Reportaža sa Careve ćuprije: Romantika stogodišnjaka

Da Kup nije Kup, možda biste današnji izveštaj čitali sa novog zdanja u Loznici gde bi se kragujevački Radnički pred nekoliko hiljada Lozničana osećao kao gost. Ali pošto je Kup čudna rabota, čast srpskoligaša protiv superligaša je branio BASK.

Slavno ime beogradskog i srpskog fudbala, i jedan od najstarijih klubova u zemlji. Stari momak sa Careve ćuprije osnovan pre 120 godina, osetio je čar Kupa, namirisao senzaciju, ali na kraju ipak položio oružje pred mnogo jačim stogodišnjakom iz Kragujevca.

Sam dolazak na stadion na Carevoj ćupriji je egzotika sama po sebi i vraća vas u ambijent lokalnog fudbala. Sa jedne strane Most na Adi, sa druge strane devojčice jašu konje i spremaju se da prokaskaju obližnjim hipodromom. Stadion je skromno zdanje sa drvenim tribinama na kojima je zašarafljeno stotinak stolica. Ali pristojno sređeno za doček superligaša. Koliko se može. Dvoranski semafor na praznoj tribini iza gola je na kraju pokazao 2:4 u korist Kragujevčana.

Ide Radnički u osminu finala Kupa Srbije, ali trener Feđa Dudić će imati šta da kaže i zameri. Rezervisti, a bogami i neki standardni prvotimci koji su počeli se nisu baš proslavili. Nije ovo bilo superligaško izdanje Šumadinaca. Beogradski trećeligaš je pružio više nego dostojan otpor. Uveo je Radnički u problem.

BASK se u Srpskoj ligi bori za opstanak, tek u prošlom kolu je posle nedavne smene trenera zabeležio prvu prvenstvenu pobedu, pa bi današnji meč trebalo Sokolovima da udahne samopouzdanje i raširi im krila u nastavku sezone.

Termin za fudbal kad mu vreme nije. U jedan po podne radnim danom. Ipak, prelep beogradski jesenji dan u kombinaciji sa čarima kup neizvesnosti je privukao oko stotinak navijača na Carevu ćupriju. Radnički je hteo da se kocka pa je Dudić promešao karte i dao šansu nekim rezervistima. Mogla je kocka da ga košta eliminacije od trećeligaša za šta ne bi bilo opravdanja...

Sa kapitenskom trakom oko ruke, veteran Neca Tomić je na početku pokušavao da probije bunker domaćih koji su stali iza lopte i čekali. Njemu se lopta najbolje lepila iako se vidi višak kilograma i da nema mnogo kondicije pa je kasnije više igrao u mestu i delio lopte. Veštačka trava je bila bitan saveznik Sokolova jer je bilo očigledno da se bolje snalaze na ovoj podlozi od Kragujevčana koji su navikli na prirodnu.

(©Nenad Kotlajić)

U prvih desetak minuta je Tomić prodao lep lažnjak, imao i šut preko gola, ali odbrana domaćih je ostale fudbalere Radničkog dobro markirala. Nije imala gde muva da prođe, a kamoli lopta. Imao je Radnički loptu, pleo mrežu, ali bez velikih šansi... Pecelj je volej poslao na Hipodrom, Vidakov takođe gađao preko gola... Bez veće opasnosti. Oko dvadesetak Crvenih đavola na tribinama je bubnjalo i pevalo melodiju Aca Pejovića.

Radnički se muči i prvi put se čuje oštar bosanski akcenat Feđe Dudića.

„Statični smo na bočne centaršuteve! Niko ne radi kretnju“, galamio je opravdano trener Radničkog na svoje uspavane igrače.

Njegov kolega Nebojša Radišić kao na iglama. Nije seo ni sekund. Samo se čuje:

„Izaaađi!“

(©Nenad Kotlajić)

I izašli su.

Domaći su se okuražili i počeli da izlaze iz bloka. Vrebali su šansu i posle pola sata je sevnula kontra koju su čekali! Majstorija Vukovića na sredini, brza lopta Šarića u prostor za Avramovića i danas nesigurni golman Pajović je krenuo da stigne pre njega. Umesto lopte je pokupio Avramovića i skrivio penal. A može da bude srećan i što se provukao bez crvenog kartona... Šarić je sigurno tukao po sredini gola i ispisao iznenađujućih 1:0 na semaforu.

