Sazrevanje Dejanovo

Možda veliki trijumf nad Liberecom, izražen kroz pet golova, ne treba glorifikovati i od njega praviti epski rezultat, jer se srpskom šampionu crtaju dve meč lopte koje treba iskoristiti. Međutim, ostvarenje Crvene zvezde te 29. oktobarske večeri 2020. godine, zapisano u već nekim sveskama rekorda, niikako ne treba potceniti. Crveno-bele su pred dolaska Vladana Milojevića školovali Liberec i praška Slavija, Viktorija Plzenj se igrala modernog fudbala u sudarima sa Vojvodinom i Partizanom, znali su naši predstavnici da dobiju i porciju od pet komada na gostovanjima u Pragu. Nije baš da smo ne napobeđivali u sudarima sa češkim predstavnicima. Ma kako god se oni zvali.

KVOTE ZA ZVEZDA - GENT

I da se još malo bavimo pretpostavkama – koje mogu da se ispostave kao činjenice – kao tezama jedne velike pobede. Možda je sve viđeno u sudaru sa Slovanom iz Libereca, potvrda one čuvene i vanvremenske izjave legendarnog Miljana Miljanića o tome kako je za stvaranje dobrog trenera, potrebno duplo više vremena nego da talenta pretvorite u ozbiljnog igrača. Ako je Dejan Stanković ulaskom u Ligu Evrope sa jednog ramena skinuo teret velikog opterećenja i još veće zaostavštine prethodnika, sada se definitivno oslobodio balasta. I može mirno da putuje kroz sadašnjost i bližu budućnost. Jednom od najvećih igrača u istoriji našeg fudbala bila je potrebna je ova silina, dominacija i fudbalska estetika tima koji vodi kako bi, pre svega, sam sebe ubedio da sazreva u ozbiljnog trenera. Mada ga čeka još hiljadu ofanziva i isto toliko besanih noći, bivši vezista Lacija i Intera je u četvrtak veče pokazao da ima nešto lepo u njegovoj specifičnosti, zemunskoj energiji, koktelu prenervoznih pokreta telom i licem... Trener Crvene zvezde nije čekao pritisak, već je na polovini istog vršio konstantan presing. Kao što je to Crvena zvezda radila u sudaru sa Liberecom...

I tu sliku smo gledali od 21. decembra kada je zakormilario matičnim klubom. Delovalo je u jednom trenutku da će emocija Dejana Stankovića biti najbolji mogući materijal za sagorevanje istinske legende na tako specifičnom mestu kao što je klupa Crvene zvezde. Toliko se Dejan Stanković trošio da ga je, prema pojedinim informacijama, pre dva meseca zvao Siniša Mihajlović i doslovce mu poručio da treba da bude mirniji. A Miha baš i nije personifikacija ravnodušnosti i emotivnog kalkulisanja, posebno dok šeta pored trenerske klupe. Sve je to proces sazrevanja i manjka sedih vlasi na glavi (mada ih Dejan Stanković ima), odbijanja tako lepe narodne umotvorine da ne može da svane pre zore. Odnosno da revolucionarni pokušaj menjanja igre može vrlo lako da ga pojede. Jer revolucija prvo jede sopstvenu decu.

Neće moći da živi od minulog rada, ali Dejan Stanković će od četvrtka veče moči da bude mirniji, jer je pod njegovom komandom Crvena zvezda odigrala skoro savršen meč. I sa savršenom postavkom. Imao je Dejan veliki hendikep u prethodnom periodu, izazvan činjenicom da je sve velike i rezultatski bitne utakmice, igrala na gostujućem terenu ili u najboljem slučaju neutralnom terenu. Zvezda je u njima nekada izgledala prosečno, nekad i slabije od toga. Znao je Dejan Stanković da je pod sumnjom – velikom sumnjom javnosti – i posle prekida filma u finišu susreta sa Araratom i nakon što crveno-beli nisu opepelili u polufinalu Kupa u Humskoj. Pa i posle Omonije, iako je tog zlokobnog dana Crvena zvezda želela da igra fudbal i bila dominantna u polju. Čak i nedvosmisleno pokazala da bi u dvomeču vrlo lako pometlala kiprskog predstavnika.

