Procvat Nemanje Nikolića: Igra mi se fudbal, promenio sam se, velika želja mi je da sa Partizanom osvojim titulu

Šta je Jerusalim za hrišćane, to je Subotica za Nemanju Nikolića. Sveti grad, mesto gde pronalazi utočište. Kad je Spartak tri godine krčio put ka plasmanu u Ligu Evrope, centarfor iz Kraljeva je bio vođa navale, sa 13 golova i tri asistencije pečatirao uspeh Plavih golubova, da bi posle zimskog dolaska na pozajmicu iz Partizana još jednom potvrdio koliko mu sever države prija.

Ne vidi se to samo po statistici – mada je ona impresivna posle korone (doprinos od šest golova na samo tri utakmice) – već i kako deluje na terenu. Posvećen je, odlučan, smiren. Neki drugi Nemanja Nikolić.

„Odgovara mi boravak u Subotici. Prijatno se osećam. Spartakova filozifija mi godi, a valja znati da sam, ipak, došao kao pojačanje, da budem primer drugima i opravdam angažman“, komentariše za MOZZART Sport 27-godišnji centarfor kako je procvetao na drugoj pozajmicu ove sezone.

Mada je i u dresu Vojvodine ostvario više nego pristojan učinak u odnosu na to koliko je šansi dobijao (po tri gola i asistencije za malo više od 500 minuta na terenu), tek je na severu države ispljio potencijal. Pre nasilne pauze bio je precizan protiv niškog Radničkog i Voždovca, da bi se posle korone razgoropadio. Protiv Inđije pogodak za izjednačenje kao uvod u preokret, prilikom sudara sa Partizanom ples na Gradskom stadionu i mučenje odbrane crno-belih (gol i asistencija), da bi juče u Šapcu potvrdio koliko se uželeo lopte, pošto je najpre realizovao jedanaesterac, a onda potezom utakmice – odgravanje petom – namestio gol Vladanu Vidakoviću. 

„Igra mi se fudbal. A i smireniji sam nego ranije. Valjda dolazi s godinama. Ne reagujem na neke stvari kao pre, počeo sam drugačije da razmišljam. Ne kažem da je promena drastična, ali pogledi jesu. Ono na šta ne mogu da utučem pustim da prođe i to mi daje snagu. Osim toga, prijala mi je korona, posvetio sam se porodici, od najbližih crpeo energiju, a dva i po meseca bez lopte iskoristio da saniram povredu zadnje lože, uz pomoć brata, fizioterapeuta Miloša Slavkovića. Napravio sam sklad tela i duše“.

Pankov i Nikolić

Ekipa Vladimira Gaćinovića je jedna od retkih kojoj je pogodovao nenadani odmor. Vratila se sa pauze, dobila sve tri ligaške utakmice, pritom afirmisala nekoliko mladih igrača, što sugeriše da bi Spartak mogao da bude prijatno iznenađenje naredne sezone.

„Kad sam došao, rekao sam momcima da u Srbiji želja i koncentracija dovode do rezultata. Mimo večitih, koji imaju širok spektar, Spartaku će najviše odgovarati pravilo dva bonus igrača, pošto su neki već pokazali zavidan kvalitet. Idemo dalje: štoperski tandem Mihajlo Ivančević-Nemanja Tekijaški igra izvanrendo, drugi bi mirne duše mogao da pređe u neki od naša dva najveća kluba. Onda, Tufegdžić, Denković, Dunđerski. Juče je potpisao i Mile Savković, ekipa je na okupu skoro dve godine i deliuje mi da bi naredne mogla da bude u rangu TSC-a, jer su u Bačkoj Topoli pokazali kako se radi na duge staze i šta znači kad se igrači poznaju. Sledeće sezone Spartak će biti kandidat za plasman u Evropu“.

Pitanje je da li sa Nemanjom Nikolićem ili bez njega. Vođi tima za dve sedmice formalno ističe pozajmica i u obavezi da se javi ljudima iz Partizana. Fudbaler je svoje odradio na najbolji način, sad čeka mig uprave i(li) struke.

