Skica za portret Dušana Tadića: Konobaru karte za ložu, u svlačionici i idol i babaroga, prijatelj lojalan do kraja

Najbolji fudbaler van liga Petice, kapiten reprezentacije Srbije, čovek koji je golom i asistencijom matirao Portugaliju u Lisabonu i odveo Orlove na prvenstvo sveta. Idol navijača i mladih igrača Ajaksa, ali koji i te kako zna da bude i babaroga u svlačionici. Sve je to Dušan Tadić, uvek nasmejan, uvek raspoložen kao dobri momak iz komšiluka.

I da, baš je takav van terena, kažu oni koji ga dobro poznaju. Prijatelj lojalan do kraja, koji ne okreće leđa ni u najtežim trenucima.

Holandski NRC je napravio tekst koji je prava skica za portret Dušana Tadića, pogotovo onog dela života koji provodi u toj zemlji, čiji je deo dugo, otkada je otišao iz Vojvodine u Groningen, sa pauzom perioda koji je proveo na Ostrvu.

Kakav je Tadić van terena pričao je Bobi Mileski, vlasnik restorana „Makedonija“ u Groningenu, koji je prvi čovek koji se sprijateljio sa Dušanom kada je kao mlad igrač stigao iz Novog Sada.

„Poznajem mnogo bogatih ljudi, ali nikada nisam sreo nekog tako velikodušnog kao što je Dušan. Treba vam 16 ulaznica za utakmicu? On to sredi. Nekoliko stranaca želi da večera u vašem restoranu? Nema problema, Dušan će platiti“, kaže Bobi.

Na istu temu imao je šta da doda i Jan Dirk Cverver, nekada član menadžmenta Groningena.

„Nekada se dešavalo da zateknem nekog nepoznatog u Dušanovom delu lože i pitao se kako li je taj došao tu. Ispostavilo bi se da je konobar iz restorana u gradu želeo da gleda Ajaks tog dana, jer je veliki Tadićev fan“, prisetio se Cverver.

A, isti ovakav kakav je danas: posvećen, krvavi radnik, koji vodi računa o svemu, bio je Dušan i kada je došao u Holandiju.

„Bila je prava retkost videti nekog sa tako profesionalnim stavom. Bio je neverovatno disciplinovan na treninzima, vodio je računa i o ishrani. O svemu. Podsećao me na Arjana Robena“, kaže Hans Nijland, nekadašnji generalni menadžer Groningena.

Jedan od najboljih igrača sveta Virdžil van Dajk takođe izdvaja Tadića kao jednog od saigrača koji su imali veliki uticaj na njega.

„Tadić je uvek bio tu da nas gura dalje. I pomogao mi je sa tim stavom. Pomislili bismo često „sad će Dušan da dođe u teretanu na pola sata, očekivaće da i mi budemo tamo“. I to je imalo efekta“, pričao je Van Dajk.

Sada kada nosi kapitensku traku u Ajaksu, Tadićev uticaj na saigrače je veći nego ikada. Ali, iako deluje kao čovek koji ne bi mrava zgazio, Dušan i te kako ume da podvikne u svlačionici. Novinar Zander Zeldenrajk, koji piše knjigu o srpskom asu, razgovarao je sa jednim mladim fudbalerom Kopljanika, nije otkrio ime, koji mu je ispričao da je Tadić nekada strah i trepet. Da je toliko zahtevan, da ga se mladi igrači nekada i plaše. A, pogotovo imaju strah da na utakmici ne naprave neku veliku grešku.

Drugačiji ugao gledanja ima Stiv Meklaren, koji je u Tventeu bio Tadićev trener.

„On je „lepak“ tima u svlačionici. Uvek je tu da pomogne svakom, bez obzira ko je, odakle je“.

Pokušali su Holanđani poslednjih dana da upletu Tadića u razne kontroverze. Da nije hteo da nosi kapitensku traku u duginim bojama ili u bojama ukrajinske zastave, koju je jednom i nikad više stavio na ruku. Međutim, Jevgenij Levčenko, bivši ukrajinski fudbaler, koji je sada predsednik Sindikata fudbalera u Holandiji je otkrio:

„Dušan mi je poslao poruku: „Lev, nadam se da će biti sve u redu u Ukrajini“. Nije morao to da uradi i zato mi je drago što je reagovao na takav način“, ispričao je Levčenko.

Zameralo se Tadiću i što nije okrenuo leđa svom prijatelju Marku Overmarsu, koji je optužen za neprimereno seksualno ponašanje prema zaposlenim ženama u Ajaksu, zbog čega je morao da napusti klub. Opet, njegov prijatelj Cverver otkriva drugu stranu priče.„Rekao mi je da ima dve sestre, majku, ćerku i da ne može ni da zamisli da se to njima dogodi“.

A, dodao je Cverver i da se kao ličnost promenio za 12 godina otkako je došao u Holandiju. Da je postao mnogo otvoreniji čovek prema svemu, da obožava život u Amsterdamu, da najviše voli da ide sa porodicom u Zoološki vrt i da sa sinom često ide na pecanje van grada.

Čak i drugi, kao što je Patrik Smit, koji je Tadićev prijatelj van fudbala, veruje da će srpski fudbaler i kada završi karijeru ostati da živi u Amsterdamu.

„Mislim da bi za njega bilo savršeno kada bi dobio posao u Ajaksu. Pogotovo sada kada će i njegov veliki prijatelj Klas-Jan Huntelar raditi tamo“, naglasio je Smit.