SMS inside story: Osam godina lojalnosti, tri propala transfera i ponuda koja se ne odbija

Gori nebo nad Evropom, ali gori i fudbalska pijaca zbog upliva saudijskog kapitala. Dešava se nešto što je bilo nezamislivo. Na Bliski istok ne idu samo istrošene zvezde zvučnog imena, da im kapne koje milionče pred penziju, već i igrači u zenitu karijera.

Jedan od njih je i Sergej Milinković Savić (28). Reprezentativac Srbije je uz Rubena Neveša (26) najveće iznenađenje saudijske ofanzive. Za njima će verovatno Aleksandar Mitrović. Svi mlađi od 30 godina i u sjaju fudbalskog veka.

Ali za priču o Sergejevom iznenađujućem transferu u Al Hilal, potrebno je poznavati i kontekst priče u današnoj Saudijskoj Arabiji.

Otkako je princ Mohamed bin Salman preuzeo upravljanje kućom Sauda, u uho mu je šapnuta ideja o ulaganjima u fudbal od strane bliskog savetnika Šeika Al Turkija, zaduženog u njegovoj vladi za sport i zabavu. Al Turki je prvi ušao sa saudijskim kapitalom u fudbal kada je 2018. kupio egipatski Piramids (hteo da uđe u Al Ahli ali je najuren iz „najvećeg kluba u univerzumu“), a godinu dana kasnije i Almeriju. Od 2020. je počasni predsednik Al Hilala.

Mundijal u komšiluku kod „rođaka“ iz Katara je samo raspalio prinčevu zavist i ambiciju da pokaže ko je glavni na Arabijskom poluostrvu. Javna je tajna da su Saudijci bili u šoku kada je „mali rođak“ dobio organizaciju Svetskog prvenstva, a potom i besni kada je Katar odbio da ih časti organizacijom makar jedne grupe elitnog događaja.

U međuvremenu je kupljen i Njukasl... Kada već „rođaci“ iz Dohe i Abu Dabija mogu da poseduju Mančester Siti i PSŽ, zašto da i Saudijska Arabija ne vrati sjaj nekom klubu sa imenom i prezimenom poput Njukasla?

Mundijal u Kataru i sav taj narod koji je zbog fudbala došao u zatvoreni arapski svet je dodatno zapalio princa prestolonaslednika.

Mohamed bin Salman je više nego kontroverzna ličnost. Formalno je kralj države njegov otac Salman bin Abdelaziz koji ima 87 godina, ali je suštinski MBS taj koji o svemu odlučuje. O životu i smrti. Načekao se da stari kralj Abdulah umre u 90-oj godini, pa da njegov otac 2015. preuzme vlast, a potom se potrudio da niko od rođaka i ostalih pretedenata na tron ne dođe u situaciju da uzurpira vlast. Tabloidi pišu da je utamničio rodbinu i prijatelje, ubijao novinare i humanitarce, napravio odrede smrti „Tajger Skvad“ koji u zemlji i inostranstvu love protivnike i već godinama u Jemenu je generator najkrvavijeg sukoba na planeti koji je odneo na desetine hiljada života dece.

Istovremeno je najavio otvaranje do sada zatvorene islamske petromonarhije prema svetu. Princ je 2016. objavio ambiciozan plan po imenu „vizija 2030“ vrednosti od NEKOLIKO STOTINA MILIJARDI dolara. On sadrži izgradnju novih „pametnih gradova“, mega zabavnih parkova, moderne industrije i rađanje nove ekonomije koja nije naslonjena na naftu. MBS je posle 30 godina otvorio bisokope u zemlji, dao ženama vozačke dozvole, dozvolio im da gledaju fudbalske utakmice i povukao dosta popularnih poteza za tamošnji narod. Istovremeno je navodno represija na svaki vid kritike i drugačijeg mišljenja postala još veća.

Bitan deo plana je bio i sport. Saudijska Arabija već uzima svetu najveće događaje u golfu i borilačkim sportovima. Ali želi još. Ono najbolje i najvrednije. Fudbal.

Skovan je plan o silnim ulaganjima čiji vrhunac je trebalo da bude organizacija Mundijala 2030. godine Ali zbog regulativa i zakona FIFA, ipak nije bilo izvodljivo. Uprkos pritiscima Đanija Infantina na one koji glasaju, priča će morati da se prolongira do 2034.