Radnički je ušao u minute haotične i nepovezane igre, a domaći zazidali bunker pred golom. Ćelava glava iskusnog Miloša Karišika je dominirala u kaznenom prostoru domaćih dok je Radnički bunario. Što umom, što snagom, nekadašnji omladinski reprezentativac je čistio sve pred sobom. Branio se BASK grčevito i umalo izdržao. Sreća ih je pomilovala kada su u jednom napadu barem tri puta izbijali loptu ispred prazne mreže. Ali ne i u 45. minutu.

Pecelj je sa levog krila uputio nešto između centaršuta i šuta, domaćem golmanu su se odsekle noge, a Miloš Vidović na drugoj stativi sačekao loptu i poravnao rezultat. Zasluženo izjednačenje posle kojeg je Radnički na pauzi mogao lakše da diše. I pripremi tešku artiljeriju.

Prvo poluvreme je opravdalo očekivanja i zamirisalo na senzaciju. Ko zna šta bi bilo da je ostalo 1:0... Sede glave na tribinama su analizirale. Gospoda koja ne propušta skoro nijednu utakmicu Sokolova. Ko zna koliko su ih pogledali zajedno. Za razliku od mlađih ne padaju u euforiju...

Stari BASK-ovci (©Aleksandar Gligorić/Mozzart Sport)

Slobodan Boba Stanojević ima 83 godine, bio je igrač i predsednik BASK. Tu je i bivši golman Jovanović kojem je 88 leta ali sve prati. Vladimir Batričević je nešto mlađi, tek su mu 74, a nosio je dres BASK-a 70-ih godina. Najpričljiviji među njima Jovica Šikanić, nekadašnji Bekenbauer sa Banovog Brda i dugogodišnji libero Čukaričkog.

„Ovo nam je najbolje poluvreme ove sezone. Nije nas išlo u prvenstvu. Prošle nedelje smo tek pobedili prvi put posle 12 kola. Teško ćemo odoleti do kraja“, priča nam Šikanić na pauzi.

„Da su im isključili golmana kao što je trebalo, pa da se nadamo“, nije optimista ni Jovanović.

U njihovom društvu i slavni Stanislav Karasi. Bata Stane samo pokazuje otvorenu šaku sa pet prstiju. Toliko komada očekuje da primi BASK u drugom.

„Joj kad im uđu one dve antilope sada. Ni lasom ovi naši neće moči da ih pohvataju. Ko da trči s njima?“, priča Batričević dok gleda kako se zagrevaju Bevis i Entoni.

Ostali klimoglavo odobravaju, ne nadaju se ama baš nikakvoj senzaciji u drugom poluvremenu. Biće da ljudi koji ceo život gledaju fudbal, znaju nešto o njemu.

Potvrdu nismo dugo čekali. Bevis i Entoni su na poluvremenu zamenili Miloševića i mladog Glušečvića koji danas nije imao dan. Na dokaz za teoriju časnih starina smo čekali desetak minuta. Tomić je u kontru izbacio Đurića, a ovaj u petercu pronašao 18-godišnjeg Milana Aleksića.

Do letos jedan od najtalentovanijih fudbalera Partizana je upisao prvenac u dresu Radničkog za preokret na semaforu. Sveukupno je mladi vezista ostavio lep utisak i može se reći da Radnički u njemu ima lep potencijal i kapital.

Zagrmeli su Đavoli, povezao se Radnički, a domaćin uprkos herojskom otporu podigao belu zastavu. Uzalud i ulasci Jovanovića i Đokića. Razigrani Đurić je u 75. minutu rešio sve dileme. Na pas brznogog Bevisa je probušio golmana Kneževića.

Imao je BASK još jedan trzaj života. Samo dva minuta kasnije je opet smanjio na gol zaostatka posle kontre i završnice rezerviste Luke Đokića ali se suštinski ništa bitno na terenu nije promenilo. Ušao je i Džefri Činedu i pokazao da je klasa za ovaj nivo takmičenja. Majstorski prijem na grudi u petercu i topovski volej u mreži Sokolova za konačnih 4:2.

„Džefri Činedu j... vas u pedu“, skandiralo je uz bubanj oko dvadesetak Crvenih đavola na tribinama.

Sunce je počelo da se spušta, kao i zavesa na ovu simpatičnu fudbalsku predstavu. BASK će na senzaciju morati da čeka neku drugu priliku. Radnički nije oduševio ali poklonu se u zube ne gleda. Posle 10 godina su u osmini finala Kupa Srbije. Sada ide ono ozbiljnije...