Radomir Koković: Železničar kao odskočna daska za naša dva najveća kluba

Očekuje vas pet pripremnih utakmica. Šta očekujete od igrača u tim mečevima?
"Jeste, ta peta utakmica je upala u međuvremenu. Mi smo svakako tražili još jednu utakmicu i to smo i dobili. Očekujem da to što radimo na treninzima i stvari na kojima insistiramo svaki dan – to je stvaranje nekog identiteta. Želimo da budemo prepoznatljivi u svim fazama igre, želimo da imamo jedinstven stil igre na kojem insistiramo svaki dan. Meni je to jako važno. Dakle, očekujem da te stvari koje radimo na treninzima i na kojima insistiramo vidimo da se transferuju na utakmicama i da se izmerimo, da vidimo koliko smo blizu, odnosno koliko smo daleko od željene forme, to jest, koliko smo udaljeni od tog nivoa na kojem bih ja želeo da budemo za prvo kolo".

Vi ste u igračkim danima, kao junior, nosili dres omladinske selekcije Crvene zvezde. Sada u ekipi imate nekoliko igrača koji su išli tim putem, pa koliko je važno za sve te mlade igrače da imaju klub kao što je Železničar da pokažu svoj pun potencijal?
"Mislim da je važno iz više razloga. Dres naših najvećih klubova ,,večitih rivala" je jako težak. Postoje faze u sazrevanju mladih ljudi, nije svako spreman da nosi taj dres jako rano. Neko je spreman sa 19, neko je spreman sa 25, neko nije nikad. Tako da, klubovi kao što je Železničar mogu da posluže kao neka odskočna daska ili kao uvod i priprema za sledeći korak, a to je svakako dres dva naša najveća kluba".

Imali ste privilegiju da radite i u Partizanu. Koliko vam je to značilo kada je reč o pritisku i svemu što nosi vaš posao?
"U mlađim kategorijama sigurno nisam osećao tu vrstu pritiska, to je bilo za period u Crvenoj zvezdi. U Partizanu sam bio seniorski trener, pritisak je jako veliki i očekivanja su velika. To je deo ovog posla i kada sam ulazio u trenerski posao, bio sam svestan toga šta me čeka, pripremao sam se za to. Pritisak jeste veliki usled velikih očekivanja, ali sam se na to već navikao, pošto radim ovaj posao određeni vremenski period i imam malo iskustva".

U ovom prelaznom roku stigao je veliki broj mladih igrača, jedan od njih je i Hristo Ivanov, koji je prošao omladinsku akademiju Totenhema. Kako ste zadovoljni njima kao pojedincima?
"Mi smo u klubu napravili određenu strategiju. Želimo da se posvetimo mladim igračima, želimo da razvijamo mlade igrače. Profili koje smo doveli u ovom prelaznom roku, pričamo o igračima koji su rođeni posle 2000. godine, što se mene tiče, su jako zadovoljavajući. Ja sam insistirao na tim momcima, mislim da tu ima dosta materijala i mislim da u bližoj perspektivi mogu da budu nosioci igre Železničara iz Pančeva, zašto da ne".

Da li mislite da je to put kojim treba da ide većina klubova u Srbiji, ako ne i svi?
"Superliga je razvojna liga i osim par klubova već pomenutih, kojima je najbitniji performans, odnosno najbitniji rezultat – oni žive od vikenda do vikenda i to je život ili smrt. Očekivanja su velika i oni moraju da isporučuju rezultate odmah i to je jako teško. Negde sam mišljenja da je taj model neodrživ. Postoje klubovi u svetu koji su napravili malo drugačiju politiku. Ja gledam da politika Železničara iz Pančeva bude približna takvim sistemima koji se bave razvojem iz prostog razloga što uz kvalitetan, sistematski i metodološki razvoj, mi možemo potencijalno da dođemo na nivo gde ćemo biti samoodrživ sistem, gde ćemo se baviti transferima igrača i nećemo zavisiti, bar ne uvek, od donacija, sponzorstava i tako dalje. To je naš dugoročni cilj, u dogovoru sa ljudima koji vode klub i težimo ka tome".

Upravo o mladim, ali i generalno o svim igračima, vezano za manje klubove – kada igrač bljesne i odigra dobru sezonu, vrlo brzo napusti klub. Koliko je teško iz sezone u sezonu ponovo praviti tim i uklapati ga u neki sistem ili postavljati novi sistem ponovo?
"Teško je, ali to je sastavni deo ovog posla. Ja sam svestan zemlje u kojoj radim, lige u kojoj radim, postoje zemlje gde je platežna moć nemerljivo veća. S druge strane, klubovi u Srbiji moraju da žive od prodaje i negde smo stalno uslovljeni tim odlascima i onda se vraćamo stalno na početak procesa. Ponovna selekcija, ponovni razvoj i to je jednostavno tako. Imali smo Matiju Mitrovića, koji se razvio u našem klubu i posle godinu dana napravio značajan internacionalan transfer, ne samo za naš klub, već i za srpski fudbal".

Nikome rezultat nije u prvom planu tokom pripremnih susreta, ali koje su vaše najvažnije stvari koje želite da vidite od igrača?
"Svakako da rezultat nije u prvom planu. U prvom planu je da se razvijaju sve faze igre, da integrišemo nove fudbalere u zahteve našeg stila igre i našeg modela. Opet treba voditi računa i o samopouzdanju. Nije dobro kad se uđe u seriju poraza, bez obzira jesu li prijateljske utakmice, tako da moramo da napravimo balans i da vodimo računa o tome. Vraćam se na početak priče, kada sam istakao da je meni trenažni proces sam po sebi cilj. I ako uzmemo u obzir da nam je trening i trenažni proces cilj, rezultat će doći kao posledica, ako je taj proces pravi".

Pauza između sezona je vrlo kratka. Da li igrači mogu dovoljno da se oporave za početak priprema i nove sezone?
"Mogu, pauza jeste kratka, ali u ozbiljnijim ligama i na ozbiljnijem nivou, pauza je još kraća i ima veći broj utakmica. Čvrsto verujem da je najbitnije, ako govorimo iz ugla igrača – bavljenje samim sobom, bavljenje svojim telom, kad odmaram, koliko odmaram, kakva mi je ishrana, koliko vodim računa o stvarima koje mogu da me unaprede. Mislim da je pauza dovoljno duga i dovoljno je vremena da se napravi totalni odmor i da se napravi uvod pred početak priprema".