Propast najvećeg talenta hrvatskog fudbala: Mogu biti kao Modrić, pristao sam na pet puta manje para da bih igrao

Bilo je leto 2013. godine kada je cela Evropa brujala o transferu dvojice 16-godišnjaka iz zagrebačkog Dinama u Totenhem za 20.000.000 evra. Zdravko Mamić je dao zeleno svetlo za prodaju Dinamovih bisera Alena Halilovića i Tina Jedvaja. Godinu ranije je Totenhem ostao bez Luke Modrića koji je otišao u Real Madrid i mnogi su u Haliloviću videli prirodnog naslednika slavnog zemljaka. Hrvatska je već neko vreme brujala da takav talenat nije viđen u tamošnjem fudbalu. A tadašnji “CROtenhem” je imamo sjajna iskustva sa hrvatskim fudbalerima…

Međutim, transfer je pukao jer su igrač i njegova porodica u Londonu odbili ponuđene uslove od 800.000 evra po sezoni i tražili više novca. Halilović je ostao u Dinamu još jednu sezonu, ali i uradio nešto što ranije niko nije smeo da uradi – doveo je Zdravka Mamića do očaja. Odbio je da produži ugovor, Bajern ga je čekao da dođe bez obeštećenja u leto 2014. godine. Umesto planiranih 20.000.000, Mamić je došao u situaciju da ostane i bez centa obeštećenja.

Dogovor je ipak pao na proleće 2014. godine kada je Halilović pristao na produžetak ugovora, a Mamić da ga odmah posle toga proda Barseloni čiji direktor Zubizareta je došao u Zagreb po Halilovića. Dogovoren je transfer od 5.000.000 evra, a Dinamo je pride dobio i 16-ogodišnjeg Španca Danija Olma koji je prošao La Masiju, ali mu u Kataloniji nisu verovali previše i lako su ga pustili u Zagreb.

Od tada, pa u narednih pet godina se situacija okrenula a 180 stepeni. Alen Halilović u Barseloni nije ostavio nikakav trag, pozajmljivan je Sportingu iz Hihona i igrao za B tim Katalonaca. Prodat je Hamburgeru uz povratnu klauzulu, ali Barsi više nikad nije palo na pamet da ga vrati. U Nemačkoj nije pokazao ništa, pozajmljen je Las Palmasu gde je konačno bio standardan, ali su ispali iz lige i nisu ga otkupili. Hamburgeru nije bio potreban i usledio je čudan transfer u Milan. Bio je to poslednji transfer tadašnjeg direktora Masima Mirabelija koji je bio svestan da dolazi, ali je požurio da pre smene realizuje transfer Halilovića. Ni u Milanu mladi Hrvat nije uradio ništa, zimus je pozajmljen Standardu, a letos Herenvenu.
“Hteo sam očajnički da odem iz Standarda, tamo se nisam osećao dobro. Igrao sam prošle sezone, ali ovog leta situacija je bila drugačija. Dosta sam razgovarao s klubom, obećavali su mi puno toga, ali deset minuta kasnije događale su se drugačije stvari. Razočaravajuće je bilo i u Milanu i svi smo na kraju hteli razlaz”, kaže Halilović u velikoj ispovesti za holandske medije.

Šest meseci u Belgiji ne pamti po lepom.
“Herenven se javio sredinom avgusta i nije bilo jednostavno zaključiti transfer jer je Standard stalno izlazio sa novim lažima i problemima. Srećom, Milan se uključio i Herenven je napravio sve kako bi me doveo. Drago mi je da sam ovde”, kaže Halilović.

Odluku o dolasku u Herenven olakšao mu je i bivši hrvatski reprezentativac Danijel Pranjić.
“Svi u Hrvatskoj znaju za Herenven jer je ovde igrao Danijel Pranjić. Razgovarao sam s njim i rekao mi je da je to dobar klub za mene, sa mnogo mladih i talentovanih igrača. Bilo mi je važno da imam što veću minutažu, a za to imam veće šanse u Herenvenu nego u Standardu. Razgovarao sam i sa Lukom Modrićem i mojim prijateljem Ivanom Perišićem koji je pozvao neke ljude i rekao mi da Herenvenov stil igre odgovara mojem. Puno mi je pomogao”.

Halilović kaže da je imao još bogatijih ponuda.
“Imao sam ponuda iz Španije, gde je niz klubova bio zainteresovan. Mogao sam i u Italiju, Francusku i Rusiju, gde su mi nudili pet puta više nego u Herenvenu, ali ovo je bio pravi potez za mene i odgovara mi ova konkurencija. Želim da pokažem da sam jedan od najboljih igrača u Erediviziji i da mogu doći tamo gde zaslužujem da budem, u evropskom vrhu”.

Ipak, početak u Holandiji ne obećava. Samo dva puta je od početka sezone ušao sa klupe i sakupio 25 minuta na terenu u ne baš jakoj konkurenciji u timu.
“Kroz karijeru sam imao dosta koraka unazad, ali tek su mi 23 godine. Luka Modrić napustio je Dinamo s 23 godine, otišao je u Totenham i tamo prolazio kroz teške trenutke, ali izborio se. Nekoliko godina kasnije otišao je u Real Madrid, u kojem na početku nije igrao, ali nekoliko godina kasnije vodio je Hrvatsku do finala Svetskog prvenstva i poglašen je za najboljeg igrača sveta. Svi imaju svoj put, samo moraš biti koncentrisan i znati šta želiš. Želim da pokažem šta mogu, osećam da mogu biti dobar kao Luka Modrić”.

Halilović ne gubi nadu da može da oživi karijeru. Holandski fudbal se do sada umeo pokazati kao dobra sredina za oživljavanje karijera propalih talenata. Od Halilovića nema boljeg primera…

A onaj Španac što je došao kao kusur iz Barselone? Kod njega je se krenulo suprotnim smerom u odnosu na Halilovića. Tada su Mamiću svi skakali po glavi što je ostao bez najvećeg talenta za mršavih 5.000.000 evra i što je pristao na kusur u vidu nekog Španca iz La Masije. Jer, da taj Španac nešto vredi i da je talentovan, verovatno bi ostao u Barseloni? Zašto bi ga klub tek tako pustio?

Ali fudbal piše romane i u ovoj situaciji je napisao nezaboravan. Dani Olmo je od kusura postao najbolji strani fudbaler na prostorima bivše Jugoslavije i najveći pogodak Dinama u ovom veku. Izrastao je u najboljeg igrača Modrih, doneo im evropsko proleće, postao mladi reprezentaztivac Španije, MVP finala EP za malde reprezentacije, A reprezentativac Španije, igrač od 30.000.000 evra i želja mnogih velikih klubova širom Evrope.