Slaviša Stojanović: Kada ne radiš jednu sezonu svi zaborave da si trener

Uz titule u Domažalama i Crvenoj zvezdi, plasman u Evropu sa ekipom sa slovenačkog primorja, odnosno 11  uzastopnih pobeda, predstavljaju jedan od najvrednijih ramova trenerskog portreta Slaviše Stojanovića. I praktično novu afirmaciju, jer je dugo trenerski apstinirao.
„Baš mi je bio potreban ovaj angažman. Znate kako, imao sam problem sa zdravljem, koronom, govorimo o periodu posle Levskog. Odlučio sam se da napravim „brejk“, želeo sam da oporavim organizam, da se manem stresa, osetio sam da mi je to potrebno. Odbijao sam neke ponude, a onda kada dugo ne radite nastaju problemi druge vrste. Svi vas pitaju zašto ste dugo bez posla. Onako, u ovom našem esnafu vas brzo ljudi zaborave...“, počinje priču za Mozzart Sport Slaviša Stojanović.

Ispostavilo se da je Koper bio najbolji mogući potez za rehabilitaciju karijere. Stabilan klub, kontrolisani pritisak, ekipa u „daunu“, ali, ipak, dovoljno inteligentna i hrabra da uletu pohvate zahteve Slaviše Stojanovića i njegovog najbližeg saradnika Bratislava Živkovića.
„U tom intermecu periodu dobijao sam pozive ozbiljnih sredina i Saveza. Bio sam na pola koraka da preuzme mladu reprezentaciju jedne zemlje, imao obećanje da će se to desiti. Odlučio sam da zbog toga odbijam pozive sa egzotičnih destinacija. Na kraju nije se desila reprezentacija, ali jeste Koper... Ovde ljudi misle da je to klub bez pritiska, ali nije baš tako. Nije Zvezda, niti Levski, ali očekuje se da od vas napravite rezultat“.

Rezultat je brzo isporučen. Sa Slavišom Stojanovićem je Kopar brzo pogledao. Od ekipe van bitnih dešavanja, došao je u situaciju da se bori za izlazak u Evropu. Na kraju je prvenstvo završio na trećčem mestu uz finale Kupa.
„Onako, baš lepa satisfakcija. Da sam se nadao da će tako biti – možda i jesam. Jer sam navikao da u životu budem posvećen. Ekipa nas je dobro prihvatila, uspeli smo da u nekim mečevima demonstiramo kvalitet, pravi ratnički mentalitet. Savladali smo Celje u prvenstvu 3:2, iako smo gubili 0:2. To je ozbiljan poduhvat, ako se zna da je reč o četvrtfinalisti Liga Konferencije... Mnogo je to ozbiljan klub. Prave odlične transfere unutar Slovenije. Imaju mogućnost da plaćaju igrače preko milion evra. Šteta što protiv njih nismo bili na nivou u finalu Kupa. Mnogo loših stvari se tada posložilo. Nismo jednostavno bili na nivou“.

I bez toga utisak je odličan.
„Nisam čovek koji sebe stavlja u prvi plan. Ali i ovo sa Koprom će mi pomoći da nešto ostavim iza sebe. Posebno u Sloveniji. Tako sam vlasnik nekih rekorda, čak i u drugoj ligi. Tu je titula sa Domžaleom. Trenutno mi je sve potaman u Kopru. Imam ugovor na još godinu dana... Kao trener mogu samo da poželim takav klub“.

Došao je Slaviša Stojanović da uhvati malo beogradski vazduh, da se vidi sa brojnim prijateljima, i brzo se zaputio nazad u Sloveniju.
„Bila su predviđanja da ćemo startovati od drugog kola kvalifikacija. Tako sam napravio plan priprema. Međutim, sada je došla informacija da ćemo krenuti od prvog kola. Malo nas to remeti. Očekivanja su da stignemo što dalje. Nema imperativa, ali maštaćemo i u grupnoj fazi. I odmah da kažem ne bhi voleo da se susretnem sa srpskim klubovima. Gledao sam Radnički nekoliko puta, igraju ofanzivno sa mnogo intenziteta“.

Prati se u Srbiji slovenačko prvenstvo, posebno od trenutka kada je tu zemlju Crvena zvezda detektovala kao teritoriju potencijalnih pojačanja. Elšnik je već ostavio trag, pričalo se o golmanu Olimpije Vidovšeku.
„Konkrentnije je takmičenje nego u Srbiji. Ne kažem da je kvalitetnije.  Zvezda je odskočila i verovatno bi ovde lagano osvojila titulu. Ali bi možda imali manji procentat osvojenih bodova. Posebno posle evropskih utakmica i velike potrošnje. Celje, Olimpija, Maribor... To su već godinama ozbiljne sredine“.

Orkenuli su se Slovenci španskom tržištu.
„Videli ste da su moji pomoćnici imali sukob sa Rijerom iz Celja u toku finala Kupa. Na stranu taj detalj. Kod njega se vidi da je doneo nešto novo. Imaju automatizme u igri, kombinatoriku, igraju malo rizično. U Olimpiji je Sančez...“.

A hoćemo li u dogledno vreme ponovo videti Slavišu Stojanovića u srpskom fudbalu?
„Nikada se ne zna... Znate moje korene, ovde mi živi majka... I te uspomene iz Crvene zvezde, uvek u meni bude nešto. Na kraju se svi sećamo samo lepih stvari“.