Saničanin: Rikardo i ja smo se muški “peglali”, ima vremena da Ostojić i mene proda

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Ptuja)

Ne tako davno ga je čuvao, sad će sa bezbedne distance gledati kako muči protivnike. Kao što su se svi u Partizanu obradovali povratkom Rikarda Gomeša, tako se čini da je Siniši Saničaninu pao kamen sa srca što više neće morati da igra protiv, već sa afričkim centarforom. Prema rečima novog štopera crno-belih malo ko ga je za pet i po godina u srpskom fudbalu namučio kao strelac 26 golova u takmičarskoj 2018/19 i zato se izuzetno raduje što će ga sad imati za kolegu, a ne rivala.

Razlog jednostavan. Dok su bili na suprotnom stranama, Rikardo je na tri utakmice dao dva gola Vojvodini čijom odbranom je komandovao baš visoki defanzivac. Najpre u Humskoj u jesen 2018. Kad mu je Emil Rockov ukrotio udarac sa bele tačke, ali je iz popravnog napadač crno-belih bio uspešniji, da bi u pretposlednjem kolu istog prvenstva, na “Karađorđu”, u ranoj fazi meča savladao sadašnjeg golmana Videotona, a u finišu iznudio jedanaesterac koji je Đorđe Ivanović pretvorio u slavlje (2:1).   

“Za pet i po godina u srpskom fudbalu igrao sam protiv Partizana u dresovima lučanske Mladosti i Vojvodine, protiv izvanrednih špiceva poput Uroša Đurđevića, Leonarda da Silve Soze, Leandrea Tavambe, Umara Sadika… Svaki je bio težak za čuvanje, neki od njih prvi strelci Superlige, većina prodata za ogroman novac, sa te strane crno-beli radi sjajan posao”, navodi Saničanin koprus crno-belih napadača protiv kojij je vojevao.

Na pijadestal uzdiže Rikarda. Možda zato što je s njim imao najviše problema, iako se ta sezona pamti po klimavoj igri Partizana, a efikasnoj reprezentativca Zelenortskih Ostrva.

“Osmehom sam ga dočekao...”, jasno je 26-godišnjem momku iz Prijedora kakve je bitke vodio sa Gomešom. “Dok smo igrali jedan naspram drugog svaka utakmica je bila fajterska. Tučem ja njega, tuče on mene. Sve bez reči. Nema ljutnje. Odradimo meč, “ispeglamo” se mučki, čestitamo jedan drugom na borbi. Baš visoko mišljenje imam o Gomešu. Reč je o jednom od najkvalitetnijih špiceva Superlige. Biće Partzanu dosta lakše kad krene prvenstvo. Baš ga mnogo cenim, nadam se da će mu i naredna sezona biti blistava kao u prvom mandatu”.

Saničanin je uživo mogao da se uveri da je doskorašnji igrač Šarže iz Ujedinjenih Arapskih Emirata napast za defanzivce.

“Moderan napadač. Ima sve. Neke centarforove krasi samo skok, druge šut. A Riki je zdrava momčina, vrhunske tehnike, dobre brzine, sjajne igre glavom… Razume fudbal, što je pokazao pre tri godine kad je na različite načine tresao mreže. Ne radi to šablonski, nego na razlilite načine. Raznovrstan je napadač. Ne može štoper da se fokusira samo na jednu njegovu stranu, ima ih više, baš je teško čuvati ga”.

Ako je Rikardo dokazao da ume protiv Saničanina, Siniša je pokazao da zna protiv Partizana. Posebno u dresu Vojvodine. U biografiji ostaju četiri pobede u dresu Lala, tri vezane pod komandom Nenada Lalatovića, a premijerna dok je na klupi sedeo Radovan Krivokapić.

“Ni sam ne znam kako da objasnim”, smeje se defanzivac projektovan da igra u tandem sa Igorom Vujačićem. “Nije nimalo jednostavno triput vezano savladati crno-bele, ali se namestila dobra ekipa Voše, a bez kvalitetnih pojedinaca i skladnog tima takvo dostignuće ne bi bilo moguće. Osvajanjem Kupa Srbije potvrdili smo da nije slučajno što smo u i u prvenstvu, pre i posle niškog finala, tukli crno-bele, Između ostalog zbog Nenada Lalatovića, velikog motivatora”.