„Prema ugovoru, dužan sam da se 30. juna obratim ljudima iz Partizana. Ukoliko računaju na mene, u obavezi sam da se nekoliko dana kasnije pojavim i na prozivci. Zaista ne ne znam da li postoji mogućnost da se vratim, moje je da igrama i golovima pokažem kako mogu da računaju na mene. Inače, velika mi je želja da sa Partizanom osvojim titulu. Posle trijumfa nad večitim rivalom u polufinalu, verujem da je kup apsolviran, a naredna sezona mora da predstavlja juriš na šampionsku krunu, bio tu ja ili ne“.

Osim utiska da je maltene sam pobedio crno-bele prošle sedmice, Nemanja Nikolić može da se podiči podatkom da je jedini superligaški igrač ove sezone kome je za pogodak potrebno manje od 100 minuta na terenu. Precizno, 99. Iza njega su El Fardu Ben (134), Umar Sadik (137), Aleksa Vukanović (142), Bojan Matić i Stefan Mihajlović (po 144)...

„Osećam potrebu da pojasnim izjavu koja se pre nekoliko dana pojavila u Kazahstanskim, a preneli su je naši mediji. Ispalo je da rekao kako sam bolji od Sadika, a to nisam izgovorio. Novinar koji me je kontaktirao kasnije se izvinjavao. Nemam pravo o tome da sudim, samo sam izneo statistički podatak da je moj odnos golova i minuta bolji od napadača koje Partizan ima pod ugovorom. Ništa više. Bilo bi nekorektno da kažem da sam bolji špic od Sadika. Hajmo ovako: on je u Partizanu, ja u Spartaku; on igra i rešava mečeve Lige Evrope, ja to takmičenje nisam ni osetio. Dakle, sve je jasno. Isto tako, preneto je kako sam kazao da su u Partizanu pogrešili što smo se rastali, iako ni to nikad nisam izgovorio. Moj posao je da igrama i učinkom pokažem da li će mi biti ukazana šansa. Odluku donosi struka“.

Nikolić i Ivanić

Baš je struka prošlog leta rešila da među desetoricom otpisanih igrača bude i Nemanja Nikolić. Pričalo se tad da fudbalski kvaliteti nikad nisu bili sporni – što je napadač i dokazao – već da je zbog kratkog spoja u svlačionici, konkretno sa Rikardom Gomešom, platio skupu cenu u vidu odlaska. Možda prvi put javno pojašnjava šta se desilo.

„Svaki igrač je različit, svako reaguje drugačije kad ga udari adrenalin. Te sezone smo bili treći, ponekad čak četvrti na tabeli, nisam mogao da se pomirim sa kiksevima protiv Vojvodine, Radničkog, Voždovca, izgubimo na našem stadionu 1:3 od Spartaka, ranije u Kuli ne dobijemo istog protivnika, večiti rival nam beži 20 i kusur bodova... To boli. Samo sam rekao da se moj saigrač ponaša drugačije od ostatka ekipe i da se neće pisati „Rikardo je pobedio“ ili „Nikolić je pobedio“. Rekao sam tad da bi svima interes kluba, a ne individualna ostvarenja, trebalo da budu na prvom mestu. Kuvalo je i meni i izgovorio sam šta sam imao. Ušli smo u nesporazum, a sa ove vremenske distance spreman sam da kažem da sam pogrešio. Trebalo je da sačekam, hladne glave da pokucam na vrata kancelarije trenera i kažem šta me tišti. Verujem da bi bilo bolje, ali... To je sekunda. Nisam smeo tako da reagujem“, obrazložio je Nemanja Nikolić.

SAVO I SVI POMOĆNICI SU MI ČESTITALI

Pažnju sportske javnosti u poslednje vreme Nemanja Nikolić najviše je skrenuo na meču Spartak – Partizan. Bio je centralna figura na terenu.

„Nisam se posle te utakmice čuo sa crno-belima, bilo su okrenuti kupu, veliki ulog je bio na talonu i nisam hteo da smetam. Uvek sam imao fer odnos sa direktorskim tandemom Vazura-Iliev, a posle susreta su mi čestitali i Savo Milošević, rečima „svaka čast“ i svi njegovi pomoćnici. Dobio sam komplimente i iz Partizanove svlačionice. Verujem da im je prijalo da vide svog igrača u drugom klubu, na koga bi, eventualno, mogli da računaju“, završio je Nikolić.