Prvi put sa Vošom na pripreme: Ko su deca kroz koje u Novom Sadu vide budućnost

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Antalije)

Vojvodina je prepoznatljiva po kvalitetnoj omladinskoj školi, o čemju svedoči i podatak da je jedan od naših klubova koji raspolaže najvećim brojem bonusa (fudbaleri rođeni 2001. godine i mlađi). Kao i uvek, na pripremama sa prvim timom nađu se nova imena, a sada su seniorima priključeni Vošini izdanci iz omladinskog pogona.

Ovog puta na spisku igrača koji su na pripremama u Turskoj nalaze se omladinci Stefan Bukinac i Milan Kovačev (rođeni 2005, obojica iz Srbobrana), dok je treći Dragan Kokanović (2002), koji je posle kaljenja u Kabelu dobio poziv stručnog štaba Lala za put u Antaliju. Da su pomenuti igrači veliki potencijal pokazuje i pobeda nad bugarskom Lokomotivom iz Sofije (2:0), koju je Vojvodina izvojevala sa potpuno podmlađenim sastavom, kada je pomenuti trojac odigrao po 75 minuta.

Kako u razgovoru za Mozzart Sport kaže pomoćni trener Vojvodine Nikola Kovačević, sva trojica su poziv za pripreme zaslužila zalaganjem i trudom i dodaje da su tokom boravka u regiji Belek pokazali da vrede. Ne kaskaju za starijim igračima, a stručni štab na njih gleda kao na ravnopravne konkurente za mesto u prvom timu.

„Stručni štab ne pravi razliku da li je neko stariji ili mlađi igrač, jesu li nekom prve pripreme ili ne... U seniorskom fudbalu o tome se ne razmišlja. Utisak svih nas iz stručnog štaba je da dobro rade i da ih je ekipa prihvatila. Momci zaslužuju poštovanje svih nas, žele da svakim danom budu sve bolji, a u tome i jeste suština. Nije dovoljno da se zadovolje ovim pripremama, već da hvataju zalet za naredni period u kojem će jednog dana biti najvažniji igrači Vojvodine“, ističe Kovačević.

Još nekoliko omladinaca bilo je na prozivci u Novom Sadu na početku priprema, ali je izbor na kraju pao na Bukinca, Kovačeva i Kokanovića.

„Odluka da baš oni krenu na pripreme doneta je na osnovu više parametara: zalaganja na treninzima, pozicija koje pokrivajuu, reprezentativnog statusa... Ne bih želeo da pravim veliku razliku između njih i onih igrača što su ostali kod kuće, postoje i mesta u timu na kojima imamo veći broj kvalitetnih fudbalera, pa tim igračima nije lako da pokažu kvalitet. Jednostavno, njih trojica su vredno radili i nametnuli su se nekim odnosom prema obavezama. Zato im je data šansa i zasad je koriste“.

Konkurenciju na poziciji levog beka kapitenu Stefanu Đorđeviću i Filipu Antonijeviću pojačao je Stefan Bukinac. Na sebe je dodatno skrenuo pažnju posle EP za kadete, a 17-godišnji momak iz Srbobrana za vredan rad nagrađen je odlaskom na pripreme.

„Stefan je sjajno i lepo vaspitano dete. Kod mene je došao u selekciju u momentu kad sam vodio mlađe pionire. Zanimljivo je da je u Vojvodinu stigao kao levo krilo. Primetio sam da je po vokaciji napadač, ali da je njegova glavna karakteristika dobar tajming dolaska iz drugog plana. S druge strane, ima i mirnoću u igri. To su bili parametri koji su mi govorili da bi možda mogao više da doprinese kao levi bek. Idrealan je za formaciju sa tri centralna beka, koja se danas sve više forsira, može da pokriva celu levu stranu terena. Poseduje dobar pas i centaršut i dobro čita igru. Zato sad ovde s pravom konkuriše za tu poziciju pored dva veoma kvalitetna igrača“.

Dragan Kokanović je takođe Vošino dete, kome su ovo takođe prve pripreme sa seniorskim timom Lala. Prethodnih šest meseci mladi vezista proveo je na pozajmici u Kabelu, a dobre partije u Srpskoj ligi opredelile su stručni štab Stare dame da ga mu pruži šansu da se pokaže među seniorima.

