S osmehom u krevet: Večeras će mi biti potreban i leksotan da zaspim, još me radi adrenalin

“Večeras sam ga konačno video da se smeje”.

Tako je doktorka Frančeska Bonifaci opisala raspoloženje Siniše Mihajlovića nakon što su fudbaleri Bolonje posetili šefa u Sant’Orsola bolnici. Istina, nisu ulazili, nije ni bilo moguće, ali je Mihajlović i sa prozora mogao da oseti ljubav.

“Večeras će mi biti potreban leksotan da zaspim. Još me radi adrenalin”, zaista se smejao i Mihajlović.

Savršena odjava utakmice sa Interom. Danima su dežurni teoretičari zavere po društvenim mrežama spekulisali da će Mihajlović, kao legenda Nerazura, bivšem klubu učiniti uslugu tako što će “povući ručnu” pred meč koji bi mogao da odluči i osvajača skudeta. Ne samo da nije to uradio, već se pobrinuo da ekipi preko video poziva objasni da se to ne sme, a na kraju je njegova Bolonja slavila sa 2:1 i Milanu prokrčila put do prvog mesta.

Ponos je ponovo proradio kod Mihajlovića. Nije mu lako poslednjih nedelja. Već skoro mesec dana je na lečenju u bolnici, potpuno izolovan, bez mogućnosti da prima posete. Samo jednom je supruzi Arijani dozvoljeno da dođe na par sati. Prosto, procenili su doktori da iako je takva poseta rizična ona je i neophodna kako bi Miha zadržao optimizam. Bilo je to na pravoslavni Uskrs. U međuvremenu je Siniša propustio dva rođendana od svoje šestoro dece.

Ali nema izbora. Sve dok krvna slika ne bude kakva treba – nema opuštanja.

“Idem nazad da plačem, j...e se”, završio je Mihajlović jedan od poslednjih sastanaka sa igračima Bolonje.

Telefonski naravno.

Gazeta delo Sport u svemu ipak vidi i neke dobre znake. Za razliku od prethodnih terapija, pre tri godine, ovog puta Mihajlović nije izgubio mnogo kilograma. Psihički nije lako. Možda otud i ti redovni sastanci sa igračima. Traži od njih stalno da igraju kao jedan, da se bore. I rezultati se vide. Izvukli su bod na gostovanjima kod Milana i Juventusa, pa i u sudaru sa Udinezeom u kome su igrali bez sedmorice startera, zatim savladali Inter.

Opstanak je obezbeđen. Ta tri boda protiv Nerazura im nisu ni bila potrebna. Ekipa je prosto stala uz šefa. Znali su koliko mu je stalo da dokaže da se neće skloniti Interu s puta.

“On je meni dao toliko snage da bih za njega golih ruku išao u rat”, rekao je Marko Arnautović novinarima posle serenade ispod Mihinog prozora, dok je Lorenco de Silvestri dodao: “On nas uči žuvotu”.

Nekad su važnije od taktike ili čak pobede. Mihajlović ih uči da se nikad ne treba predavati, uči ih ponosu. Čak i dok krije suze zbog iznenadne posete ekipe. Čak i tada – ume da se našali.

“Neće da me puste napolje, jer pobeđuju i bez mene. Izgubite sledeću inače ostajem”.

Svi se smeju. Znaju da se šali. Sledeća je Roma. Šef će biti besan ako se Bolonja opet ne potuče.

“Samo se ti odmaraj, ja ću voditi ekipu, odlučujem o taktici i vršim izmene”, dobacuje u šali izvršni direktor Fenuči.

Predsednik Džoi Saputo je uzdržaniji, on se i inače ne meša previše oko rabota u svlačionici. Ali često zove Sinišu, dugo razgovaraju. Nema veze što su u januaru imali i neke razmirice. Mihajloviću se nije dopalo kako je klub obavio prezni rok, i predsednik je imao zamerke oko rezultata. Bilo je čak i glasina o rastanku. Samo glasina. Sve je to sada u prošlosti.

Bolonja je ciljeve ostvarila, a ekipa nikad nije bila čvršće uz trenera. I ceo klub uostalom. O tome svedoči i nova glasina: Saputo je navodno spreman da mu ponudi novi ugovor kad mu aktuelni istekne na leto 2023. Niko nije lud da raskida ovakav odnos. To ne može da se kupi na tržištu.

Samo… Mihajlović je previše ponosan da bi iz bolničke sobe razgovarao o novom ugovoru. Stres je poslednje što mu sada treba. On će svoj ugovor zaraditi na terenu.