PRELAZZI: Kapiten Granit Džaka

Evo jedne stilske i, ako hoćete, ljudske vežbe: hajde da probamo, svi zajedno, da u ovom tekstu nema ničega o švajcarskom reprezentativcu Granitu Džaki, ama baš ničega što nema veze s fudbalom. Ničega o njegovoj naravi, njegovim izjavama, njegovim kopačkama, njegovim stavovima, njegovim odlukama, njegovim rukama i prstima...

Hajde da probamo da se postavimo kao da se Granit Džaka zove, štatijaznam, Gari Džons, i da vidimo kako bi išlo.

Pa ako nam se i omakne, ljudi smo...

Dakle, građanin G. Dž, nakon dve - dobre, pritom - sezone u Bajeru iz Leverkuzena, ovog leta pojačava Sanderlend. 

Velika je to vest, makar zbog karijere Granita Džake, čovek je bio – to je za ovu priču jako važno – i kapiten Arsenala; velika je vest i jer je Sanderlend veliki klub, ili je to makar nekada bio. 

Ima, zapravo, sve što ga čini velikim klubom, sve sem sadašnjosti: ima vek i po tradicije, ima šest titula prvaka (samo jednu posle Prvog svetskog rata, a i nju pre Drugog svetskog rata) i dva FA kupa, ima veliki stadion koji je bio dobro popunjen čak i dok su tavorili u trećoj ligi, ima gazdu milijardera, ima svetski popularnu dokumentarnu seriju o sebi, ima i tu tugu i depresiju, nazovimo je tako, jer ima i ono "imao pa nemao".

Ima Sanderlend sada, nakon osam dugih godina, i pozamašan budžet, sa željom da opstane, pa da se nekada dokopa i Evrope; svaki igrač kojeg su doveli na ovoj letnjoj pijaci bio je skuplji od Asamoe Đana, doskora najdragocenijeg pojačanja u istoriji.

A ima Sanderlend i novog kapitena.

Granit Džaka jedva da je raspakovao kofere – ko je gledao seriju "Sunderland 'Til I Die" zna da grad na reci Ver nije baš Pariz, no dobro sad – a trener Režis Le Bri oko ruke mu je zakačio kapitensku traku.

To parče tkanine je možda izgubilo svoju važnost u modernom fudbalu, no u Engleskoj kako-tako odoleva: pitanje kapitena je važno i navijačima, i medijima, i sudijama, pa se oko svake odluke vrlo često lome koplja.

Le Bri je imao dugo i plodno obrazloženje, pričao je o tome da je Granit Džaka "rođeni lider" i "ratnik" (mi ćemo tačno u ovom trenutku iskoristiti diskreciono pravo da se držimo onog dogovora s početka teksta, hvala lepo), da je odigrao 226 utakmica u Premijer ligi (teško da ostatak tima može da napabirči trideset, zajedno?) i da nema ničeg logičnijeg nego da mu se poveri da bude predvodnik ovog tima, ovog kluba.

Oni koji vole statistiku objašnjavaju i da je stručni štab verovatno želeo koliko-toliko da zaštiti Švajcarca, budući da je poznato da dobija mnogo žutih i crvenih kartona. Progledaće mu, eto, sudije kroz prste ponekad jer traka i dalje nešto znači kod ljudi u crnom.

I sve bi to možda i bilo u redu da je posredi neki drugi klub, neka tikva bez korena; samo dan nakon što je Granit Džaka postao kapiten Sanderlenda, ugovor je produžio Luk O'Najen, jedan od onih fudbalera kakve kao navijač želite u svom timu, čak i ako nije premijerligaški kalibar.