„Kokanović je imao zapaženu rolu u omladincima Vojvodine, a dosta je napredovao igrajući sa Kabelom. To mu je prijalo i siguran sam da je prerastao taj rang i aposlutno zaslužio šansu na pripremama. Igra na poziciji zadnjeg veznog i veliki je potencijal. Valja imati u vidu da je Vojvodina klub koji mnogo traži i gleda da li neko pravi razliku ili ne. Tako se pravi selekcija i u mlađim kategorijama, pogotovo u prvom timu. Kokanović ima sve što je potrebno da bi igrao, ali mora da napravi veći iskorak, da uzme na sebe više opterećenja i pokaže da je pravi izbor, jer je na njegovoj poziciji veoma jaka konkurencija“.

Osim talentovanog Jovana Miloševića, Milana Majstorovića i pomenutog Stefana Bukinca, jedan od predstavnika Vojvodine na EP za kadete, gde su naši Orlići stigli do polufinala, bio je i vezista Milan Kovačev.

„Kovačev je kao i Bukinac iz Srbobrana, zanimljivo obojica su levonogi. Mnogo im je značilo što su igrali na EP za kadete, gde su se dobro pokazali. U Vošu je stigao u pionire i trenirao sam ga nekoliko godina. Specifičan igrač. Voli da se sa njim priča i da mu se da vetar u leđa. Kao krilni napadač je izuzetno kvalitetan u igri „jedan na jedan“, što mu je glavna karakteristika. Vešt je s loptom, ima dobar dribling i time pravi razliku. Ipak, trebalo bi da shvati da to nije dovoljno za seniorski fudbal, mora više da se troši u defanzivi, da na sebe uzme više obaveza i da igra što više bez lopte, što je neka mala mana u njegovoj igri. Provodi dosta vremena sa Bukincom, dobri su drugari i jedan drugog guraju unapred, što je u fudbalu veoma bitno. To može da doprinese tome da sutra igraju u prvom timu Vojvodine. Oni imaju potencijal i nadam se da će ga vrlo brzo pokazati i u seniorskom fudbalu“.

Celokupan utisak je da sva trojica novajlija dobro prolaze vatreno krštenje na pripramama sa seniorima, a stručni štab Novosađana apsolutno veruje u njihov potencijal.

„U fudbalu je najvažnija komunikacija. Svi aspekti igre su bitni, ali komunikacija pravi razliku zašto je neko na top nivou. Prema tome, koristim svaku priliku da pričam sa njima, pitam šta im prija, a šta ne. Drago mi je što oni osećaju da mogu. Znam da im je teško, ali znaju da mogu da izdrže. Iimaju podršku svih u klubu, sa zadovoljstvom guraju pripreme i mislim da jedva čekaju da im se pruži što veća minutaža, kako bi pokazali potencijal“, zaključio je razgovor Nikola Kovačević, jedan od pomoćnika šefa stručnog štaba Milana Rastavca.

                 MILOŠEVIĆ ĆE SIGURNO BITI A REPREZENTATIVAC

Kovačević se nakratko osvrnuo i na slučaj Jovana Miloševića, kojeg je upravo on kao deteta zapazio na jednom turniru, a potom doveo iz Čačka u Vojvodinu. Pošto je talentovani napadač odlučio da karijeru nastavi u Štutgartu, često se postavlja pitanje da li je prerano za odlazak, odnosno da li je trebalo da odigra barem još jednu sezonu u dresu Vojvodine.

„Na to pitanje nema pravog odgovora, može da bude i ovako i onako... Mislim da igrači njegovog potencijala mogu da igraju bilo gde. Ne mogu ni da zamislim da Jovan negde ne igra, ali... Miloševića krasi nerealno veliko samopouzdanje za njegove godine. On u sebi nosi samopouzdanje igrača od 27 godina, a tek mu je 17. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da će Jovan Milošević jednog dana biti A reprezentativac Srbije“, poručuje član stručnog štaba Vojvodine Nikola Kovačević.