PRELAZZI: Tijago Mota, 2-7-2, Đani Brera i jedna senilna starica

Šale su počele i kada se njegovo ime tek provlačilo među mogućim kandidatima, a onda je Tijago Mota zaista došao, i svi su pričali o 2-7-2, toj neverovatnoj taktici o kojoj je maštao brazilski Italijan i italijanski Brazilac.

Čak su ga i na prvoj konferenciji, na upoznavanju sa novinarima, dok se on okretao oko sebe i tražio poznata lica – pa bio je tu pre samo deset godina, taj grad mu je, govorio je i ovom prilikom, vratio volju za fudbalom i omogućio da mu drugi deo karijere protekne u berićetu – novinari pitali za to, hehe, hoće biti ono tvoje 2-7-2, tražeći dobar citat za naslov.

Tijago Mota je bio ozbiljan, ozbiljan onoliko koliko je ozbiljna situacija na tabeli, nije to stvarno taktika, odmahnuo je rukom, mislite šta hoćete, ja sam samo hteo da istaknem da su brojevi manje važni.

Đenova je posegla za (ne)očekivanim rešenjem, nalik na poslednje batrganje davljenika. Odavno najstarija dama italijanskog fudbala deluje izlapelo, a promenada trenera na Marasiju pokazuje da lutanju nema kraja; jedan stari vojnik, koji je ovde proveo samo godinu ali ga i dalje vole i poštuju, mogao bi da vrati ponos igračima, pa da se, za početak, ne ispadne iz Serije A?

To je očito bila logika iskusnog gazde, prevejanog hohštaplera, prodavca igračaka Enrika Preciozija.

Hoće li Tijago Mota u prvom angažmanu pokazati da ima štofa da bude veliki allenatore ili će ga Preciozi potrošiti kao šareni paket u izlogu, to će se videti možda već danas, kada u Liguriju stiže Breša, sve sa starim znancem i dobrim drugarom novog trenera, Balotelijem.

Ali nešto je drugo važnije, nešto što nema konkretne veze sa Krišitom, Pandevim i drugarima, više sa onim 2-7-2 i sa istorijom koja čuči iza svakog ćoška strmog stubišta stadiona “Luiđi Feraris”, nekako najengleskijeg od svih terena u Italiji. Nije ni čudo, onda, da pripada klubu koji u svom grbu ima krst Svetog Đorđa, a u imenu reč kroz koju huji istorija čitavog ovog sporta, kada su engleski globtroteri učili mornare, kurve i kurvine sinove da igraju tu novu igru. “Cricket”...

Ili ima veze sa svim tim... ?

Proteklog septembra navršilo se stotinu godina od rođenja čoveka kojem bi se baš dopalo to 2-7-2. I on je bio inovator, i on, makar nikada nije dobrano potrčao, sem u ratu, video je u fudbalu nešto što nadilazi brojke, taktiku, suvoparne podatke ili opsednutost statistikom.

Ako nije umeo da se igra loptom, Đani Brera umeo je rečima da nabacuje centaršuteve, da ih ubacuje u prazan prostor i šalje u trans.

Bio je po mnogo čemu najveći italijanski novinar, svakako najveći italijanski sportski novinar (glavni urednik Gazete sa svega trideset godina!), sagovornik – i često verbalni rival – jednog Umberta Eka ili Pjer Paola Pazolinija, tip koji bi mogao da napiše roman o utakmici koja je završena nula-nula, pisac bez kojeg ne bismo imali reč “libero”, bez kojeg bi Điđi Riva ostao samo Điđi Riva, a ne “Rombo di tuono”, bez kojeg bi i Silvio Berluskoni bio samo fudbalom zadojeni i moći i seksom opsednuti mamista sa bunga-bunga žurki, a ne – “Kavalijere”.

Sve je to bilo njegovo maslo, njega i njegovih reči.

Đani Brera bio je revolucionar u Drugom svetskom ratu – mada se hvalio da, kao pripadnik italijanskog pokreta otpora, nikoga nije ubio – i zadovoljni konzervativac pri kraju života; bio je padanista onda kada to nije bilo zlehudo, bio je erudita čiji je dan počinjao čitanjem najmanje osam dnevnih listova, a završavao se pepelom koji pada na “oliveti” pisaću mašinu.

