Ružan gest Emerija - odbio rukovanje sa protivnikom: Razumem ga, svi očekuju da se pojave ovde i pobede

Nije se dobro provela Aston Vila u kišnoj februarskoj noći na stadionu “Molinju”. Vulverhempton, iako odavno otpisan, održao je izabrancima Unaia Emerija čas iz borbenosti i srčanosti, kojom se nadomešćuje nedostatak kvaliteta I na kraju uspeo da slavi (2:0). Pobeda čista da ne može biti čistija. Emeri je mogao da bude ljut samo na svoje igrače, ali je umesto toga rešio da napravi ružan gest prema kolegi sa druge strane.

Čim je sudija Kreg Poson svirao kraj, iskusni Španac je krenuo put tunela, odbijajući da pruži ruku Robu Edvardsu. Niti džentlemenski, niti ljudski potez, koliko god trenera Vile u datom momentu nosile negativne emocije. Na kraju krajeva, ekipa mu je poražena od tima koji je pre deset dana sapleo Arsenal, glavnog kandidata za osvajanje titule.
“Razumem njegovu reakciju, u dve utakmice ove sezone koje smo pobedili, nijedan trener nije hteo da se rukuje (pre Emerija, isto uradio Nuno Espirito Santo). Svi misle da im je dovoljno da samo dođu da igraju protiv nas i da će im to biti dovoljno da trijumfuju. S obzirom na to kakvu sezonu imamo, mogu da razumem takav stav”, rekao je Edvards posle utakmice.

Jeste činjenica da je u pitanju lokalno rivalstvo, ali stiče se utisak da je Vila na Molinju došla sa potcenjivačkim stavom i to im se obilo o glavu. Nisu se nadali da Vulverhempton, pored toga što ima motiv da savlada rivala, vodi i bitku da ne postane najgori tim u istoriji Premijer lige. To "laskavo" priznanje je u rukama Derbi Kauntija koji je u sezoni 2007/08. osvojio 11 bodova. Vukovi su do sinoć bili na deset i uspeli su da izbegnu da budu upisani crnim slovima u almanahe najjače lige na svetu.
“Nisam se fokusirao na to, ali sam bio svestan. Ne želimo da imamo oznaku najgoreg tima. Niko to ne želi, ali nije mi namera da time opeteretim igrače. Na kraju, ostvarili smo neverovatnu pobedu. Ovo je poseban trenutak u ovako teškoj sezoni. Lepo je pokazati malo emocija”, smatra Edvards.

Nije Emeriju prvi put da odbije da se rukuje sa kolegama posle utakmice. Ove sezone se nije pozdravio ni sa Mikelom Artetom, što je trenera Arsenala ostavilo u čudu. Neko od ljudi iz stručnog štaba Vile mu je objasnio da Unai, jednostavno, nije primio poraz kako treba. Ova i sinoćnja situacija mogu da impliciraju da je Emeri jako loš gubitnik, uprkos tome što se protiv Arsenala vadio na to kako je bilo suviše hladno i da ne može da dugo čeka Artetu. Nije mu vredelo, snimak ga je demantovao.

Sinoć jeste bilo kišovito, ali teško da to može biti izgovor za neodavanje poštovanja kolegi koji te je nadmudrio. Umesto da komentariše svoj postupak, Emeri je govorio o tome kako su mu srušeni snovi o osvajanju titule.
“Pre mesec dana sam sanjao o tome da možda možemo da se popnemo na tron, sad je pitanje da li ćemo biti u prvih pet. Moramo da pronađemo ravnotežu. Imamo sjajnu sezonu i ovo je trenutak kad nam je potrebna podrška navijača”, rekao je Emeri.

Nikakvo čestitanje rivalu, makar kurtoazno, nikakav komentar na situaciju koju je sam izazvao, samo pokušaj dodvoravanja pristalicama. Nisu to maniri čoveka koji u trenerskoj biografiji ima četiri trofeja Lige Evrope i ukupno 11 pehara.