Skarfejs ide u penziju: Frank, izvini za Zlatnu loptu iz 2013.

Svakoj priči dođe kraj, ali ona iza Franka Riberija bar je – prokleto dobra. Fudbalski “Skarfejs“ svašta je preturio za ovih 39 godina na planeti, od udesa koji mu je ostavio ogroman ožiljak po kome je bio prepoznatljiv, direktorskih pretnji bejzbol palicama u Galatasaraju, pa do uloge žrtve u jednom od najkontroverznijih izbora za Zlatnu loptu, onom iz 2013. godine.

Usput je stigao da igra finale Mundijala 2006. godine, da sa Bajernom devet puta pokori Nemačku, a te 2013. i celu Evropu i kasnije planetu. Da ostane upamćen po tome što je sa Arjenom Robenom činio verovatno najubitačniji tandem svoje ere.

Ta je era odavno završena. Roben se penzionisao prvo 2019, a onda posle još jedne sezone u matičnom Groningenu – veći je deo propustio zbog povrede – i konačno 15. jula 2021. godine. Godinu i kusur kasnije i Riberi je, nakon što je zbog ljubavi prema fudbalu rešio da odigra sezonu u Salernitani za platu od skromnih 125.000 evra, shvatio da telo jednostavno više ne može.

Ostaće zapisano da je poslednji meč, mada to tada nije ni znao, odigrao 14. avgusta protiv Rome Žozea Murinja, u prvom kolu Serije A. Ušao je na teren u drugom poluvremenu, odigrao 36 minuta i par dana posle toga shvatio da su kolena odlučila: dosta je bilo. Dva meseca kasnije italijanski mediji su objavili da je Riberi prelomio, ide u penziju, mada će ostati u Salernitani, prvo kao ambasador, a od leta i kao trener.

Valja u ovakvim prilikama reći da je profesionalnu karijeru počeo u rodnom Bulonju, da bi zatim igrao za Ale, Brest, Mec, Galatasaraj – tužio ih je zbog neisplaćenih zarada, otud one pretnje direktora i menadžera sa početka teksta – Olimpik Marselj i onda, u vreme kada su ga hteli i Arsenal i Real Madrid, izabrao Bajern u transferu teškom 26.000.000 evra, sa još 4.000.000, naravno ostvarenih, u bonusima.

Tada je i stvoren ovaj novi Bajern, ponovo u vrhu ne samo nemačkog, već i evropskog fudbala. Nakon dolaska Riberija i Robena i skorog potonuća Mančester Junajteda, samo je Bajern godinama mogao da parira velesilama kakve su predstavljali Real Madrid Kristijana Ronalda i Barselona Lionela Mesija.

Sa peharom Lige šampiona (©Reuters)

Jeste mu Čelsi – samo Petr Čeh i Didije Drogba znaju kako – 2012. stao na putu u finalu Lige šampiona, ali naredne sezone Bajern je pregazio konkurenciju, u polufinalu Barselonu s ukupnim rezultatom 7:0, zatim i Borusiju Dortmund Robenovim pogotkom u 89. minutu za 2:1.

Pa ipak, kada se birao najbolji na svetu – tada su Frans Fudbal i Fifa još sarađivali – Riberi je ostao kratkih rukava. Fifa je prvo dozvolila dodatne dve nedelje za glasanje i Ronaldo je prigrlio Zlatnu loptu, iako u sezoni 2012/2013 nije osvojio ništa. Nagradu su mu doneli golovi na jesen 2013. godine – dao ih je 27 za polusezonu – i u jednom od najneizvesnijih izbora dobio 27,99 glasova, ispred Mesijevih 24,72 i Riberijevih 23,36 procenata. Francuzu nisu pomogli ni trijumfi u Bundesligi i Ligi šampiona.

Nikada to nije preboleo, pa je baš nedavno u intervjuu za Gazetu delo sport rekao.

“Nije bilo fer. Imao sam neverovatnu sezonu, trebalo je da dobijem Zlatnu loptu. Produžili su vreme za glasanje i nešto čudno se desilo. Činilo mi se da je to bio politički izbor“.

I dalje se čini, ali to ne menja činjenicu da će Riberi ostati upamćen kao jedan od najvećih fudbalera sa početka 21. veka. Neka je srećna penzija! I izvini za tu Zlatnu loptu.