Primer dobrog skautinga: Zagradi se, otrese ih, odigra…

Crvena zvezda je prevrtljiva kategorija. Do četvrtka veče većinski se mislilo da je srpski šampion pogrešio odlukom da se u letnjem prelaznom roku pojača igračima profila kakvi su Rodrigao, Tomaš Hendel i naravno Tebo Učena. Upravo su ovi nabrojani uz već standardno kvalitehnog kapitena Radeta Krunića i Bruna Duartea bili oličenje zvezdine snage koja je slomila kičmu Dogama u više delova.

Naravno, ne treba suditi na osnovu jedne utakmice, posebno što je za Crvenu zvezdu potreban kontinuitet  kako biste sa sebe skinuli sumnjičave poglede i etiketu inostrane “bofl” robe. Sportski sektor Crvene zvezde je tokom prethodnih godina imao i ozbiljne pogotke i ozbiljne promašaje, što je u fudbalskom svetu sasvim normalno. I treba ih prihvatiti kao nešto neminovno, bez isticanja ega… Međutim, moguće je da je Dejan Stanković uspeo da tokom rada u Antaliji pronađe dovoljno vremena da pomenute momke uvede u komfor zonu, pronađe im koordinate u kojima se najbolje osećaju. Možda i Vladan Milojević nije to mogao usled velikih problema sa povredama i zgusnutim kalendarom tokom turbolentne jesenje sezone.

Pričaće se I dalje o tome da li su Rodrigao i Hendel profilno igrači sa Crvenu zvezdu, bez obzira što poseduju ozbiljan kvalitet, ali jedan drugi momak postao je neupitan. Da, govorimo o Džeju Enemu koji kao da je izašao u Lil obavijen čeličnim oklopom od koji su se odbijali domaći štoperi. Za njih je bio Romelu Lukaku! Kada je dovodio Milana Pavkova u Crvenu zvezdu sada već davne 2017. godine, Zvezdan Terzić je imao zapažanje, sada već viralni materijal…
“Kada sam ga gledao protiv Rada u duelima sa Marašom, to je bio sudar moći i nemoći. Zagradi se, odigra, odloži, pregazi ga, nadskoči ga”, govorio je Zvezdan Terzić.

Baš tako je odigrao Džej, bio je spoj tehničkog fudbala i preko potrebe fizičke snage u meču sa francuskim predstavnikom. Upao je u oči već u četvrtom minutu kada je Aisu Mandija naterao da ga sa obe ruke vuče za dres. Bilo je onako, čak i neutralnim posmatračima, lepo za videti kako odigrava na stranu, i oseća dubinu. On nije trčao u Lilu, on je dugim nogama jeo velike distance između veznog reda i poslednje trećine terena. Svaki napad dubine bio je školski odrađen, čisto da Džej Enem podseti da je Ajaksovo dete uvek Ajaksovo dete. Da pismenost izbija iz njega.

(2,95) Crvena zvezda (3,50) Lil (2,50)

Normalno je da je Crvena zvezda u prelaznom roku tražiti imena koje zveče, to zahteva pomalo I euforična javnost, ali Džej Enem je primer dobrog skautinga. Ima sigurno igrača sličnih karakteristika po celoj Evropi, u raznim zabitima, sposobnih da u perspektivi postanu Zvezdini biseri. Bio je Enem možda u sistemu srpskog šampiona, ali je sportski direktor OFK Beograd Mozzart Beta Andrej Mrkela preuzeo odgovornost i rizik da ga angažuje. Nije ga interesovalo  što za Enema niko u dosadašnjoj karijeri nije platio ni evro obeštećenja, ni što je predstavljao odbačeno Ajaksovo ružno pače, sa dominantnom ulogom u juniorskom timu tog velikog kluba. Nije ga interesovalo što se momak iz Amsterdama vukljao po kiparskim klubovima najnižeg ešalona, što nije prošao ni u Veneciji…