Savićevićevo sećanje na zaštitnika Berluskonija: Dragi Dejane, kažu da si genije - pokaži mi protiv Barselone

Pravio je dar-mar u dresu Crvene zvezde, dobro su ga upamtili i navijači Milana. Plesao je po travnjaku gde god je igrao širom Evrope, ali prvi dani Dejana Savićevića na San Siru bili su teški. I malo je nedostajalo da pokupi stvari i ode. Verovatno bi se to i dogodilo da nije bilo Silvija Berluskonija. 

Verovao je gazda Milana u Genija i kada je pravio gluposti van terena, kada nije mogao da pronađe zajednički jezik sa Fabiom Kapelom i kada je bio utučen. Uveravao ga je da će njegovo vreme doći, da je sa razlogom tu gde je. I bio je u pravu...

Bliski su bili Dejan Savićević i Silvio Berluskoni, razumeli su se i na italijanskog biznismena jugoslovenski reprezentativac gledao je kao na drugog oca. Veliki predsednik Rosonera preminuo je u ponedeljak, a to je bio povod da Gazeta delo Sport razgovara sa Genijem.

“Razgovarao sam sa Danijelom Masarom i rekao sam mu da mogu da dođem avionom u 11.00. Savetovao me je da sačekam, jer je to državna sahrana, postoje pravila, protokoli za bezbednost... Pozvali su me i krenuo sam kolima iz Podgorice u Milano. Biću u Duomu, ne mogu to da propustim”, rekao je Dejan Savićević za Gazetu delo Sport. 

Silvio Berluskoni je od prvog dana bio zaštitnički nastrojen prema Geniju.

“Za mene je bio drugi otac. Možda to deluje kao prejaka reč, ali istina je. Osetio sam da me voli, da me poštuje. Branio me je, čak i previše. Pravio sam sr*nja, grešio sam, ali mi je rekao da ostanem miran, da budem strpljiv. Protiv Anderlehta sam odbio da se preselim na klupu, Kapelo je bio ljut. Berluskoni se složio sa Fabiom, ali mu je kazao i da mene mora da razume, da šampion pati, jer ne igra”.

Tata je to radio prvi i sa stilom

Poslednji fudbalski don

Nije to bio prvi put da je Dejan Savićević odbio da sedi na klupi...

“Znate, želeo sam da igram. Istina je, sa 17 godina sam odbio da sedim na klupi i rekao sam treneru Budućnosti: ‘Ili ću igrati ili biti na tribinama’. Sa 21 sam selektoru Osimu rekao: Ako me zoveš, pusti me da igram, inače ću ostati kod kuće’. Tako je bilo i sa Milanom, samo sam hteo da igram. Ali, čekao sam mnogo i patio”. 

Posle osvajanja Kupa evropskih šampiona sa Crvenom zvezdom mogao je da bira u kom će klubu igrati. 

“Milan je uvek bio u evropskom vrhu. Mogao sam da odem i u Juventus, Romu, Monako iz Crvene zvezde sa kojom sam u Bariju osvojio Kup šampiona, pobedivši Marselj. Morao sam da osvojiom Zlatnu loptu, ali su je dali Papenu. Izgubio je finale, bio drugi, ali on je Francuz. Razumete?”, kazao je Savićević i ispričao kako je došlo do transfera u Milan: 

“Sve se brzo dogodilo. Postojalo je interesovanje Juventusa, ali menadžer Arijedo Braida je došao u Beograd i potpisao sam. Sve je bilo veoma lako”.

(©Reuters)

Ali, po dolasku u Milan nije tako bilo... 

“Nisam mogao da izdržim, bilo je teško. Poludeo sam, hteo sam da idem kući. Posle šest meseci tražio sam da odem”.

Čak je zatražio od Silvija Berluskonija i da napusti klub.

“Kod Kapela sam malo igra, Gulit, Van Basten i Rajkard su imali prednost. Šest utakmica zaredom me je slao na teren po 20 minuta. Berluskoni mi je rekao da ostanem miran. Problem mi je bio jezik, ishrana, takođe i saigrači, druga liga. Mnogo su mi pomogli predsednik i Boban. Sećam se da mi je Zvone rekao: ‘Dejane, ne budi glup. Jači si od svih, ne idi. Videćeš. Igraj i razbićeš ih”. 

Vidite ovog čoveka pored mene, on ostaje taman ispali u Seriju B, a vi ćete svi biti prodati! Da li je to jasno?

Prisetio se Dejan Savićević i finala Lige šampiona sa Barselonom...

“Prošlo je skoro 30 godina. Ali, određene stvari i emocije se nikada ne zaboravljaju. Igrali smo protiv Barselone, bili autsajderi, osuđeni na propast, a pobedili smo 4:0. Berluskoni tada nije bio tu, tek su ga izabrali za premijera. Zvao me je dan pre utakmice i rekao: ‘Dragi Dejane, kažu da si genije. Pokaži mi protiv Barselone’. Bilo je to možda i najlepše finale, još kada se setim gola... Padnu mi na pamet Milan, Berluskoni, lepo okruženje. Postali smo to što smo postali, jer je on bio tu, naš veliki predsednik”, zaključio je Dejan Savićević.