Prvak Evrope prvi put na Marakani: Gvardiola nije “ispoštovao” Zvezdu, Siti ni plastika, ni gigant

Pre neke četiri godine, Mančester Siti je u polufinalu Liga kupa deklasirao niželigaški Barton sa 9:0. Već na poluvremenu je bilo 4:0, ali Pep Gvardiola nije odustajao, njegov tim nije spuštao gas i mučeni Barton je doživeo rezultatsku katastrofu.

Na pitanje da li je baš morao da se iživiljava nad višestruko slabijim rivalom, katalonski fudbalski filozof je dao potpuno sportski odgovor.

“Ovo je najbolji način da pokažemo poštovanje prema takmičenju u kojem igramo, ali i prema rivalu. Ako na 4:0 stanete, onda ne pokazujete respekt prema protivniku jer ga shvatate maksimalno ozbiljno”, rekao je tom prilikom Gvardiola.

Od tada se često ta njegova izjava koristi u šaljivim tonovima kada Siti nekoga pregazi…

Gvardiola večeras nije “ispoštovao” Crvenu zvezdu u tom smislu. Ali ni gomilu gledalaca koji su došli da vide najbolji tim Evrope. Koliko god su Crvena zvezda i “Marakana” bogati tradicijom, prvi put u istoriji je večeras na našem najvećem stadionu gostovao zvanični prvak Evrope. Tim koji je prošle godine u dominantnom stilu zaseo na tron Evrope ostarivši višegodišnju opsesiju petrmonarhije iz Abu Dabija i bogatih Arapa koji već godinama prljav imidž peru kroz evropski fudbal.

Katalonac je ostavio Halanda i Edersona u Mančesteru, a na klupi ostale zvezde poput Rodrija, Alvareza, Gvardiola, Dijaša, Silve, Fodena, Akea… Tek trojica pravih startera. Ali i gomila super-talentovanih klinaca koji će tek Sitiju da donose uspehe. Ili makar pare. Akademija je počela da daje rezultate. Mali “čupavci” Luis, Hamilton, Bob su ove minute večeras zaslužili negde u Gvardiolinim proračunima, ništa im nije poklonjeno. Bacio ih je Pep u vatru da se kale i bili su makar u rangu rezervista od 40.000.000 ili 50.000.000 evra poput Nunješa, Kovačića ili Filipsa kojem je ovo verovatno poslednja evropska utakmica u dresu Sitija jer će ga Gvardiola prodati na zimu. Taj isti Filips će nas sačekati već na Evropskom u Nemačkoj jer mu Garet Sautgejt bezrezevno veruje. Toliko je to jak tim kada starter Engleske nema mesta… Rezervni čuvar mreže Ortega je pokazao fudbalskoj Srbiji šta danas znači uloga golmana u modernom fudbalu. Bez preterivanja, ima bolji pas od brojnih Zvezdinih igrača.

Bilo je tu lepih poteza, dobrog fudbala, ali ni blizu nečega što se očekivalo kada je žreb dodelio evropskog prvaka Zvezdi. Niti su gledaoci na Marakani videli fudbalsku poeziju u pokretu bez svih tih vrsnih muzičara koj je Pep odmorio, niti su imali razloga da se tresu od rezultatskog debakla.

Mada ni Siti nije doživeo pakao Marakane o kojem se tako često priča. Nije to bilo ni blizu grotla kao protiv Krasnodara ili Liverpula koje je nekad ključalo, a danas uglavnom zavarniči samo kada je neka šansa, potez, sudijska odluka… Bilo je povremenih momenata zaglušujuće buke, uzdaha 40.000 duša, lepa koreografija i to je to.

Pep Gvardiola na Marakani (©Reuters)

Ipak, Englezi jesu upoznali klub duboke tradicije koji zbog veličine ne sme da podigne belu zastavu ni kada je rezultatski otpisan i kvalitetom potčinjen. Crvena zvezda je grizla koliko je mogla i koliko joj to razlika u kvalitetu dozvoljava. Nije ispisala nikakvu negativnu stranicu klupske istorije večeras.

“When football wasn’t just about money. World champion 1991”, pisalo je na “severu”.

Siti još nema tu svetsku titulu, osvojiće je kroz koji dan i u istorijskim knjigama se poravnati sa Zvezdom. Kroz koju godinu će je i prestići. Jeste to sve arapski novac doneo, ali taj novac je doneo i mnogo, mnogo fudbala koji ne možete da ne poštujete. I kojim Pep Gvardiola večeras nije “ispoštovao” Beograd ni “Marakanu”. Mogao je da da pobedi i ubedljivije da je želeo, ali čini se da mu je najvažnija bila samo jedna stvar. Kao oparen je nekoliko puta skočio sa klupe, za njim i saradnici, kada bi neki igrač Sitija ostao da leži posle duela sa Zvezdinim. Žalio se i kod četvrtog sudije.

Ali ostaje Sitiju još mnogo toga da uradi i osvoji kako bi stao uz rame najvećima. Duša se ne kupuje. Niti je Siti mali ili plastični klub kako mu zavidni spočitavaju, niti je gigant koliko god mu je bio debeo novčanik. Gostovali su prethodnih godina na istom mestu Bajern, Liverpul, Totenhem, Napoli, PSŽ… Tutnjalo je iz kaveza sa njihovim navijačima, za razliku od grupe Sitijevih fanova koji su uglavnom turistički posmatrali utakmicu i tek na kraju smogli snage za zajednički aplauz igračima dok se na drugom kraju stadiona zašarenila crveno-bela šarpata i prolomilo se: “Dobro znaj…”