PRELAZZI: Gundova godina

Oni koji ga ne vole, pa čak i ne cene, a takvih će biti sve i da njegov Mančester Siti protegne sadašnju seriju na jedno 313 pobeda zaredom, da osvoji Premijer ligu, Ligu šampiona, Evroligu, Superboul i "Ashes", reći će da je posredi samo zakon velikih brojeva, da sa tolikim "rosterom" Siti jednostavno mora da svake godine ima igrača koji će blesnuti i natkriliti sve ostale. Da to nije, na kraju krajeva, ni njegova zasluga, jer on dobija već gotove igrače i samo im putem pokušaja i pogrešaka pronalazi mesto.

Pa i među onima koji ga vole i cene neće uvek biti onih koji će Pepu Gvardioli na prvu loptu odati priznanje da je baš on probudio zver u igraču koji je sve do ove godine – makar u Engleskoj; u Nemačkoj je, za Klopovog vakta, njegov kvalitet bio na mnogo većoj ceni – obitavao u onom folderu "Vredan, ali ne spektakularan".

Ali ukoliko se, a po najavama bi trebalo, Ilkaj Gundogan (tačnije i preciznije Gindoan, ali ne mare Englezi za to, pa što bismo mi; a ne mari ni on previše, dok god mu ide kako mu ide) bude prebrodio povredu i pojavio se u prvoj postavi na Emirejtsu, to neće biti samo za nastavak i njegove čudesne forme, nego i crno-na-belo, dobro, svetloplavo-na-belo, podsetnik na dva igrača sredine terena gotovo istovetnog porekla, skoro pa vršnjaka, a potpuno različitih sudbina.

Ilkaj Gundogan neće protiv Arsenala, ukoliko bude na terenu, igrati samo novu epizodu svoje neverovatne role – nije bio ni blizu tolikom broju golova i asistencija u svim prethodnim sezonama na Etihadu – nego i ulogu Anti-Ozila.

Obojica nemački Turci koji su odlučili da igraju za zemlju u kojoj su rođeni oni, a ne njihovi roditelji, obojica iz Gelzenkirhena, ali bez prave šanse u Šalkeu (što govori mnogo više o Šalkeu nego o njima), i jedan i drugi pukim sticajem okolnosti rezistentni na Bajern i njegovu sposobnost da pokupuje ili privede sve najbolje što valja u zemlji, otići će, jednog dana kroz nekoliko godina, u fudbalsku penziju sa potpuno različitim predznacima.

Ni to što "Ili" nije bio svetski prvak, zbog one povrede, a Ozil jeste – doduše, njegova reprezentativna karijera mnogo je više obeležena potonjom svađom sa fudbalskim savezom nego krunom u Brazilu – ne bi pomoglo da se taj tas na vagi preturi u korist dve godine starijeg, koji će sve ovo posmatrati, ili ga uopšte više nije briga, tamo sa Bosfora.

Ilkaj će ove sezone ponovo biti prvak Engleske, a možda će udariti i na onaj klempavi pehar koji mu je izmakao na Vembliju 2013, iako će tada postići čak i gol, i napokon su i na Ostrvu shvatili koliko je dragocen. Navijači Sitija više ne moraju da se pitaju ko će zameniti talismana Davida Silvu, zamenjen je poodavno, i oho-ho unapređen...

Ništa na ovom svetu ne postoji samo za sebe, tako se i nije ni Ilkaj Gundogan odjednom, u svojoj petoj sezoni u Mančesteru, materijalizovao nitokuda, mada to što su ga napokon zaobišle ozlede ima određeni uticaj.

Gvardiola je napokon rešio zadnju liniju, a nije samo kliše trenera da odatle sve kreće i da je odbrana najbolji napad, sa Rubenom Dijašom koji je sve što je Pep želeo čitave prošle sezone i nekoliko godina unatrag, od Kompanija iz zdravih dana, sa Kanselom koji samo na prvi pogled igra krilo, a u stvari u defanzivi radi sve što treba da radi, pa i više, a to što Džon Stons opet izgleda kao fudbaler ne može da ne bude Katalončeva rukotvorina; ispred njih gospodari Rodri, što je Gundoganu dozvolilo da krene malo više napred i da se razmahne.