Potpuno suprotan bilans ostvario je kad je izlazio na crtu Crvenoj zvezdi. Bilo u dresu Mladosti iz Lučana (jedan remi, četiri poraza), bilo u Vošinom (deset vezanih neuspeha).

“Nismo imali sreće protiv crveno-belih. Nadam se da će se taj trend promeniti, da sa Partizanom popravim lični skor. Mada ne vodim pojedinačnu statistiku to bi značilo da smo ekipno sposobni da dobijemo večitog rivala”.

Da li i osvojite titulu?

“Moguća je to misija. Zašto da ne? Partizan je veliki klub, osvajao je pehare i pre mene, a sad je napravio dobru ekipu, igrači su fantastični. Imamo potencijal da napadnemo šampionski trofej, nadam se da ćemo to ostvariti. Prezadovoljan sam dolaskom, uslovima, ljudima koji su me domaćinski dočekali, imam samo reči hvale za trenera Aleksandra Stanojevića i njegov stručni štab. Siguran sam da ćemo tokom priprema ući u formu i početi da beležimo dobre rezultate čim počne sezona”.

Saničanin iza sebe ima ravno 150 utakmica u srpskom fudbalu. Tokom boravka u Ptuju ima za cimera i Bojana Ostojića, dugogodišnjeg štopera Partizana koga opsije jednom rečju.

“Legenda”.

Objašnjava:

“Čak i dok ga nisam poznavao njegova harizma je bila gospodska, ophođenje prema saigračima, protivnicima i sudijama za deset. Često umeju protivnici da vređaju, ali sa njegove strane nikad nisam čuo ništa negativno. Imam visoko mišljenje o Bojanu, mogu dosta da naučim”.

Eventualno se i proda. Ako je tačno da je Bojan Ostojić “spakovao” za inostranstvo Nikolu Milenkovića, Svetozara Markovića i Strahinju Pavlovića, možda može i Sinišu Saničanina, iako momak iz Prijedora nije izdanak škole, niti tinejdžer kakvi su prilikom odlaska bili sadašnji članovi Fjorentine, Olimpijakosa i Monaka.

“Dosta mlađih štopera je uz Ostojića stasalo i napravilo unosne inostrane transfere. Danas-sutra može svašta da se desi. Oni su odlazili maltene u tinejdžerskom dobu, ali i za mene ima vremena. Partizan radi dobar posao kad je prodaja igrača u pitanju, A ja sam u zrelim godinama (26), s tim da mogu da napredujem kod Stanojevića, a ako Bog dan da se oprobam “preko”. Naravno, svaki igrač će reći da bi voleo da završi u “ligama petice”, verovatno bi mi najviše odgovarao italijanski ili nemački stil, ali se ne bih se žalio na Španiju i Francusku. Nikad se ne zna. Moramo pre svega da budemo pošteni prema treningu, ostalo će doći”, dodao je Siniša Saničanin.

MOGU U DVE FORMACIJE

Kad je Saničanin dolazio u Partizan ljudi iz kluba su ga opisali kao fudbalera čiji je jedan od glavnih aduta igra levom nogom, što treneru Stanojeviću može da posluži ako poželi da ga koristi u različitim formacijama,

“Igrao sam u reprezentativnom dresu Bosne i Hercegovine sa trojicom pozadi, bio redovan kod prethodnog i sadašnjeg selektora. A odgovaraju mi obe postavke, mogu i sa četvoricom u liniji. Čim imaš kvalitetne igrače sve je lakše”.

NIJE BIO FAUL NAD SADIKOM

Kao član Vojvodine vojevao je Siniša Saničan i sa Umarom Sadikom, a jedan od duela sa sadašnjim prvotimcem Almerije ostao je posebno urezan u sećanje Grobarima, jer je posle njega tadašnji trener Savo Milošević pobesneo na arbitra Srđana Jovanovića, smatrajući da je trebalo da dosudi faul, posle čega je isključen i time završio epizodu u srpskom fudbalu.

“Nezgodan je Nigerijac za čuvanje, mada u toj situaciji nije bilo ništa sporno. Sudija je ispravno postupio. Šta da se radi, uvek će sa druge strane biti neko ko se buni. Takav je fudbal…”