Kao što pre dve godine nije uspeo ni projekat čuvene Superlige za najmoćnije klubove Evrope. Iza kapitala od četiri milijarde evra koji je trebalo da lansira Superligu, stajao je novac čiji konačan trag je vodio do Saudijske Arabije i državnog fonda PIF.

I tako je zimus u toku Mundijala u Kataru počela saudijska ofanziva na fudbal... Momenat nije bio slučajan jer je ceo svet gledao u Katar.

Klubovi u Saudijskoj Arabiji su svakako državni. Jedan je najveći (Al Hilal), tri su još velika (Al Itihad, Al Nasr i Al Ahli), još dva (Al Itifak i Al Šabab) imaju prestiž. Ostali su manje bitni. Ove godine je državni uticaj samo preformulisan u zvanične dokumente kada je PIF postao vlasnik četiri velika saudijska kluba.

Prvo je država častila Al Nasr kada je dovela Kristijana Ronalda za dvogodišnji ugovor vredan 200.000.000 evra. Neto! Uz obećanje da će po završetku igračke karijere dobiti još pola milijarde evra za petogodišnji ugovor kao promoter države.

Krenuli su Saudijci tada ka još velikih zvezda, nisu uspeli, ali je oluja prolongirana za proleće. A onda jedan za drugim: Karim Benzema i Engolo Kante u Al Itihad, Ruben Neveš i Kalidu Kulibali u Al Hilal, Eduar Mendi i Roberto Firmino u Al Ahli, Marcelo Brozović u Al Nasr.

I Sergej Milinković Savić u Al Hilal.

Kod kraljevskog kluba iz Rijada primetan je trend da ne dovodi igrače u jeseni karijera već u najboljim godinama. Ruben Neveš ima 26 godina i imao je poziv Barselone. Al Hilal mu je poslao ponudu:

„Sve što ti Barselona nudi, mi ti nudimo puta tri“.

Katalonci su bili spremni da mu daju neto platu od 6.000.000 evra, Al Hilal je to utrostručio na skoro 20.000.000. I platio obeštećenje Vulvsima od 55.000.000 evra. Bila je to želja portugalskog stručnjaka Žorža Žezusa.

Kao i Sergej Milinković Savić umesto ponuđenog Marka Veratija.

Srbin iz Lacija je godinama bio jedan od najtraženijih vezista Evrope, ali je ostao osam godina u Rimu. I pokazao lojalnost klubu kao retko ko.

Priča o Sergeju i Laciju je i počela proverom lojanosti. Dok je bio igrač Genka, sportski direktor Lacija Igli Tare ga je poželeo u Rimu. Dogovorio se sa njim, agentima i Belgijancima, ali tada je u priču uskočila Fiorentina sa boljom ponudom Genku. Klub iz Firence je insistirao da Milinković Savić dođe kod niih.

I došao je.

Bila je to kratka poseta u leto 2015. Samo usputna stanica ka Rimu. Posle svih pritisaka došao je iz poštovanja i da im u oči kaže da ne želi da igra u Fjorentini jer je dao reč i rukovao se sa ljudima iz Lacija. Tako je završio u Rimu.

Potpisao je petogodišnji ugovor vredan 850.000 evra po sezoni, a Genku je pripalo 10.000.000 evra (kasnije će još toliko) .

U Lacio je došao kao dečak, a otišao čovek, otac, reprezentativac, jedan od najboljih igrača Serije A i najefikasniji stranac u istoriji Lacija. Stasavao je prvo kod Stefana Piolija, a onda godinama kod Simonea Inzagija. Posle sezone aklimatizacije i navikavanja na taktičke zamke „kalča“, već u drugoj sezoni kod Inzagija je postao jedan od nosilaca igre. Klub je reagovao u leto 2017. i produžio mu ugovor sa povišicom na 1.850.000 evra po sezoni.

U trećoj je eksplodirao, dao 12 golova u Seriji A i tada počinje „transfer saga Sergej Milinković Savić“. To je bilo leto kada je vredeo sto miliona.

Trener Mančester Junajteda je bio Žoze Murinjo, a direktor Ed Vudvord. U maju 2018. Vudvord je posle nekoliko nedelja pregovora poslao prvu zvaničnu ponudu Laciju za Milinković Savića: 90.000.000 evra fiksno i 10.000.000 kroz bonuse.

