Profesionalna priča veziste Partizana i Vitesea: Kako je dečak sa Konjarnika postao učitelj fudbala u Singapuru...

Zamsilite ovakav životni scenario. Odrasli ste na Konjarniku, beogradskom naselju srednje klase i žestokih momaka, životnu i profesionalnu sastisfakciju doživeli u uređenom sistemu kakav je Holandija, a potom ste se krenuli na put od preko 5000 kilometara kako biste učili Singapurce fudbalu.

Ne, nije u pitanju kroki radnje neke od nadolazećih domaćih serija, već životni opus čoveka pod imenom Aleksandar Ranković. I znamo da će stariji ovdašnji živalj, koji bude čitao ove redove, pomisliti na nekadašnjeg vernog saradnika Josipa Broza Tita, ali ovde je reč o bivšem univerzalcu Rada, Partizana, Vitesea iz Arnema... Početkom ovog veka Aleksandar Ranković, kao jedan od najboljih igrača u tom periodu vrlo jakih Građevinara, bio je večita želja Crvene zvezde i Partizana. Kasnije je ispunio cilj i bio član jednog od dva srpska velikana, ali je u međuvremenu prošao kroz sve fudbalske lekcije i škole.

Kao igrač Vitesea, Den Haga, potom i kao trener u brojnim holandskim klubovima, odlučio se da 2022. godine krene u prosvetiteljsku misiju. Dobio je poziv najboljeg kluba Singapura Lajon Siti Sejlorsa, poznatog po finansijskog moći i evropskom uređenju. Prvo osećanje holandskog đaka bio je skepticizam, ali...
“Znaš kako, kada sam završio posao u Utrehtu  dobio sam poziv od dugogodišnjeg prijatelja Luke Lalića, direktora Lajon Sitija da dođem u Singapur. Iskreno, taj prvi poziv nisam prihvatio. Video sam sebe kao čoveka iz Srbije i Holandije, gde je fudbal malo više od igre. Ali Luka me je zvao šest meseci kasnije. Tada sam već počeo da razmišljam ozbiljno. Seo sam sa suprugom Holanđankom, stavili smo na papir sve pluseve i minuse i na kraju odlučili da krenemo za Aziju. Gledali smo na taj moj poziv kao šansu za životnu avanturu”, počinje priču za Mozzart Sport Aleksandar Ranković.

“ŽENA HOLANĐANKA I JA SMO GLEDALI NA SINGAPUR KAO NA ŽIVOTNU AVANTURU, VIDELI SMO AZIJSKU ŠVAJCARSKU”

Verovatno ljudi u Srbiji nisu znali da se u Singapuru igra profesionalni fudbal do korona virusa kada je upravo doskorašnji klub Aleksandra Rankovića, nije pokazao ozbiljno interesovanje za Miloša Degeneka. Lajon Siti je crveno-belima želeo da uplati višemilionsko obeštećenje, ali transfer nije aminovao reprezentativac Australije.
“Kada se sve sabere, napravio sam odličan potez. Pričaćemo o profesionalnom delu, ali to što sam i trenutno u Singapuru dovoljno govori koliko sam zadovoljan životom. Singapur vam je nešto kao Monte Karlo ili Švajcarska u Evropi. Ne postoji bezbednija zemlja, stopa kriminala je nula. Možeš da ostaviš dete na ulici u milionskom gradu i znaš da mu se ništa neće desiti”.

Skoro tri godine je 48- godišnji Srbin predvodio Lajon Siti. Bilo je tu mnogo uspona i na kraju pad – koji suštinski nije pad. Iza Aleksandra Rankovića su ostali trofeji, uspeh na međunarodnoj sceni, dominacija na domaćem tlu.
“Ispašće da pričam najviše o sebi, nije mi to cilj. Znam da ljudi u Srbiji baš i nisu upoznati sa mentalitetom ljudi u Singapuru. Onako, njih sport ne zanima previše. Poznati su po trci Formule 1. I to je to. Njima je obrazovanje na prvom mestu, ostalo je – laka zabava. Drugačiji pogled nego u Evropi. Sad ne mogu da kažem da je fudbal na vrhunskom nivou, ali je moj doskorašnji klub organizovan po evropskom modelu. Ostali zaostaju. Trening kamp je vrhunski, infrastruktura u Lajon Situ evropska. Ostali to ne mogu da prate. Imao sam ja i solidne strance, sao ziljnim evropskim iskustvom”.

“NAJPONOSNIJI NA FINALE LIGE ŠAMPIONA 2, RASTALI SMO SE ZBOG KUPA SA ČUDNIM PRAVILIMA”

Singapur se nedavno plasirao na Azijski Kup i napravio istorijski rezultat, pre toga su ostvarenja pisane srpskom ćirilicom iz ruke Aleksandra Rankovića.
“ Na stranu domaći trofeji, osvojili smo ih četiri. Najponosniji sam što smo tokom druge godine mog mandata igrali finale Lige šampiona 2 za Aziju. To vam je kao Liga Evrope na našem kontinentu. Vrhunsko ostvarenje. Pobedili smo klub iz Hong Konga, kasnije i predstavnike Južne Koreje. Izgubili smo u finalu od Šarže... Imao sam odličnu grupu igrača, stvarno su domaći igrači karakterni. Uvek im je tim ispred svega. Naravno, pitanje je da li će u dogledno vreme dostići novi pojedinaca iz Japana i Južne Koreje”.

Sve je izgledalo idlično za Aleksandra Rankovića u Singapuru dok, uoči početka sezone, nije organizovan Šopi Kup. Nezvanično takmičenje, sa vlasničkim udelom gazde Lajon Sitija, trebalo je srpskom stručnjaku da posluži kao odličan poligon za doselekciju. Međutim, gazda ga je shvatio prilično ozbiljno, što je na kraju došlo “glave” Aleksandru Rankoviću. Zbog toga je stvar predao disciplicima FIFA.
“ To je takmičenje organizovano po čudnim pravilima. Pre svega u Singapuru postoje ograničenja kada je reč o domaćim igračima. Mi smo imali dobar roster, ali i ograničen broj upotrebljivih igrača. Dešavalo se da nemamo popunjenu klupu. Sa druge strane, predstavnici Indonezije i Vijatnama su igrali u kompletnim sastavima. Sa pregršt Brazilaca. I to ozbiljnih. Lete pored vas... Ostvarili smo loš rezultat, i na kraju smo se razišli”...