Savo Milošević opširno: O filozofiji, Klopu, Rusiji, reprezentaciji Srbije, u kojem klubu bi voleo da radi…

Gomila trenera i fudbalera je posle rata u Ukrajini odlučilo da napusti Rusiju, ali ima i onih koji bi rado dočekali poziv iz ruskog fudbala. Među njima je srpski stručnjak Savo Milošević.

Bivši strateg Partizana i Olimpije je slobodan otkako se jesenas rastao sa slovenačkim klubom. U Rusiji jeste igrao samo godinu dana ali je u tom periodu ostavio trag kao deo prve šampionske generacije kluba iz Kazanja. Ruski mediji ga nisu zaboravili pa je dao veliki intervju za tamošnju Gazetu.

“Jedva čekam da opet počnem da radim. Trenutno sam u pregovorima sa nekoliko klubova i očekujem da od juna imam novi posao. Imam i opcije van Srbije”, kaže Milošević za Gazetu.

Da li biste voleli da radite u Rusiji?

“Sto posto! Baš bih voleo da radim u nekom ruskom klubu. Preferiram CSKA sa kojim Partizan ima bratske odnose”.

U Kazanju ga je trenirao Kurban Berdijev, jedan od najcenjenijih ali i najkontroverznijih ruskih stručnjaka. Uporedio ga je sa legendarnim Arigom Sakijem sa kojim je radio u Parmi.

“Pre svega, on je jako pametan čovek. Zna skoro sve o modernom fudbalu. Obraćao je pažnju na svaki detalj i ništa nije propuštao. Za mene je jedan od najboljih trenera u Evropi. Tada smo osvojili titulu šampiona Rusije. Ja sam otišao, a on je ponovio uspeh sledeće sezone. Igrao je dobro i u Evropi, pobedio Barselonu u Ligi šampiona koja je u tom momentu bila najjači tim na svetu. To nije moguće ostvariti ako trener ne zna šta radi. Kada sam bio direktor reprezentacije Srbije, govorio sam mladim fudbalerima kako dan posle pobede ne treba koristiti za slavlje već za naporan trening. Berdijev je dan posle uvek analizirao utakmice. Nakon pobede nad Zenitom (4:1) nam je sat i po vremena pričao o greškama koje smo napravili u tom meču. Saki je takođe razmišljao o svakom detalju. Bio je opsednut fudbalom. On i Berdijev su jako slični u tom strateškom pristupu fudbalu i odnosu prema poslu”.

Govoreći o svojoj trenerskoj filozofiji, Milošević je rekao da je najbliži Jirgenu Klopu.

“U Partizanu i Olimpiji nisam imao dovoljno vremena da primenim svoju filozofiju za koju bih rekao da je najbliža onome što neguje Jirgen Klop. Pokušavao sam to da primenim u Partizanu i Olimpiji i neću odustati ni u budućnosti. To je ofanzivan fudbal sa brzom pas igrom i brzom reakcijom”.

Milošević ceni i druge trenere…

“Neću reći da je Klop najbolji trener na svetu jer ima tu još mnogo uspešnih trenera sa različitim filozofijama kao što je Pep Gvardiola. On propoveda drugačiji fudbal ali je istovremeno jedan od najboljih. Takođe, imam najdublje poštovanje prema Žozeu Murinju iako njegovi timovi ne prave velike rezultate u poslednje vreme. Iako nije igrao fudbal na visokom nivou, vodio je ekipe do neverovatnih uspeha. Karlo Anćeloti je takođe jedan od najuspešnijih trenera u modernom fudbalu. Svako ima svoj pogled na fudbal i različito mišljenje o kapacitetima igrača. Ali možemo reći da svi ovi stručnjaci predstavljaju različite pristupe koji su dominantni u današnjem fudbalu”.

Rusi su ga pitali da prokomentariše i aktuelnog Zenitovog trenera Sergeja Semaka sa kojim je igrao u Rubinu.

“Nisam baš gledao mnogo Zenitovih mečeva da bih ocenjivao Semakov rad. Ali igrali smo zajedno i znam da je bio vrhunski igrač. Tip igrača koji sada nedostaje Rusiji. Bio je spreman da pruži sve od sebe za tim. Uvek profesionalan, pametan, ozbiljan… Igrao je i u Evropi i stekao ogromno iskustvo što je takođe uticalo na njegovu filozofiju i pristup fudbalu. Zato je i tako uspešan. Kada odete u inostranstvo, naučite nešto novo i postanete mudriji. Vidite fudbal iz drugog ugla i to vas čini boljim. Bilo da ste igrač ili trener”.

Upitan je i da uporedi reprezentacije Srbije i Rusije…

“Ovde su srpska i ruska reprezentaciie slične: Nemoguće je predvideti šta će da urade. Mi smo imali jako dobre kvalifikacije u teškoj grupi ali smo uspeli na kraju. U poslednjem meču smo pobedili Portugalce u gostima što je verovatno bila naša najbolja utakmica u poslednjih 10 godina. Da biste pobedili Portugalce, to znači da morate da budete jako dobri. Selektor Dragan Stojković je moj jako dobar prijatelj i nekadašnji siagrač. Rekao sam mu da je veoma važno da igrači ostave poslednji atom snage na terenu”.  

Reprezentaciji Rusije je uskraćena šansa da igra u baražu za plasman na Mundijal.

„Hajde da se nadamo da će Rusija moći da se kvalifikuje i da zaigra na Mundijalu. U ovom trenutku je teško komentarisati ruski fudbal i sport. Nadam se da će političari shvatiti da je neophodno da razdvoje sport od politike”.

Milošević je kao igrač najbolje osetio kako je sportistima pod sankcijama.

“Pre svega, ne verujem da će situacija sa Rusijom da se razvija na isti način kao u našem slučaju. Mi smo bili van sveta sporta tri, četiri godine. Jugoslavija je bila mala zemlja, a Srbija još manja. Bila su to teška vremena. Igrao sam tada za Partizan i zbog sankcija nam nije bilo dozvoljeno da učestvujemo u evropskim takmičenjima. Pitali smo se šta smo mi zgrešili da nam se to dešava. Treniraš i radiš naporno ceo život da bi igrao, a neko te kažnjava za stvari sa kojima nemaš nikakve veze. Tada sam bio ljut, a sada imam 48 godina i ne pratim više politiku jer verujem da ona ne donosi ništa dobro. Lakše mi je da pričam o fudbalu”.

Nada se Milošević da će ruski sportisti ubrzo opet biti deo sportske planete.

“Rusija je moćna država i mislim da su ove sankcije kratkog daha. Rusija je ekonomski veoma jaka zemlja. Naravno jaka je i u sportu. Nadam se i verujem da će uskoro biti donete neke pozitivne odluke. Ideja da se sport nastavi bez Rusije je loša. Tužno je videti sve ovo što se dešava. Kažnjavaju se ruski sportisti iako nemaju veze sa konfliktom”.