Međutim, svi ti mečevi imali su jednu zajedničku crtu. Neuspešne eksperimente Dejana Stankovića, da ne kažemo loša kadrovska rešenja. Trener crveno-belih je video šta i koliko može Miloš Degenek na beku, morao je Aleksu Vukanovića da koristi kao centranog špica u najvažnijem letnjem duelu, pristao je na rizik sa Strahinjom Erakovićem u večitom derbiju... Njegovi pretpostavljeni su verovatno sebi gunđali u bradu, ali su znali da je to put sazrevanja i da Dejan Stanković mora se se očeliči i to u neposrednoj blizini sopstvene greške. Prosto, svi veliki igrači su takvi, pomalo sujetni i uporni u razmišljaju da je samo jedan ispravan put. Onaj kojim su oni krenuli ka cilju. To će vam reći i hroničari dešavanja u Realu kada se povede priča o Zinedinu Zidanu.

“Ovo je Crvena zvezda kakvu želim da gledam. Od kada sam došao u klub mi radimo i napredujemo. Ko hoće to da vidi – videće. Bili smo perfektni. Izdržali smo kritike posle Javora, iako smo i taj meč mogli da dobijemo sa 3:0 Momci su pokazali da su lavovi”, rekao je Dejan Stanković posle Libereca.

OCENE – ZVEZDA: Katai u Balaševićevom evergrinu i ringišpil u češkim glavama! Nikad veći doprinos bekova i Falčinelijeva pravda

Zaslužio je kritike Dejan Stanković zbog nekih prethodnih odluka, ali isto tako bio bi veliki greh oduzeti mu iz CV savršenu taktičku pripremu duela sa Slovanom. Iz toga se kasnij aizrodila odlična igra, koja bi za posledicu imala zemljotres na crveno-beloj strani Topčiderskog brda samo da je bilo publike na tribinama. Nije mnogo Stanković mudrovao, izveo je na tren ono najbolje što ima i pokazao lep trenerski osećaj odlukom da zarotira Aleksandra Kataija i Mirka Ivanića. Bio je to klasičan trenerski het-trik. Osetio je Stanković sa svojim stručnim štabom da je desna strana odbrane čekog predstavnika vrlo, vrlo klimava, kao i da kretanjima u međuprostoru, između dva gostujuća bloka, može da ugrozi defanzivnu harmoniju Slovana.

Tako je i bilo. Pogodio je Dejan Stanković i sa postavljenjem Milana Gajića na desnu stranu, jer je mladom reprezentativcu Srbije legao Kolumbijac Moskera.

I još nešto vrlo bitno stoji kao testament velike Stankovićeve pobede. Posle vođstva od 3:1, pa i 4:1 nije Crvena zvezda pokazala spremnost da prihvati u naručje balkanski sindrom. Nije bilo gubljenja vremena, već je nastavila da gazi kako bi u klupski muzej donela najveću pobedu ikada u grupnim fazama.

Sve su to stvari koje idu na dušu Dejanu Stankoviću. Treneru u sazrevanju, koji će kao i svaki veliki igrač nekada biti rob naivnosti i svoje nesumnjive veličine. Tako je i Robert Prosinečki želeo da na Marakani instalira malu Barselonu, dok su ambicije Dejana Stankoviča nešto drugačije. Hoće mnogo toga da iz igre Sasuola implementira u crveno-beli tabor. Za to je potrebno mnogo sreće, još više znanja i ozbiljnog materijala.

Mada je Zvezda pokazala da za standarde Lige Evrope ima sve od nabrojanih referenci. Još samo da to pokaže protiv Genta, da Liberec ne bi bio shvaćen kao incident.