Samo za golmane u Humskoj ne brinite: Milošević da uđe rasterećeno, a sa Vukašinom da ne žurimo

Posle isteka saradnje sa Radničkim 1923 Marko Milošević je čekao pozive iz Saudijske Arabije i Grčke, u tom periodu nije trenirao sa timom, ali kako su golmani „čudne voćke“ lakše ulaze u ritam od ostatka ekipe.
„Stabilan je momak, porodično ostvaren, kroz fudbal ispunjen, igrao je preko, jasni su mu zahtevi moderne igre. Osim toga, dugo prati Partizan, jasna mu je veličina kluba i sve navedeno će mu olakšati prilagođavanje. Imao je određenu vrstu treninga, dodatno radimo ovih dana, ali što se tiče tela – fit je. Nije zapušten, neće ništa propustiti, samo ćemo ga uvesti u proces na drugi način“.

Jovšić sa Krunićem, Vukašinom i Aleksandrom Jovanovićem (FK Partizan)

Javnost će svaki naredni potez novog Partizanovog golmana gledati kroz prizmu prethodnog, jer je Aleksandar Jovanović u očima Grobara bio više od čuvara mreže.
„Aca je dokazao ponašanjem i odbranama da je deo istorije Partizana. Sam se izborio za taj status. Bio je primer mladima kako se voli klkub i kako se brani (za) Partizan. Zaslužio je sve što mu se desilo u minule dve godine. Poznavao sam ga iz reprezentacije, kad je Mladen Krstajić nasledio Slavoljuba Muslina na poziciji selektora. Tad smo počeli da sarađujemo, upoznao sam njegove ljudske i profesionalne kvalitete. Još tad mi je bilo jasno da može u ovom kapacitetu da nam pomogne. Bio sam siguran u njega“.

Stasiti Nišlija je u čisto golmanskom smislu „stara škola“. Što bi rekao Karlo Ančeloti, kad su ga pitali, da li voli golmane koji igraju nogom: „Volim one koji brane rukama“.

„Apslotuno. Možda sam i ja trener starijeg kova. Ne po godinama, nego po principima. Fudbal je počeo da se deli na defanzivu i ofanzivu, postoje golmani koji baš dobro ofanzivno barataju nogom, slabije defanzivno. Ja sam i dalje za to da golman defanzivno bude na nivou, a ofanzivno se zna ko će odraditi posao. Naravno da je plus, pa i potreba, da golman učestvuje u igri, ali za mene je golman i dalje tip u rukavicama, ograđen u 16 metara, koji sprečava da se svi raduju. Aca je takav. Njegova najveća vrlina je eksplozivnost. Poseduje lidersku crtu, izraženu glad za pobedom, pravi je takmičar, a njegova brzina prilikom reakcija je nalik reakciji mačke“.

Možda je dao javnosti očekivao da šansu, posle odlaska Jovanovića, dobije njegov prezimenjak, Vukašin, posle sezone u kojoj je skrenuo pažnju odbranama u Jedinstvu iz Uba, gde je bio na pozajmici.

„Svako ko je makar jednom gledao Vukašina Jovanovića mogao da je da se uveri da iz njega izbija talenat. S tim što bih bio baš oprezan, dečko ima tek 17 godina. Stavljati opterećenje na momka koji nije punoletan je rizično. Naročito zbog situacije u kojoj je Partizan sad. Malo bih prikočio, ali bih mu dao prostor da se nadograđuje i dokazuje, jer nije dovoljan samo talenat. Sačuvao bih ga, polako, natenane, dao bih mu određene stavke u kojima bi mogao da napreduje“.

Vukašin Jovanović je drugačiji tip golmana u odnosu na Aleksandra.
„Ofanzivno je baš dobar, poseduje smisao za kombinatoriku, radio je to u mlađim kategorijama, još u kadetima gde je sarađivao sa Đorđijem Ćetkovićem koji neguje takav pristup. To je njegov najveći plus u ovom trenutku, ali je potrebno nadograditi drugi deo. Poenta je da te karakteristike približimo jedne drugima, kako bi bile u ravni. Bez obzira na broj primljenih golova, svaki minut provreden na terenu u dresu Jedinstva mu je značio. Svaka odbrana, pa i greška – nema veze – gradi ga kao mladog golmana. Mali je broj onih koji su pre punoletstva dobili priliku da stanu među stative gola bilo kog superligaškog kluba. Iskustvo u elitnom rangu će mu baš značiti“.

U poslednje dve decenije od mladih golmana šansu u prvom tomu Partizana dobili su samo Đorđe Pantić (zato što su se pred početak Lige šampiona 2003. povredili Ivica Kralj i Radovan Radaković) i Aleksandar Popović (usled bonus pravila kod trenera Sava Miloševića).

„Svi zajedno moramo da procenimo kad je trenutak da Vukašin počne da brani. U suprotnom može da bude loše i po njega i po klub. Partizan je konstantno pod pritiskom. Svako ko je izlazio na teren našeg stadiona razume kako je kad ne vodiš u 15. minutu 1:0. Uvek je tenzija, bez obzira da li je plus 20 bodova ili minus 20 na tabeli. Delikatna odluka je kad dati šansu mladom igraču, posebno golmanu. Lako se strada, a teško postaje heroj. To je prokeltstvo našeg posla“.

Nemanja Jovšić (FK Partizan)

A Nemanja Jovšić je u njemu maltene ceo život. Bio je i sam u koži Vukašina Jovanovića, kad ga je klub, posle staža u mlađim kategorijama slao na pozajmice u Jedinstvo iz Bijelog Polja i Smederevo, kasnije i kao trener u stručnom štabu prvog tima. Od 2016. skoro sve vreme osim nekoliko meseci boravka u Turskoj, tokom mandata Aleksandra Stanojevića u Konji. Zato je kompetentan da proceni kvalitete i onih koji nisu u prvom planu, kao što je slučaj sa Milošem Krunićem.
„Mali broj utakmica je branio, ali i ja i ekipa možemo da se oslonimo na njega u svakom trenutku. Saigrači ga obožavaju. Miran, tih, povučen, ali kad god je bilo potrebno bio je dostojan gola Partizana. Na derbiju prošle godine Krunić je bio možda naš najbolji pojedinac, iako se meč završio nepovoljno, između ostalog zbog dva penala protiv našeg tima. U dosta situaicja je bio na visini zadatka, iako je to bila najteža utakmica za klub“.

Na identičan način 41-godišnji trener hvali Nemanju Stevanovića, koji je usled razmimoilaženja sa rukovodiocima letos napustio klub.
„Prvi golman u čijem sam dolasku i ja učestvovao bio je Neca. Moja procena je bila da je dostojan Partizanovog dresa, tvrdim i danas da jeste. Pokazivao je to godinama. Broj mečeva je mogao biti veći. Da li je moglo drugačije? Sigurno. Opet, devet godina je bio sa nama i baš je mali uzorak utakmica na kojima nije bio na maksimumu. Imao je veliki uticaj u sezoni kad smo sa Stanojevićem primili ubedljivo najmanje golova u ligi (13 kapitulacija na 37 utakmica, iako se menjao sa Aleksandrom Popovićem) i do poslednjeg trenutka bili u igri za oba trofeja. Isto važi i za doprinos u pohodu na duplu krunu kod Marka Nikolića i proboj u Ligu konferencije kod Stanojevića, zbog penal serije protiv Sočija“, podseća Nemanja Jovšić.