Sivić za petama Lalatoviću… Vrte li se ista lica po Superligi ili ima i novih?

Napokon je Toma Sivić dočekao ono što je dugo ciljao – TSC!

U ne baš zavidnoj situaciji, ali pozivu iz Bačke Topole nije mogao da odoli. Godinama ga je čekao i gledao kao mu izmiče dok je Janoš Žemberi uvažavao mišljenja raznih sportskih savetnika i eksperimentisao sa izborima trenera. Iako se Sivić kao Subotičanin sa iskustvom rada u srpskom i mađarskom fudbalu, pa i rada u manjem mađarskom fudbalskom projektu u Srbiji (Tisa Adorjan), često nametao kao prirodno i logično rešenje za klupu TSC-a, nikada nije došlo do saradnje… Sve dok Topolčanima nije počelo da ozbiljno gori pod nogama, a Sivić je imao spakovane kofere i odrešene ruke da šarne potpis na ugovor.

Računajući sve samostalne poslove u karijeri (bio je igrač-trener, vršilac dužnosti u nekim klubovima i reprezentacijama), Siviću je ovo jubilarni 30. angažman u trenerskoj karijeri koja je i počela pre tačno tri decenije. Iako prosek kaže da ima jedan angažman godišnje, bilo je i poslova na kojima je umeo da se zadrži po dve godine, ali i onih kratkrotrajnih poput angažmana u raznim reprezentativnim selekcijama Srbije (U-17, U-19, U-21) ili na Farskim Ostrvima gde je počeo.

Sivić je najmirniji period karijere imao u Mađarskoj gde je u dva mandata na klupi Kečkemeta proveo ukupno tri godine i četiri meseca, dok je Diošđer neprekidno vodio 22 meseca. U Srbiji mu je ovo 12. različiti angažman u Superligi, s tim što je neke klubove poput niškog Radničkog, Novog Pazara ili Mladosti iz Lučana vodio u po dva mandata. Po broju angžmana je trenutno u Superligi ispred njega samo Nenad Lalatović. Iako je Sivićeva trenerska karijera duža i sadržajnija, Lalatović je više puta promovisan kao šest stručnog štaba u odvdašnjem šampionatu – čak 16 puta za 13 godina! I on je u nekim klubovima radio po više puta, a najviše u Vojvodini koju je vodio u tri odvojena mandata. Lalatović je vodio i više različitih superligaških klubova (12) od Sivića (9).

Iza njih dvojice je još jedan trener koji je danas dobio posao – Slavko Matić. Temperamentni stručnjak je preuzeo Radnički iz Kragujevca što mu je šesti različit superligaški angažman u karijeri i čak četvrti od prošle sezone. Reklo bi se da su se u Bačkoj Topoli i Kragujevcu ozbiljno uplašili plej-auta, pa su se odlučili za iskusnija rešenja koja poznaju ligu, ambijent i već su bili u ovakvim situacijama. Čini se da klubovi u alarmantnim situacijama posežu za klasičnim rešenjima…

Iako današnje promocije Sivića i Matića stvaraju sliku da se u Superligi vrte otprilike ista trenerska imena, imamo i potpuno suprotan primer Radničkog iz Niša kojem je voda takođe u ušima, a odlučio se za trenera bez mnogo iskustva. Tačnije, debitanta u Mozzart Bet Superligi Srbije – Marka Neđića. Za Nišlije je ovo hrabar, rizičan, ali možda i dobitan potez. Imali su oni eksperimente i sa inostranim imenima poput Petera Pakulta i nedavno Takisa Lemonisa, davali šansu mladim snagama poput Nikole Driniča, Nikole Trajkovića ili Milana Rastavca, ali su češće posezali za klasičnim rešenjima (Milanović, Lalatović, Krunić, Kosanović, Gaćinović, Lalatović, Matić, Sivić…).

Trenutno u Superligi i nema mnogo “starih lica”. Na početku i tokom sezone ih je bilo više…

🎁🎁🎁🎁🎁

Uđi u Mozzart Sport FAN ZONU. Čitaj, igraj, osvajaj!

