Prvi strelac Serije A o Siniši Mihajloviću: Biću mu zauvek zahvalan što me je lansirao u prvi tim

Ko je mogao da pretpostavi da će Antonio Raimondo biti prvi strelac Serije A? Mladi napadač Frozinonea prometnuo se u jedno od najvećih iznenađenja italijanskog prvenstva, a posle het-trika protiv Sasuola u petak kojim je dodatno skrenuo pažnju fudbalske javnosti, našao se u centru interesovanja tamošnjih medija. I dok ga zbog statistike iz dosadašnjeg toka sezone porede čak i sa Laminom Jamalom i Rafinjom iz Barselone, Raimondo čvrsto stoji na zemlji. Ne zaboravlja ni čoveka kom duguje možda i najvažniji korak u karijeri - Sinišu Mihajlovića.

U razgovoru za Gazetu delo Sport, Raimondo je posebno emotivno govorio o legendarnom srpskom fudbaleru i treneru, koji mu je kao sedamnaestogodišnjaku pružio priliku da debituje u seniorskom fudbalu u dresu Bolonje.
"Mihajlović je na konferenciji za medije najavio da će mi pružiti šansu da debitujem. Imao sam 17 godina i nisam ni bio svestan šta se zapravo događa. Biću mu zahvalan do kraja života što me je lansirao u prvi tim“, poručio je Raimondo.

Posebno mu je ostalo urezano sećanje na jedan susret sa Mihajlovićem u trening-centru Bolonje u Kasteldeboleu. Srpski stručnjak tada je već vodio tešku bitku sa bolešću, ali nije prestajao da razmišlja o fudbalu i svojim igračima.
"Sećam se i kada me je uvrstio u startnu postavu protiv Đenove. Nažalost, već je bio bolestan. Sreo sam ga u hodniku trening-centra i nisam ga odmah prepoznao jer je bio potpuno zakopčan i sa kapuljačom na glavi. Rekao mi je: "Budi spreman, jer ću te staviti da igraš". I zaista je tako bilo", prisetio se italijanski golgeter.

Bio je to još jedan dokaz koliko je Mihajlović verovao mladim fudbalerima i koliko je značio momcima kojima je pružao prvu priliku na velikoj sceni. Četiri godine kasnije, jedan od njih predvodi listu strelaca italijanskog prvenstva.

A Raimondov put do ovosezonske eksplozije nije bio nimalo jednostavan. Prošao je mlađe kategorije Ćezene i Bolonje, a zatim i pozajmice u Ternani, Veneciji i Salernitani. Bilo je povreda, razočaranja i perioda u kojima se činilo da neće uspeti da ispuni očekivanja.
"U Veneciji sam se povredio baš kada sam mogao da dobijem veću minutažu. U januaru sam otišao u Salerno, gde stvari nisu funkcionisale, delom mojom krivicom, a delom zbog drugih okolnosti. U Terniju sam imao odličan prvi deo sezone, ali sam kasnije pao u formi. Nosim lepe uspomene, mada me ispadanje iz lige i dalje boli".

Dolazak u Frozinone pokazao se kao pun pogodak. Klub koji pre svega razmišlja o opstanku dobio je neočekivanog golgeterskog lidera, a Raimondo sredinu u kojoj može da pokaže ono što se od njega dugo očekivalo.
"Od prvog kontakta učinili su da se osećam važnim. Zaista su me želeli, počevši od sportskog direktora Kastanjinija. Kada sam stigao, zatekao sam fantastičnu atmosferu. Imamo posebnu grupu igrača i igramo poseban fudbal".

Velike zasluge pripisuje i treneru Masimilijanu Alviniju, za kog kaže da mu ne dozvoljava ni trenutak opuštanja.
"Svakodnevno me bombarduje zahtevima, zajedno sa svojim saradnicima. Mnogo sam napredovao u kontinuitetu, napadanju prostora i čuvanju lopte. Sve su to sitni detalji koji, kada se saberu, čine veliku razliku".

Poslednji het-trik toliko ga je uzbudio da te noći praktično nije ni spavao.
"Zaspao sam tek oko šest ujutru. Stalno sam razmišljao o golovima, adrenalin me je još držao. Dobio sam mnogo poruka, mada su ljudi koji me vole bili na stadionu i sve doživeli uživo".

Posebnu pažnju privuklo je i njegovo slavlje u stilu revolveraša, koje mnoge podseća na legendarnog Gabrijela Batistutu.
"Nastalo je prošle godine sa prijateljima iz Salerna, pred poslednju utakmicu. Donelo mi je sreću, pa sam nastavio tako da slavim. Batistuta? Molim vas, bez poređenja. Čak i da samo izdaleka podsećam na njega, to bi već bilo previše".

A kada su mu novinari pomenuli da njegove brojke mogu da se uporede sa učinkom Lamina Jamala i Rafinje, odmah je odbacio takvu mogućnost.
"To su samo statističke slučajnosti. Njih dvojica su vrhunski fudbaleri. Nema potrebe da nas poredite".

Raimondo ističe da su mu porodica i devojka Marika najveća podrška, a naročito je zahvalan ocu, pripadniku italijanske Finansijske garde, koji mu je usadio radne navike i upornost.
"Naučio me je svemu. Kako da prevazilazim teškoće, kako da radim. I sam je sportista i celog života se bavi sportom. Preneo mi je mentalitet zahvaljujući kojem nikada nisam odustajao. Bez njega ne bih stigao dovde.“

Iako je i dalje pod ugovorom sa Bolonjom, ne želi da razmišlja o povratku u klub u kom ga je Mihajlović svojevremeno predstavio velikoj sceni.
"Nije na meni da o tome odlučujem. Razmišljam samo o tome kako da budem što bolji u Frozinoneu, a posle ćemo videti".

Ipak, postoji jedan poziv o kom sve češće razmišlja. U novembru se nastavlja Liga nacija, a pitanje je koliko će selektor Italije moći da ignoriše golgetersku eksploziju mladog napadača.
"Reprezentacija je moj san i moj cilj. Ako poziv stigne, sigurno ću se odazvati“, zaključio je Raimondo.

A dok sanja dres Azura i nastavlja da trese mreže širom Italije, ne zaboravlja ko mu je prvi otvorio vrata seniorskog fudbala, čoveka čije ime i danas cela Italija izgovara sa ogromnim poštovanjem - Sinišu Mihajlovića.