PRELAZZI: Sto dana

Možda "Stotinu dana" i nije najbolja paralela; sintagma je, uostalom, u istoriju ušla po onom poslednjem Napoleonovom pokušaju da se domogne vlasti, kada se vratio sa Elbe i na koncu do nogu potučen kod Vaterloa.

Potom je "Sto dana" postalo prolazno vreme za koje se vidi kakve su namere neke vlade ili već druge administracije – Frenklin Delano Ruzvelt je u prva tri meseca doneo većinu propisa koji su predstavljali "Nju dil" – i u isto vreme, period kada je dozvoljeno praviti greške, bez neke velike kritike.

Sto dana je i lajtmotiv raznih "izazova" po društvenim mrežama: za stotinu dana, kažu, možete da naučite osnove novog jezika ili instrumenta, za stotinu dana možete da nađete novi posao, promenite svoj život, nabacite makar prvi sloj trbušnjaka...

Nije malo, hoćemo reći. Pitajte Napoleona ako mislite da je malo...

Ko bi rekao da je stotinu dana, okruglo, prošlo od ponedeljka, 9. marta, kada je Lester ugostio Aston Vilu i demolirao ju sa 4:0?

(©AFP)

To je ona "bonus" tekma, onaj "resto" od punog kola, smeštena u ponedeljak uveče za vađenje na kladionici ili tek da se ispuni programska šema – shvatali smo je neozbiljno, mahom, uzimali je zdravo za gotovo, čudna mi čuda, ponedeljak uveče i Premijer liga, šta tu ima spektakularno.

A bilo je, shvatićemo to u narednih stotinu dana i noći...

Eto, dali smo i mi, iako nas niko pitao nije, šansu ovom svetu u tom periodu, žmurili na planetu bez fudbala, zavaravali se da nam i ne nedostaje toliko, da sada stvarno ima mnogo važnijih stvari, da je lud, budala i neotesan onaj kome je do igre i zabave.

(Dobro, bilo je nekog fudbala, ali nije bilo Premijer lige, a to mu se često svodi na isto.)

To je, najtačnije posmatrano, istina: nije fudbal, svesni smo uvek bili, samo smo se pravili, najvažnija stvar na svetu.

Od trenutka kada je Harvi Barns svojim drugim golom – a zaslužio ga je, vala! – zapečatio sudbinu Aston Vile, pa do danas shvatili smo da u tu kategoriju ne spada samo fudbal, već i sloboda kretanja, okupljanja, izbora, ma sloboda u svakom smislu.

U međuvremenu smo shvatili i da su neke druge slobode, poput one da te ne ubije policajac samo zato što imaš drugu boju kože, još važnije; i ako možemo da žrtvujemo izlazak iz kuće, možemo i ponedeljak uveče na King Pauer stadionu i celu sezonu Premijer lige ako treba.

Samo, to što smo se nečega odrekli zarad većeg dobra ne znači da nam ne nedostaje, to što nečega nema samo potcrtava njegovu vrednost.

I kao što nam je prvih dana po "ublažavanju mera" ili kako već glasi taj termin koji smo naučili kad i reči poput "samoizolacija" ili "policijski čas" sve bilo malo čudno, kako smo žmirkali na suncu i disali ovaj grad kao da je neki novi, tako će nam, verovatno, sve biti pomalo neobično što je sreda, a sredina juna je, i igra se Premijer liga...

Jer je mogla, tako lako, i da se ne igra.

A onda ćemo se navići, čak i na prazne stadione ćemo se navići, čak i ako mi ne budemo mogli da biramo huk s tribina – nije nam do tog huka, uostalom, ako je već štošta u prethodnih stotinu dana ličilo na postapokaliptičnu kompjutersku simulaciju, ne moraju takvi da budu stadioni?

Lepota fudbala je, zapravo, što nikada nije prestajao, i ne mislimo samo na onaj brzi i bolni fiks koji su nam obezbeđivali Belorusi i ini tadžikistanci – ni na ono foliranje da nam je Bundesliga odjednom toliko zabavna – već i na priču, razgovore, maštanje, svađe, snove o njemu.