A smislio je još jedan nadimak, i zato ga evo i u ovoj današnjoj priči, o Đenovi i Tijagu Moti, evo ga uprkos tome, ili baš zato što je mnogo vremena prošlo od decembarske noći 1992. kada se razdragano društvo vraća sa večere u čuvenom restoranu “Sole” u Maleu.

Jednog trenutka, priča se o Berluskoniju, o Sakiju, o Maradoni, možda o Svetskom prvenstvu u Americi – “Znam koliko imam godina, ali to mi neće biti poslednji Mundijal”, napisao je i bio u pravu – a samo jedan udar kasnije njegovo telo, još dišuće, izvlače iz smrskanog “forda sijere”; Brera je želeo da ode na fudbalskoj utakmici, a otišao je u magli milanskog predgrađa.

Đani Brera živeo je i radio u Milanu, rođen na obali Poa, diplomirao na fakultetu u Paviji, pa ipak je imao dovoljno sreće i mudrosti da ne upadne u zamku da mora da se opredeli između Milana i Intera ili da, Bože sakloni, navija za Juventus.

Brera je voleo onaj stari fudbal, a stari fudbal, još dok je bio klinac, bila je Đenova, najuspešniji klub pre Velikog rata.

“Dok je Đenova igrala fudbal, drugi su shvatali da imaju noge samo kad se udare, pa ih zabole”, znao je da kaže.

Samo je tri puta u mladosti bio u tom gradu, svaki put zbog utakmice na Marasiju, koji se i tada nalazio na istom mestu kao i danas; nema veze, bilo je to dovoljno da zauvek zavoli “rosoblu” i grifone, i da onda, kada je već postao Neko, nadene svom najdražem klubu nadimak koji će joj tako lepo pristajati i skoro tri decenije posle njegove smrti.

“Il Vecchio balordo”, stara budala ili matoro zanovetalo, kako vam drago, Đenova iznova i iznova svoj ponos i tradiciju shvata olako, izgledajući, pored one baš dobrodržeće “stare dame”, kao senilna starica koja se tek povremeno trgne i shvati da su je strpali u (donji) dom, umesto da ponovo, kao nekada Đenovezi, osvaja Evropu, pa svet.

I za Brerinog života mahom je bilo tako, velika bi se očekivanja lako oburdala u zaliv, pobede su bile male, a radosti retke, pa još ređe, dok su dvadesete godine ostajale sve dalje i dalje. Kismet je udesio da Đenova bude prvi italijanski klub koji će pokoriti Enfild (igrali su Skuhravi i svetski prvak Branko) ali sve se desilo tri meseca posle njegove smrti.

Pa eto, postoji makar neko ko bi se radovao Tijagu Moti i njegovim fiks-idejama, postoji jedno mesto, u starim tekstovima, esejima, polemikama i knjigama Đanija Brere, u kojima ima mesta za takve igrarije; danas bi Brera, ne sumnjajte, smislio neku dobru kovanicu za 2-7-2 i dao savete italijanskom Brazilcu i brazilskom Italijanu kako da je najbolje primeni.

ITALIJA 1 - 9. KOLO:

Petak

Verona - Sasuolo 0:1 (0:0)
/Đuričić 50/

Subota

15.00:  (8,50) Leće  (4,70)  Juventus (1,38) 
18.00:  (1,25) Inter  (6,50)  Parma (10,00) 
20.45:  (2,00) Đenova  (3,45)  Breša (3,80) 

Nedelja

12.30:  (1,90) Bolonja  (3,50)  Sampdorija (4,10) 
15.00:  (1,40) Atalanta  (4,50)  Udineze (8,50) 
15.00:  (1,95) Torino  (3,45)  Kaljari (4,00) 
15.00:  (8,50) SPAL  (4,50)  Napoli (1,40) 
18.00:  (2,25) Roma  (3,40)  Milan (3,20) 
20.45:  (2,50) Fjorentina  (3,35)  Lacio (2,80) 

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama 

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sport

Foto: Reuters