Sećanja Bepea Marote: Sa 18 godina sam pomagao oko pranja veša, u Juveu sam dostigao vrhunac

Godinama unazad, u svetu fudbala ne postoji veći mag za transfere od Bepea Marote. Podugačka je lista fenomenalnih igrača koje je sadašnji predsednik Intera doveo bez obeštećenja. Zbog smirenosti, lucidnosti u poslu i talenta da vidi nešto što drugi ne vide, dobio je nadimak “fudbalski Kisindžer”

Ipak, takav genijalac je morao da krene od nečega, a Marota je počeo od Varezea.
“Živeo sam blizu stadiona. To je probudilo moju strast prema fudbalu, Imao sam šest ili sedam godina, Vareze je tada igrao Seriju A. Bio sam njihova maskota. U to vreme sam već počeo da učim kako se pregovara. Sa radnikom u magacinu sam sklopio dogovor da mu nabavim trenerku Varezea, a u zamenu za to, pomagao sam oko čišćenja kopački, pumpanja lopti, pranja veša. Tako je bilo dok nisam završio srednju školu”, prisetio se Marota u razgovoru na seminaru vezanom za sportski menadžment.

Malo je falilo da deo Intera postane pre više od 40 godina, a sve na poziv tadašnjeg predsednika Nerazura Ernesta Pelegrinija, koga je 1995. nasledio Masimo Morati.
“Zamolio me je da dođem u Inter kao mlađi menadžer, ali bi on bio taj koji bi direktno bio uključen u sve. Da sam tad prihvatio da dođem, danas ne bih bio predsednik. Nije bilo potrebe da brzam. Ciljeve koje sami sebi postavite morate da ostvarite strpljenjem i da znate da upravljate trenutkom. Moj lični vrhunac je bio u Juventusu, znao sam kad treba da odem. Imao sam skoro 60 godina i brdo iskustva iza sebe u tom trenutku”.

Marota je uporedio rukovođenje fudbalom ranije i danas. Mnogi klubovi u Italiji su još uvek zaglavljeni u prošlosti što se tiče vođenja i finansiranja.
“Drugačiji sport od današnjeg, gde postoje javne kompanije. Ali tada su to bila ,jednostavno, sportska udruženja na čelu sa pokroviteljem, lokalnim preduzetnikom. Na kraju sezone, finansijski direktor bi bio pozvan da izračuna gubitke; danas je kontekst potpuno drugačiji. Sport danas ne bi imao razloga da postoji bez održivosti; model pokroviteljstva više ne postoji. Tada su kompanije postale društva sa ograničenom odgovornošću, sa različitim pravnim konceptima. Krivični, građanski i sportski zakoni kojima su odgovorni. Ranije je cilj bio sportsko dostignuće, bez obzira na cenu”.

Jedan od klubova koji su napravili zaokret je Pari Sen Žermen. Sveci su ostali bez Kilijana Embapea i ostalih zvezda, ali su rezultati, možda neočekivano, postali mnogo bolji.
“Ne postoji više jednačina “ako potrošim mnogo novca, sigurno pobeđujem”. Motivacija mora da se pomeša sa stručnošću. To je PSŽ uradio, promenili su koncepciju. Rekli su sebi “Nema više velikih imena, ulažemo u mlade igrače”. Rezultat svega – osvojili su Ligu šampiona”.

Rušenje San Sira se već neko vreme razmatra, kultni stadion bi mogao da ode u istoriju, a na istom mestu bi trebalo da nikne objekat vredan 1.200.000.000 evra.
“Za fudbalske romantičare, razmošljanje o rušenju San Sira donosi gorčinu i nostalgiju. Ja sam na taj stadion prvi put došao 1966. godine. San Siro je u takvom stanju da je renoviranje teško izvodljivo. Novi stadion donosi direktne i indirektne koristi. Nećemo više imati katedralu u pustinji, nego referentnu tačku grada, gde će preko nedelje biti društvenih aktivnosti”, rekao je Marota.