🎁🎁🎁🎁🎁

Sada su tu pored Lalatovića i Sivića još samo pomenuti Matić, pa i Srđan Blagojević koji je vodio tri superligaška kluba, mada je tek dolaskom u Partizan stekao domaću etiketu. Iako nemaju veliki broj različitih agažman, tu su još trojica trenera sa zavidnim superligaškim iskustvom. Zoran Vasiljević sa tri mandata u IMT-u i jednim u Radniku, ivanjička legenda Radovan Ćurčić kojem je ovo treći mandat na klupi Javora i Dejan Stanković koji po drugi put u karijeri vodi Crvenu zvezdu i već ima zavidno iskustvo u domaćem fudbalu. Radomir Koković i Jovan Damjanović sa po tri različita superligaška angažmana i dalje pripadaju grupi mlađih lica i sveže trenerske krvi, kao i Marko Jakšić kojem je Čukarički drugi klub u superligaškoj karijeri.

Trenutno na superligaškim klupama imamo čak petoricu trenera kojima su ovo prvi angažmani u elitnom rangu srpskog fudbala. To su Miroslav Tanjga na klupi Vojvodine, Predrag Ranđelović koji je nenadano dobio šansu na klupi Radnika, pomenuti Neđić u Nišu, dok su Savo Pavićević i Saša Mićović silom prilika dobili ne baš zavidnu prilike da prvedu kraju loše sezone Spartaka i Napretka. Njihovu sudbinu će pokušati da izbegne Nenad Mijailović koji se u Lučanima još nada opstanku i ovo mu je tek drugi trenerski angažman u Mozzart Bet Superligi Srbije.

Kada se sve podvuče, u srpskom šampionatu je trenutno više mlađih i novih trenerskih lica nego prekaljenih vukova. Ali, sve to može da se promeni kroz koji mesec…

Bez posla su trenutno superligaški trenerski “dinosaurusi”: Mladen Dodić, Vladimir Gaćinović, Milan Rastavac, Dragan Radojičić, Zoran Milinković, pa i Dušan Đorđević, Radoslav Batak i Slavoljub Đorđević… Bez trenerskog angažmana su i Simo Krunić i Neško Milovanović, ali je pitanje da li su oni i dalje treneri. Nezaposleni su i Vladan Milojević i Žarko Lazetić, ali je njih trenutno teško zamisliti u Mozzart Bet Superligi Srbije jer su već izgradili rejting da ne moraju da rade svugde.

Srpski klubovi, mimo večitih rivala, retko se odlučuju da daju šansu trenerima iz drugih država. Izuzetak je bio TSC sa nekim regionalnim rešenjima, Radnički koji je pogodio sa Feđom Dudićem, dok su Nišlije imali krakotrajne eksperimente sa strancima.

Uglavnom su ista imena u opticaju, a pogotovo kada rezultati nisu dobri. Čak i Crvena zvezda kao nedodirljivi lider srpskog fudbala ne rizikuje mnogo i poslednjih godina se oslanjala na ista imena sa izuzetkom Barka Bahara.

Broj superligaških trenerskih angažmana

Nenad Lalatović – 16 (Novi Pazar, Mladost Lučani 2x, Vojvodina 3x, Spartak, Mladost GAT, Radnički Niš x2, Radnički Kragujevac, Čukarički, Borac, Crvena zvezda, Napredak, Voždovac)

Tomislav Sivić – 12 (TSC, Radnički Niš x2, Spartak, Novi Pazar x2, Železničar, Mladost Lučani x2, Hajduk Kula, Voždovac, Smederevo)

Slavko Matić – 6 (Napredak, Novi Pazar, Tekstilac, TSC, Radnički Niš, Radnički Kragujevac)

Srđan Blagojević – 4 (Partizan x2, Javor, Inđija)

Zoran Vasiljević – 4 (IMT x3, Radnik)

Radomir Koković – 3  (Železničar, Radnički Niš, Voždovac)

Jovan Damjanović – 3 (Voždovac, TSC, OFK Beograd)

Radovan Ćurčić – 3 (Javor X3)

Dejan Stanković – 2 (Crvena zvezda x2)

Marko Jakšić – 2 (Radnik, Čukarički)

Nenad Mijailović – 2 (Železničar, Mladost Lučani)

Miroslav Tanjga – 1 (Vojvodina)

Predrag Ranđelović – 1 (Radnik)

Marko Neđić – 1 (Radnički Niš)

Savo Pavićević – 1 (Spartak)

Saša Mićović – 1 (Napredak)