zicera, ali možda i najlepši potez je bila ona asistencija štiklom za Ferana Toresa. Tome se verovatno ni Ćavi nije nadao. Obamejan nije ranije bio baš taj tip igrača... Možda eventualno kada je igrao sa Rojsom u Dortmundu. Sa njim se lepo slagao. U Arsenalu je imao tek 15 asistencija na 130 utakmica u Premijer ligi. Ova sinoć mu je bila prva od dolaska na Kamp Nou i Ćavi će mu tek objasniti da se u Kataloniji asistencije računaju kao i golovi. To je Barsin DNK. Na dobrom je putu da to shvati i da postane napadač koji će pored osnovnog posla igrati za ekipu i osvajati trofeje. Ima 32 godine, a od trofeja u karijeri je osvojio Kup Nemačke, Kup Francuske, Kup Engleske... Uz dužno poštovanje, to je skoro ništa. Ništa veliko i važno. Sada ima poslednju šansu za nešto.

Došao je kao panično i privremeno rešenje jer nije koštao skoro ništa, ali se pokazao kao vrlo pouzdana opcija. Možda i trajna?

Dok fudbalska Evropa već nedeljama bruji gde će Erling Haland i kakve su Barsine šanse da ga dovede narednog leta, sada se postavlja pitanje da li joj je Norvežanin uopšte potreban. Koštao bi je makar 350.000.000 evra sa obeštećenjem, platom i povizijama tati i Rajoli. Vredi li baš toliko rizikovati? Da li je Haland baš 35 puta bolji od Obamejana s obzirom da bi tačno toliko bio skuplji? Vredi li se pomučiti za dovođenje Levandovskog koji je dve godine stariji? Ima li nekog trećeg špica na horizontu koji je garancija da će biti bolje rešenje od Obamejana?

Šansu koju je do sada dobio, Obamejan maksimalno koristi. Barsa je van borbe za trofeje na domaćem frontu ali njemu će svakaka sledeća utakmica biti finale i polaganje prijmenog da mu na leto daju konačno poverenje da ih kao prvi špic povede natrag u sam vrh evropskog i španskog fudbala i borbu za trofeje.