Siti je uvek davao golove i uvek će davati golove, čak i ako taj teret ne nosi sami špic – čini se da je nikad lakša presuda da Gabrijel Žezus nije kalibar svetske klase, a da je Sterling jednostavno Sterling i da se talismanu Kunu poznaju godine – ali nikada nisu delovali ovako moćno pozadi, i odavno nije bilo sastava u kojem doslovno ne znate odakle će da vam sevne.

Gundogan, pa Bernardo Silva koji na momente pokazuje zašto je pre dve sezone on bio ono što je Nemac sada, pa Marez koji ne dozvoljava da ga se zaboravi i Foden koji je trenutno u top tri engleska fudbalera sredine terena (a konkurencija više nije mršava); da stvar deluje još više zastrašujuće, Feran Tores se još nije uklopio...

(Primetićete i da smo onog jednog izostavili u nabrajanju, ionako je toliko dobar da je to već i izlišno i smešno.)

De Brujne i Gundogan (Foto: AFP)

Pa ipak bi bila šteta da ova dominacija Sitija, koja se može objasniti sijasetom faktora, ili samo Gvardiolom, baci u zapećak sezonu kakvu igra Ilkaj Gundogan.

Možda je zgodno makar još jednom pomenuti Mesuta Ozila: on je umeo da dominira, da pretvori ceo fudbalski teren u igralište u glavi sa razmaknutim očima jednog obertalentovanog dečaka, ali je toliko često delovao malokrvno i odsutno, na kraju se odljubivši od fudbala, bez obzira na to da li su njegove nefudbalske zanimacije bile iz plemenitih pobuda.

Ilkaj je Gundogan, pak, retko kada bio toliko dobar da ga se dalo primetiti i staviti u heroje. Bio je samo toliko solidan da ga se nije dalo primetiti, zapravo toliko solidan da je nekada izgledalo da će biti tek prolaznik u jednoj šampionskoj generaciji, čovek kojeg bi se setili tek kada vam ponestane prstiju na jednoj ili obe šake.

A onda, kada mu je Pep na početku zime, dok je Siti šlajfovao, štiklirao ono "free role" i dao mu ausvajs da prisvoji teren i da slobodno otme loptu i De Brujneu ako poželi, poslušni sluga pokazao je da majstor u njemu nije zarđao.

Kvalitet je uvek bio tu, samo nije dolazio do izražaja jer nije bilo taktike, a pomalo ni potrebe da dođe do izražaja; sada, kada je Siti u ovoj čudnoj sezoni sposoban da se ponovo takmiči sam sa sobom, nema prikladnijeg čoveka da ponese taj steg od onog što je bio verni ađutant svih onih godina u kojima su odlikovanja na epolete prišivali neki drugi.

S te strane nije iznenađenje što je on napokon, već na samom kraju treće decenije života, pokazao sav svoj raskoš; one reči Jirgena Klopa, koji je smogao snage da u svom ličnom paklu pohvali i pozdravi bivšeg pulena, nisu bile tek preuzimanje zasluga za njegov razvoj, koliko podsećanje previše kratkoročnog pamćenja engleskih medija da je Gundogan još pre osam-devet godina bio vrlo tražena i cenjena roba, samo što su mu se isprečile dosadne i bolne povrede.

PREMIJER LIGA – 25. KOLO

Petak

Vulverhempton - Lids 1:0 (0:0)

/Melije 65ag/

Subota

Sautempton – Čelsi 1:1 (1:0)

/Minamino 33 – Maunt 54 pen/

Barnli - VBA 0:0

Liverpul - Everton 0:2 (0:1)

/Rišarlison 3, Sigurdson 82p/

Fulam – Šefild junajted 1:0 (0:0)

/Lukman 61/

Nedelja

13.00: (2,80) Vest Hem (2,95) Totenhem (2,80)

15.00: (2,75) Aston Vila (3,30) Lester (2,55)

17.30: (5,80) Arsenal (3,90) Mančester Siti (1,60)

20.00: (1,33) Mančester Junajted (5,20) Njukasl (9,00)

Ponedeljak

21.00: (1,85) Brajton (3,40) Kristal Palas (4,60)

***kvote su podložne promenama