Soldadova retrospektiva: Kako da igram za Real, kada sam jeo i pio do besvesti? U Totenhemu nisam pokazao ništa zbog tog klinca Harija Kejna

Početkom trećeg milenijuma u akademiji madridskog Reala stasavao je momak koji je u to vreme bio smatran za jednog od najvećih talenata svoje generacije. Dugo se čekao njegov debi u prvom timu Blankosa, ali i kada je dobijao šansu sve je to bilo na kašičicu i bez nekih konkretnih rezultata. Zato je karijeru morao da gradi izvan Kraljevskog kluba. Njegovo ime je Roberto Soldado.

Odlazak iz Reala ispostavio se kao pravi potez za španskog golgetera, kasnije i reprezentativca Crvene furije, mada će mu karijera najviše ostati upamćena po brojnim usponima i padovima, uz konstataciju da je mogao i mnogo više...

Ipak, Roberto Soldado može da se pohvali da je u Madridu igrao kraj nekih od najvećih fudbalskih asova tog doba – od Raula i Zinedina Zidana, preko Dejvida Bekama, do Fabija Kanavara, Arjena Robena, Veslija Snajdera...
“Moj sin se ne seća ere Galaktikosa“, priznaje špic rođen u Valensiji i nastavlja:
“Kada zajedno gledamo Zinedina Zidana na klupi Reala kažem mu: 'Vidiš, on je bio tatin saigrač', a on mi kaže: 'Dobro, a da li je on znao da igra fudbal'? Tada bih mu pokazao video klipove sa interneta i pokazao mu koliko je Zizu bio dobar“.

Soldado je bio fantastičan u drugom timu Reala, ali se njegova tranzicija u seniorski pogon kosila sa godinama velike suše u Kraljevskog kluba u Ligi šampiona.
“Da, bio sam deo B tima, a onda je nas petorica dobilo poruku da idemo s prvim timom na pripreme u SAD i Japan. Ono što sam doživeo sa Galaktikosima bilo je neverovatno. Dolazilo bi po 50.000 ljudi samo da gleda naše treninge. Bio sam klinac i previše zelen da bih iskoristio tu situaciju na pravi način. Nisam bio psihički spreman za sve to“.

Priznaje da mu je žao što nije ostavio dublji trag kao igrač Reala...
“Kada sad pogledam na taj period kažem sebi: 'Kakva si beba bio'. Trebalo je neko da dođe, da mi zavali šamarčinu i kaže mi da se trgnem, da radim više. Jednostavno, nisam vodio računa o sebi. Tada sam jeo previše. Sada razmišljam: 'Kako li sam mislio da igram s Galaktikosima u takvoj formi'. Kasnije sam angažovao fitnes trenera koji mi je rekao: 'Za svaku godinu koja prođe moraš da imaš kilogram manje'. Sada imam sedam kilograma manje nego kada sam igrao u Realu“.

Sredina u kojoj je Soldado rastao nije bila najbolja za klinca koji je želeo da odraste...
“Ako biste mi dali čašu vina – popio bih je, ali bih onda uzeo još jednu. Sada bih možda popio jednu čašu i onda otišao kući. Na kraju dana samo si ti odgovoran za svoje limite“.

Zbog nestašnog karaktera u mlađim danima, njegovi roditelji morali su da se presele iz rodne Valensije u Madrid kako bi držali Soldada na oku.
“Kada sam imao 18 godina otišao sam od kuće da živim sa još dvojicom mladih igrača. Doživljavao sam da u 1 sat iza ponoći neko kaže: 'Hej, što ne bismo otišli da pijemo. Ja bih bio prvi spreman za akciju'. Kasnije su došli moji roditelji da žive sa mnom, pa sam se doveo u red, oženio i postao otac. Život je postao mnogo opušteniji“.

Iz Reala obreo se u Hetafe, klub iz predgrađa Madrida, koji je za njegov transfer platio 6.000.000 evra, da bi dve godine kasnije, tačnije jula 2010. otišao u rodnu Valensiju za 10.000.000 evra, gde je igrao najbolji fudbal karijere. To mu je 2013. donelo transfer u Totenhem, a klubu sa Mestalje 30.000.000 evra. U Londonu se nije snašao, zbog čega je pokušao da svoju karijeru oživi u Viljarealu. Ubrzo je doživeo kidanje prednjih ukrštenih ligamenata i to je bio praktično kraj ozbiljne fudbalske karijere za Soldada...

Vreme u Totenhemu pamti po eksploziji današnjeg kapitena Pevaca Harija Kejna, zbog čega veruje da nije mogao da pokaže svoju pravu stranu.
“Ako zbog nečega budem žalio jednog dana kada odem u penziju, biće to način kako sam igrao u Totenhemu. Nije mi žao što sam otišao u Totenhem. Iskreno sam verovao da ću se lepo adaptirati na stil igre, s obzirom na formu u kojoj sam bio. Ali, po mom dolasku desila se eksplozija tog jednog klinca, Hari Kejn se zove. To me je delimično stavilo u drugi plan. Shvatio sam odmah koliki bi njegov uticaj na igru mogao da bude, jer je konstantno rastao kao igrač i evo, dostigao neverovatan nivo“.

Soldado je svakodnevno gledao kako se na Vajt Hart Lejnu razvija jedan od najboljih golgetera današnjice.
“Posmatrao sam ga na treninzima svakog dana. Video sam igrače koji su trenirali dobro, ali retko kada bi pokazali isti nivo na utakmicama. Ali kada su Kejna prvi put stavili u tim odmah su videli da je klasa od fudbalera koja zna kako da zadrži loptu. Iskreno verujem da za njega ne postoji limit. Zato verujem da još nismo videli ono najbolje od Harija Kejna“.

Nije se, ipak, Soldado svojevremeno dobro poneo posle odluke Maurisija Poketina da njega skrajne u stranu u korist Harija Kejna. Sada razume da je to bio potez za “viši cilj“.
“Kejn će zauvek morati da bude zahvalan Poketinu. Zbog svega što mu je ovaj dao kao trener. On mu je pomogao da zaigra najbolji fudbal karijere. Sada ima mnogo samopouzdanja, iako je tu drugi trener“.

Ako bi Kejn jednog dana rešio da napusti Totenhem, Soldado bi svog bivšeg saigrača voleo da vidi u Španiji.
“E, to je nešto što bih voleo da vidim. Sećam se da je na treninzima preciznosti on radio maksimalno s obe noge. Dodajući na to iskustvo koje ima sada, siguran sam da ne bi imao problem da se adaptira na Primeru. Iskreno mislim da je teže adaptirati se na Premijer ligu kada dolaziš iz Primere, nego obrnuto. Voleo bih da ga vidim jednog dana u Realu“.

Foto: Reuters