Počela je igranka sa Klaudijom Lotitom, predsednikom Lacija. Čovekom oko koga vladaju podeljenja mišljenja. Neko će reći da je tu jer se „dobro udao“ i stekao političke veze. Sa druge strane, činjenica je da je Lacio digao iz pepela posle propasti Kranjotija i spasao klub. Činjenica je i da su ga tvrdoglavost i štedljivost često previše koštali i da zbog njega Lacio nije napravio iskorak da se bori za titulu. Lotito je imao sreće sa Inzagijem, Imobileom, Milinković Savićem, s obzirom na to koliko malo su ga koštali. Nije umeo da ih okruži jednako dobrima i osvoji neki veliki trofej.

Kada je stigla pomenuta ponuda Mančester Junajteda, još nije bio tako tvrdgolav. Ali je bio alav. Tada ga je pozvao jedan od najvećih agenata sveta Žorž Mendeš i posavetovao ga da odbije jer će mu on uskoro od Pari Sen Žermena doneti ponudu od 150.000.000 evra. Lotitu su se oči zacaklile kao Keba Krabi. Naravno, ponuda iz Pariza nije stigla, ali zato jeste Fred u Mančester Junajted.

Lotito je tada krenuo sa čuvenim pričama o 150.000.000 evra, jer je zaista mislio da će mu neko doneti taj novac. Inertan kakav nekada ume da bude na terenu, Milinković Savić nije rekao ništa posle propalog transfera, nije tražio od predsednika da ga proda. Niti su Mateja Kežman i Uroš Janković, njegovi agenti kroz čitavu karijeru, u javnosti vršili bilo kakav pritisak da se transfer desi. Zapravo na Guglu ćete za sve ove godine teško naći reči Milinković Savića da želi da ode iz Lacija.

I taman kada je sezona trebalo da počne, u priču je ušao Milan. Direktorski tandem Fasone – Mirabeli i kineska era su bili pri kraju, u klub su došle legende Leonardo i Maldini i tog leta vodili transfer politiku. Lotito je pre neki dan rekao da mu je Galijani nudio 140.000.000 evra za Sergeja u Milanu, ali nije baš izneo tačne podatke. Milan jeste hteo Sergeja, a Leonardo i Maldini su u avgustu dostavili ponudu: pozajmica s obaveznim otkupom ugovora za 80.000.000 evra plus bonusi i procenti. Na primer, svaki plasman Rosonera u Ligu šampiona tokom trajanja ugovora bi značio još oko 3.000.000 evra. Lacio bi i tu izašao blizu 100.000.000 evra ukupno. Ali Lotito nije pristao.

Bilo je to burno leto u kojem je SMS odigrao i neuspešan Mundijal sa Srbijom na kojem se od njega previše očekivalo. Ranija situacija sa Slavoljubom Muslinom mu nije bila od pomoći, jer mu je javnost nacrtala metu buntovnika, iako osim Muslina ni sa jednim trenerom ni pre ni posle nije imao problem.

Pad u formi bio je evidentan posle svega što se desilo tokom leta. Već sledeće sezone Sergej je bio stari i tada je opet počelo da se šuška o transferu. Lacio mu je opet produžio ugovor, plata je sada skočila na 3.2000.000, što je sa bonusima svake godine izlazilo na 4.000.000. Lotito je insistirao da fiksni deo bude takav, a da bonus od 500.000 bude aktiviran već posle tri odirgana meča u sezoni. Tako je želeo zbog javnosti i platne hijerarhije u klubu. Milinković Savić je blistao te jeseni 2019.               

Nekoliko meseci ranije, Leonardo je iz Milana stigao u Pari Sen Žermen i za sobom doneo želju zvanu Milinković Savić. Plan je bio da krene po njega u leto 2020. Korona je prekinula sjajnu Sergejevu sezonu, a PSŽ tog leta nije trošio mnogo, niti se posle javio sa ponudom.

U međuvremenu u Sergejeve udvarače se 'upisao' i Juventus. Lotitov najveći neprijatelj. Cenili su u Torinu kvalitete srpskog veziste, hteli da uđu u pregovore sa nekim realnijim ponudama, međutim tada je došla čuvena Lotitova izjava:

„Za 60.000.000 evra mogu da dobiju jednu nogu“.

