PRELAZZI: #YouTube junajted

Sve je na internetu prevara. I sve one vesti sa naslovima koji obećavaju mnogo, a unutra ne kažu ništa, i sve one nagradne igre čiji ste vi milioniti dobitnik, i svi oni nigerijski prinčevi i bogati ujaci iz Ohaja, i sve izmišljene priče i svi oni postovi "poznatih ličnosti" koje se "oglase" o nekoj temi ili nam samo daju uvid u to koliko se zabavljaju i šta sve rade.

Evo, da ne bude da samo kritikujemo, i to što ste kliknuli na ovaj tekst je pomalo prevara –posebno ako ste na njega nabasali na društvenim mrežama, koje su najveći izvor prevare – mada se nadamo da ćete u njoj makar uživati. Ili o njoj razmišljati.

Sve je na internetu prevara, a YouTube je najveća. Pardon, Jutjuberi su najveća.

Počelo je bezazleno, kao i svaka ideja, dva lika sa viškom vremena i para shvatili su da bi bilo sjajno kada bi mogli lako da pošalju klip jedan drugom, a treći se nadovezao sa zapažanjem da su ljudi odvajkada voleli da gledaju druge ljude, a bogme, khm, i da se snimaju.

Prošao je Jutjub različite faze, jedno vreme je bio zaista vredan, na primer ako želite da zamenite vrata od veš-mašine ili svećicu u kolima, ili da čujete pesmu koju nikada ne biste našli na kakvom disku; no vremenom je postao široko polje za razne prevarante, oličene u "jutjuberima", "podkasterima" i ostalim muljatorima, prečesto služi za intervjue sa opskurnim likovima ili kao merilo uspešnosti muzike u "trendingu". Koji je, shvatili smo to odavno, takođe prevara.

Ti nesnosni Jutjuberi, ta nova digitalna buržoazija, oličenje su svega lošeg i kvarljivog u internetu – eh, kako smo se samo nadali da će on doneti znanje i slobodu! – i deluje da nema stvari u koju se ne petljaju.

A onda su, kao u onoj čuvenoj poemi, a onda su došli po fudbal.

Okej, ima fudbal milion i jedan drugi problem, nije YouTube tu ni u Premijer ligi svih pošasti koje ga more, ali nemajte sumnju da stiže.

A stiže neprimetno, evo, potpisnik ovih redova je prvi put naišao na ime tog kluba proučavajući onu veselu i podebelu subotnju ponudu engleskih liga; i tamo, u sedmoj ligi - Hashtag United.

Heh, zanimljivo, pa to englesko mesto, verovatno neki gradić, zove se Hashtag, kapirate, kao ono na internetu, pomislio je naš naivni, glupi kladilac, pa se čak zapitao da li su uspeli da naprave neku foru od toga, ili ih svi zezaju, kao austrijski Fucking ili srpsko Dupeljevo.

Istina je, naravno, drugačija. Ne postoji nikakvo mesto zvano Hešteg, premda postoji Hešteg junajted, koji svoje utakmice igra u Pitsiju, u Eseksu, sat i kusur vožnje od Londona; Hešteg junajted je za nekoliko sezona preskočio tri-četiri ranga takmičenja i sa dna piramide stigao do Ishtmian League Premier Division, sedme divizije, samo, eh, "samo" šest koraka od Premijer lige.

Hešteg junajted – naravno da im je znak # u grbu, kako drugačije – osnovao je Jutjuber Spenser Oven, veliki ljubitelj fudbala. Njegov YouTube kanal stekao je pre desetak godina solidnu popularnost (trenutno ima oko 2 miliona subskrajbera, ma šta to značilo), mada, ako je to neka olakšavajuća okolnost, jeste bio zasnovan na fudbalskom "kontentu".

Spenser i njegovi ortaci organizovali su egzibicione mečeve prvo na "male", a onda i na velike goliće, uglavnom u humanitarne svrhe, a kako im je rastao "trending", tako su počeli da privlače i sve poznatije face.

Sa njima su počeli da pikaju fucu Grem Le So, Pol Dikov ili Rej Parlor, a onda je Spensera neko pametno savetovao da bi bilo dobro da "valorizuje" i uozbilji priču.

Tako je počela priča o klubu koji se trenutno nalazi u sredini tabele Engleske 7, i koji će danas u klasičnom subotnjem terminu dočekati Enfild Taun. Enfild Taun, za razliku od Heštega, stvarno postoji; reč je o severnom predgrađu Londona i nema nikakve veze sa "onim" Enfildom.

Nakon dvadeset i kusur uzastopnih pobeda prošlog proleća, našli su se u višem rangu takmičenja s ciljem da stignu do bivše Konferencije, odnosno Nacionalne lige; jedan od investitora u Hešteg Junajted je, recimo, Sezar Aspilikueta, koji je otišao iz Londona ali i dalje prati šta plavo-žuti rade, a u ekipi je nekoliko poznatih imena, kao što je Greg Halford, kojeg pamtimo i iz Premijer lige, pa čak i jedan učesnik notornog rijalitija "Love Island", koji se između dva valjanja po krevetima sa ambicioznim Engleskinjama pomalo bavi i fudbalom.

Kao i ostale stvari potekle sa interneta, i Hešteg Junajted ima više uspeha na tom internetu: premda njihove utakmice uživo gleda svega nekoliko stotina navijača – i to u najboljem slučaju – mogu da se pohvate odličnim "ričom" kada su u pitanju društvene mreže. Mečevi se "strimuju", a menadžer Džej Devero i ostali igrači postali su mnogo poznatiji nego što to njihov kvalitet, a i rang takmičenja, zaslužuju.

Sa tom "poznatošću" stigli su i sponzori, pa su, poput "holivudskog" Reksama, mnogo ozbiljne firme voljne da ulažu u sedmoligaša.

Neko bi rekao: nove zanimacije za neku novu decu. Neko bi rekao: pa možda je to budućnost fudbala, tako "gejmifikovana" i sa heštegovima. Neko bi rekao: pa što je taj klub išta manje "stvaran" od onih koje su kupili ljudi sa mnogo više para, i mnogo više putera na glavi, od Spensera Ovena i njegovog ortaka Sezara Aspilikuete.

Tu je i drugi deo priče: Hešteg junajted pokušava da bude klub "zajednice", u smislu da imaju i podmladak, i ženski sastav, ekipu osoba sa invaliditetom, pa čak i one koje muči Alchajmerova bolest (nije, ponavljamo, NIJE vreme za fore na tu temu!). Spenser Oven želi da se njegov klub skrasi, da sagradi stadion, da zasluži poverenje, da prestane da živi pre svega na internetu, kao dobra fora.

Kao – recimo to još jednom – odlična prevara.