Bilo da ste navijač jednog kluba koji se preplašio da će ostati bez najzasluženije titule u istoriji Premijer lige ili navijač svakog drugog kluba koji je zafrkavao ovog prvog da će sve biti poništeno, ukinuto, prekinuto, i zajedljivo se naslađivao tim baksuzlukom...

Ima ona stara kletva "dabogda živeo u zanimljiva vremena", a makar mi s ovih prostora možemo da znamo šta to znači. I da pronađemo malo ponosa u svemu: ako se iko naživeo zanimljivo, mi smo.

Natrag na fudbal, ovo će zauvek biti sezona sa fusnotom, asteriskom, zvezdicom, sezona u kojoj se Premijer liga nije završila skoro do avgusta, a prvak Evrope bio poznat kada se već polako iz ormara vadi jesenja garderoba i kupuju sveske i pernice za prvi dan škole.

(©AFP)

Sezona posle koje neće biti previše zadovoljnih, jer svaki klub koji ispadne, bilo da je Norič, Vila ili Brajton, moći će da priča da bi bilo drugačije uz pomoć publike, ili da nije bilo pauze, ili da nije bilo pet izmena; neko će ostati i bez Lige šampiona i Čelsi, Mančester Junajted ili Šefild osećaće da je ostao kratkih rukava, i pričati da su se sistem, bolest i univerzum urotili protiv njih.

Ali isto bi pričali i da nije bilo korone, opet bi nekome smetao VAR, nekom drugom kršenje finansijskog fer pleja, nekom trećem broj stranaca. Sve je to Premijer liga, uostalom, zbog tih kontroverzi, svađa, strasti je i volimo.

I pričaćemo kroz koju godinu o svemu ovome, i objašnjavati onima koji su bili previše mali da se sećaju kako je to sve bilo, ovaj najveći opšteplanetarni događaj posle Drugog svetskog rata, i možda nekad saznati da li je sve moralo da bude baš tako.

Ali hajde da zasad uživamo u fudbalu, pardon u Premijer ligi.

Nije istina da se on vraća samo zbog novca, samo jer je veliki biznis: fudbal je nešto što povezuje ljude, čak i ako su hiljadama kilometara daleko od postavljenih kamera. On diže moral, skreće misli, uzburkava duhove, raspiruje strasti. On pokazuje da život mora da se nastavi, tek ponekad zaboravljajući sve one koji više nisu s nama.

Fudbal je velika iluzija, a to je ono što nam svima treba na kraju ovog najčudnijeg proleća u našim životima.

Zato je ljudski, zato nije nepristojno radovati mu se.

Prošlo je stotinu dana otkako je Harvi Barns metnuo četvrtu loptu iza leđa Pepea Reine u jedan običan ponedeljak uveče, i samo dva-tri dana manje otkako je saopšteno da je Mikel Arteta zaražen tada još strašnijim, još nepoznatijim virusom; večeras će Arteta pružiti ruku, dobro, stisnutu pesnicu ili lakat svom velikom prijatelju i mentoru Pepu Gvardioli.

Večeras će ponovo biti Premijer lige. Dali smo tih stotinu dana svetu bez nje, ćutali i trpeli kao lošeg političara, čekali je da se vrati iz izgnanstva i preživi svoj Vaterlo, i od 9. marta do danas shvatili da nam nije bolje, da nam nikada ne bi bilo lakše bez nje.

Piše: Marko Prelević, kolumnista Mozzart sporta i urednik magazina Nedeljnik

ENGLESKA 1 - ZAOSTALI MEČEVI 28. KOLA

Sreda

19.00: (3,10) Aston Vila (3,20) Šefild Junajted (2,40)

21.15: (1,38) Mančester Siti (5,00) Arsenal (7,75)

*** kvote su podložne promenama