Juve se okrenuo i otišao...

Iako je igrao sve bolje i bolje, imao dabl-dabl sezone, Sergej od te 2020. nije bio tako blizu odlaska iz Lacija. A delovalo je i da uživa u klubu, gradu, životu, fudbalu. Kako se bližio kraj ugovora potpisanog do 2024, tako je bivalo jasno i da će nešto opet morati da se potpiše. Ali to ovoga puta nije bio novi ugovor.

Letos je postignut dogovor da će Sergej ovog leta otići u sluaju dobre ponude, ili Lacio rizikuje da ga izgubi bez obeštećenja. Bio je to pravi momenat za veliku trojku sa severa. Ponajviše za trojicu trenera. Pioli, Inzagi i Alegri jako cene srpskog vezistu. Ali džaba kada u Italiji niko nema para... 

Maldini i Pioli su dugo sanjali o Sergeju u Milanu. Kada je legendarni kapiten dobio otkaz na poslednjem sastanku sa američkim vlasnicima, jedna od stvari na kojima je insistirao je bila da mu se omoguće transferi Milinković Savića i Roberta Firmina. Amerikanci nisu hteli ni da čuju. Želeo ga je Simone Inzagi, ali je situacija u klubu takva da je Inter mogao da ponudi maksimalno oko 28.000.000 evra. I u Juventusu je bilo nešto slično. Nudili su oko 20.000.000 evra plus Nikola Rovelu i još nekog igrača. Lotito nije želeo ni da razgovara za te brojke.

I onda su se pravo niotkuda javili Arapi. Odmah spremni da plate traženih 40.000.000 evra, što je iznenadilo i Lotita.

„Sergej je posle osam godina zatražio da napusti Lacio. Hteli smo da mu produžimo ugovor i povećamo mu platu, pokušavao sam do poslednjeg minuta da ga zadržim, ali kada čujete da igrač kaže kako je u pitanju lični izbor, šta vi tu možete da uradite? Nisu u pitanju pare već motivacija. Želi da promeni sredinu. Ako ode u Saudijsku Arabiju, onda će njegovi motivi biti isključivo finansijske prirode“, rekao je Lotito, a onda tražio još 2.000.000 evra da Saudijci plate Genku i Vojvodini umesto da to ide od njegovog dela.

Na kraju se desilo nezamislivo za ovih osam godina. Milinković Savić će zaraditi više od Lotita.

Al Hilal mu je dao trogodišnji ugovor vredan 25.000.000 evra fiksno po sezoni, plus 5.000.000 kroz realne bonuse, što ga stavlja u rang 10 najplaćenijih fudbalera sveta uz Embapea, Ronalda, Benzemu, Mesija, Nejmara, Kantea, Brozovića, Oskara... Bila je to ponuda koja se ne odbija.    

U klubu iz Rijada se pridružio treneru Žoržu Žezusu, saigračima Kaliduu Kulibaliju, Rubenu Nevešu i nada se dolasku zemljka Aleksandra Mitrovića za kojeg je u novom klubu šapnuo reči hvale. Tu je i „polovina“ saudijske reprezentacije. Tim od kojeg se očekuje da vrhunac dostigne 2025. na SP za klubove sa 32 učesnika.

Za osam godina u Rimu i Laciju, Milinković Savić je izrastao u legendu kluba i stekao nadimak Serđente (narednik). Nije napravio nijedan skandal, često je navođen kao primer fudbalera i lidera. Koliko je mogao sa limitiranim timom Lacija, toliko je uradio. Kup Italije i dva Superkupa, učešće u Ligi šampiona... Za nešto više je falio novac koji Klaudio Lotito nije voleo da uloži, niti da ga zaradi kada mu se nudio.

Na kraju je gazda Lacija poslednjeg Sergejevog jutra u Rimu kada su ugovori već bili potpisani, pitao:

„A da pocepamo mi sve ovo i da ostaneš?“

Most je već pređen. Milinković Savić je rešio da ga prati etiketa „plaćenika“ jer je prihvatio nešto što se nudi jednom u životu. U milion života. A možda će samo biti među prvima u nastanku lige čiji je cilj da bude među 10 na svetu.

Tek su počeli.